dr YEKYLL & mr HYDE

Toma odjednom nije više ni grobar, ni vojvoda od zarđale kašike, ni cinična lažovčina, ništa od onoga što je bio do pre nekoliko dana. Premetnuo se čovek kao golub visokoletač, prestrojio u letu i rečnik i ideje i ciljeve. Mr. Hyde je postao preko noći dobri doktor Jackyll; cela “demokratska” Srbija viče složno: “Bravo Tomo, bravo majstore!”

Dojučerašnjem dirigentu raštimovanog radikalskog orkestra, voditelju i najavljivaču u cirkusu “Radikali”,  i zvezdi freak showa, sve je oprošteno za samo nekoliko sati! Koga više interesuju sitnice kao što su  proganjanja neistomisljenika, raseljavanja Hrvata iz Vojvodine, iseljavanja Hrvata iz Zemuna i zabrane njihovoj deci da idu u školu samo zato sto nisu Srbi!

Kako smo olako zaboravili onu zloslutnu dijagnozu o bolesnoj nozi koja završava smrću? Kako se nikada nije desilo, verovatno, da Toma grobar javno likuje nad ubistvom novinara Ćuruvije? Sve pretnje, laži, bezobrazluk, opstrukcije, organizovana prebijanja - sve je to gurnuto pod tepih ne bi li se naš novi saveznik u borbi za bolju, evropsku, kulturiju i bogatiju Srbiju - Toma “forza ” Nikolić - oprao što pre od skoro dvadeset godina zayebavanja ovog naroda u zdrav mozak, dvadeset godina destrukcije, bruke i sramote za jednu civilizovanu evropsku zemlju, kakva Srbija želi da bude.

Miljenik leve polovine skupštinske sale, grand show zvezda skupštinske grand show parade, preuzeo je ulogu najradije viđenog govornika za skupštinskom govornicom: kakav Čeda, Mićun, Batić ili Tadić! Toma je naš, mi smo Tomini! Kao da se čovek oduvek krio ispod vučije kože i njuške: dobra ovca, Toma, najzad na livadi demokratije.

Ostatak freak showa, zblanut i obezglavljen izdajom Tome “forza” Nikolića, počevši od žene-nosoroga, preko lepotice sa orlovim gnezdom na glavi, do krestave proročice i woodu veštice, kao grogirani bokser udara levo i desno, gore i dole, ne bi li paničnim mlataranjem na sve strane došao do daha. Ali, avaj! Nenadjebivi cool-Toma je bio pokretački motor radikalske gluposti, a sada je fuel injection, mlazni motor u bulji demokratske Srbije! Otišao je a da nije ni pljunuo za sobom. Poveo je i genijalnog, neponovljivog Acu, sa sve napućanim usnama, koji je nekoliko dana coolirao kao Ronaldo onomad kada je “oću kakim, neću kakim” taktizirao oko prelaska u Italiju. Poveo je i generala plačipičku koji je ovih dana više suza prolio pred kamerama, žaleći za Mladićem i Šešeljom, nego što je proplakao za decom izginulom pod njegovom komandom… i još neke probrane radikale, mahom one što znaju da čitaju. Poveo je Toma u novu, demokratsku, evropejsku partiju. Čak mu je i ime radikalsko toliko mrsko postalo da ga je zanavek izbacio iz imena nove stranke, a i u sloganima, kažu, neće biti radikala ni u tragovima.

Dobili smo novog , umivenog, opranog, očešljanog, upristojenog grobara, pardon Tomu nazzionale, sa najavom da će se beskompromisno boriti za ono što je do juče gazio i pljuvao na svakom koraku. To je važno!

A za Zorana, Hrtkovce, i još ponešto - koga više briga! Mi smo Tadićevi, Toma je Tadićev, znači Toma je naš. A to ste, priznajte, mnogi od vas koji se dičite demokratskim nazorima, ipak pomalo priželjkivali. Ja nisam ni u najgorim noćnim morama. I kao što je nekada jedan bivši, propali političar zastupao sanitarni otklon od DS-a, tako ja zastupam sanitarni otklon od gluposti… bilo demokratske, bilo radikalske, a naročito kombinovane.