Poslednji put ......

o izbeglicama ......

Vidim da se ovde svaki moj komentar sabotira - zbog nečeg što sam rekla i pri čemu ostajem ....

Izbeglice ne mrzim ....  Ono što ne volim je njihov stav prema državi Srbiji i pri tome ostajem zauvek ... To nikad neće niko promeniti,a vi možete okreteti priču kako vam se hoće...... I stvarati od mene lošu osobu..... Baš me briga - neka sam loša,ako sam loša zbog toga što mislim ono što mislim.....

Nisam bila u toj situaciji,ali svakako bih časno poginula među prvima ili među desetinama prvih braneći mesto gde živim i kuću u kojoj sam rođena i odrasla (na kraju krajeva za vreme bombardovanja sam bila u stanu u Beogradu svih 78 dana)- nego izbeći negde gde nikoga nemam ili gde nisam dobro došla.... Ili gde se većina pravi da me prihvata,a iza leđa svašta priča.... Iskrenost,direktnost nije na ceni....

Ok,ja sam loša - zato što sam ja ja.... I baš me briga šta ko misli....  Opet ponavljam..... Bila sam među prvima koja je izgubila nekog u ratu - izgubila sam prijatelja iz detinjstva....Koji je išao negde u neku zabit da pogine,a odrastao je u Vojvodini i leži mrtav 18 godina,a ljudi koji su iz te zabiti izbegli žive,imaju posao,porodice,decu u njegovoj Vojvodini ili u beogradu,a da ne govorim o svim onim koji su otišli u inostranstvo.... Sada bi imao 36 godina,bio bi oženjen,imao bi decu,ko zna šta bi sve bilo sa njim i šta je sve mogao da postigne....

Mi nismo 90 - tih imali novaca.Moj otac je zbog raspada SFRJ ostao bez posla,postao tehnološki višak,kao i 1000 - de drugih ljudi.Moja majka je radila dva posla da bi nas četvoro izdržavala....Tetka i teča su mi bili kod kumova koji su tada počeli da rade sa plinom i došla je gospođa u velikom crnom mercedesu i izvadila hrpu maraka da bi platila jednu bocu plina - sa tablicama neimenovanoga grada... da ne ispadne da jedne izbeglice više ne volim od drugih....

Ja sam pričala već priču i za školu i za fakultet i za posao...Ko je čitao-čitao,ko nije neka traži pa nek čita.... I dalje ostajem pri tome...Ok je dati deci ratnih vojnih invalida koji su iz Srbije odlazili na kojekakva ratišta da se bore za ne znam ni ja šta - nemam ništa protiv ni da se da izbeglicama,ali ...

Mnogo ste se vi ovde raširili...Mnogo ste promenili ubeđenja....Pa vam je valjao Milošević,pa sad vam ne valja....Mrdate se kako vetar duva i gledate kako vama da bude dobro...A to što 77 000 ljudi u Srbiji nema dana radnog staža i na biro-u je više od 10 godina (dosta njih)  nema veze .... Apsolutno nema veze ako Beograđanin nema hleba da kupi... Ko je nama davao brašno,šećer,ulje,pomoć bilo kakvu sve ove godine....Ko je nama na bilo koji način pomogao...... Niko.....Ali,to se ovde ne razume na pravi način - tako da je uzaludno govoriti....

Ja nisam kriva što sam rođena u Beogradu (jel stalno moram da se izvinjavam svima onima koji nisu ???)....Ponosna sam što sam to ko jesam,ponosna na svoje korene,na svoje sredine u kojima sam odrastala i gde sam živela...A živela sam na mnogim mestima u bivšoj SFRJ...I to lepo živela....I dan danas idem bez problema gde god poželim...Kao što sam mogla i pre 20 godina.... 

I da se moje reči ne izvrću - ja ne mrzim ni osobu koju bi trebala da mrzim - osobu koja me je silovala (a Srbin je iz Srbije) - tako da me ne stavljate više u kontekst sa nekim ko mrzi izbeglice.... 

Ja ne mrzim.....Ja samo ne volim..... I to javno i direktno i tačka........

BTW . - pojedinci i ljudi koje sam  upoznala,čije životne priče znam i sa kojima sam postala i dobar prijatelj i osoba koja im je pomogla u svakom slučaju (na to bez obzira ko su) ima .... Ima i drugačijih ljudi i među izbeglicama,ali o njima ni u jednom trenutku nisam pisala ovde niti pomislila na njih.... Oni  ovde i da postoje (i ako postoje)  znaju da se moje viđenje i pisanje o izbeglicama ovde ondosi na one koji su iskoristili sve što su mogli u Srbiji i od Srbije... Ko shvata drugačije - od pripada u onu grupu o kojoj svo vreme pišem ......