састав на тему . . . омоима
миленко, ујак мој 1, не рођени, баш са женскама среће имо ние . . .
прекошуме однас, исвињског срема, малко је бијо ћорав јер га ритно коњ комалога, доксу га поткивали, а он се нашо ди није требо, па после, бијо столар, ко и дедаПрока му а и покојни татаСава тишљерму, јер је већ укући алата тог било, а и радијоница, немош каасти и муштерија покоја, па се дало живити, отог посла.
руку је имо златну,
шта изфантазира углави, инаправи. Астале, кревецке рамове, па прозорске, те иксне закровове и греде таванске, а клупа запредкућом, милијон и је скуцо. Но све што је направијо било малко ујеро, криво, валда збогока, па и њега звали, мајсторКриви. Како конкуренције у селу није било, дај шта даш, муштерије резоновале.
но сандуци за недајБоже умрети, били су му ипак специјалност, а имоје и лак на бази трајања ( сам га измишљо) којим и је мазо па са под сремачком црницом држали, занавек и без рекламацие, корисника посебно.. то се прочуло па су и издруги мееста, има и по срему, наручивали. немошпостићи продукцију, а и умиралосе тада, не ко данас јер медицина узнапредовала баш.
кадје имо каде, ондакје, распуштенац, женске вијо. Највећма је воло ониже, прсате, да има сачим да се сигра. Годинама накупило се богме ту пар венчани сањим женски и непар невенчаних, но како без деце, кад га опељеше, одлазиле су, а он се онда здраво једијо на бази живаца. Ко лебац добар вазда се шалијо и пево гласно, ал малко тек тек уфалш, но је речи здраво добро памтијо, док је урадњи тестерисо ручно. Задиркивали га мештани ди само нађе те профукњаче, а он им бећарасто узвраћо да оне . . њега налазе.
И ондак Судбина, како то бива, залупа му на капију у форми Вере, а изБаната, те саставише, 26 ипо месеци заједно, нуз велику љубав, а још жустрие препирке, да би је једнога лета, жега ошинула, малкосе насисо пива, волога, црног, кад га баш наједила, уватијо и у радијоници је претестерисо допола, нелажем. Отме му се сиротица па беж удругу авлију ускукњаву, чуле комшије, а он је сустигне и вури убунар без воде, наглавачке. дојури полицај витомир, куму, па га онако стасит дообро избубеца па уподрум закатанчи. Сутра га одвезли уМитровицу уапс.
Она избунара преживе, женско, штаћедруго, па кад је малко тргла здравствено, доведе укућу неког јахача одрание да живе заједно, а рођак мој кад му дојавише то умурију, добијо 8 година да о државном трошку уЗабели тестерише, одједа се обеси занавек окотлић, рано ујтру, у клозету.
бијо петак ,јавилинам, баш преднову годину. ееее, ујомој . . . криви.