LAGANA PROLEĆNA PESMA

Danas je

Stiglo proleće.

Laganim korakom,

Gotovo kradom.

Neka nova svetlost

Prošetala belim gradom.

U mojoj bašti,

U mojoj mašti,

Sve će da živne.

Za sobom

Ostavljamo snegove,

I vetrove kivne.

Dolaze lepši dani,

I krošnje cvetne.

Odagnaće proleće

Sve misli setne.

Najlepše godišnje doba,

Svima nama

Neka donese

Samo ljubavi sretne.

Kada se

Na moja ramena

Konačno naslone

Ona dva nestašna

Pramena njene kose,

Što vazda izviruju

Ispod kačketa,

U mojoj bašti,

U mojoj mašti,

U mome gradu,

U našem Beogradu,

Biće epicentar

Celoga Sveta.

Uzeću gitaru,

Sešću na klupu,

Sveže ofarbanu,

Šta mari,

I zapevaću pesmu,

Prolećnu laganu,

Za moju draganu.

I šta ćeš više,

I kud bih dalje?

Ako ti se to sve

Učini malo,

Veruj,

To je jedino

Do čega je meni

Zaista stalo!