Bele rode moje ravnice

    Shvatajući da je deo priorode, čoveku nije teško da pomogne  kako bi i drugi stanari u njegovom okruženju živeli  svoj život, jer nikad se ne zna  ko će se u kojem  obliku zadesiti u nedokučivoj cikličnosti  i burnom toku življenja. Ljudska vrsta sebe smatra najinteligentnijom  i sebi je dala za parvo da  “ uređuje “ prirodu ne vodeći računa o štetnosti korisnog za druge vrste – od insekata, malih životinja, ptica, riba, trava i  sitnog rastinja .. do najupečatljivijih  primeraka.

  Nekakve vajde ima i od čoveka. Gradeći   tople domove sa dimnjacima stvorio je  domove za bele rode koje početkom proleća  doleću u spostvenoj režiji iz daleke  Afrike na  vojvođansku ravnicu. Kažu da je ona njihovo  najomiljenije stanište u Evropi. Osećajući potencijalnu opasnost od odžaka - i prelazak na druge vidove grejanja za čega je suvišan-  rode su počele da se preseljavaju na  električne stubove dižući gnezda  za  potomstvo. Struja je još nepoznanica i za čoveka, a kamoli za rode koje su sve češće  stradale od strujnih udara. Naravno, to su prvo primetili mladi ornitolozi pokrenuvši akciju “ Sigurna gnezda za bele rode", izdižući gnezda   van domašaja električne energije.  Da bi se ovekovečio život  sve ređe, veoma graciozne, atraktivne, u lancu ishrane korisne ptice -  simbola vojvođanske ravnice gde živi 1.1oo parova -   mr  Oliver Fojkar  i   Dušan Čekić, odlučili su da  snime dokumentarno-prirodnjačko- edukativni  film  “ Bele rode moje ravnice “. Po Podunavlju i  pored Tamiša  dve godine su čekali pogodno vreme i priliku  da   "uhvate “  sve detalje života belih roda - od pravljenja  gnezda, parenja, nošenja jaja, prvog leta mladunaca.. . Bele rode  pare se krajem aprila i to samo osam dana. Ljubavni ritual počinje tako što mužjak dugim crvenim kljunom nežno miluje ženku po glavi i vratu, ponekad malo snažnije, i to ponavlja par puta  kako bi odobrovoljio  svoju  izabranicu. Čin parenja  ponavlja se  nekoliko puta. Kada   ženka izleže jaja ona na njima leži skoro do kraja maja utopljavajući ih raskošno perjanim telom. Za to vreme mužjak se brine o gnezdu,  ženki donosi poklone, pokušaj udvaranja,  ne  bi li   se ponovio    “ ljubavni čin “, ali kod ženke   “ ne pali “ ni maženje i ni paženje . Jedino zadovoljstvo koje mu pruži je  klepetanje kljunom.

  Obično  u gnezdu bude od 4 do 6 jaja   i mladunci se pojavluju  posle  28 do 31 dana ležanja na jajima , sami se   muče da probiju i pronađu izlaz iz  ljuske.  Neki  nažalost ne uspeju. O  mladuncima se podjednako brinu oba roditelja, do prvog leta , osamostaljenja…

  Bele  rode se nastanjuju na ravnim, otvorenim  močvarnim predelima, gde ima hrane, kao i u blizini  gde živi čovek.Osete njegovu dobrodušnost.

 Zar ne podsećaju na  ljudska bića ili su to već bila !? Cikličnost i burni tokovi življenja su nepredvidivi.

   Dokumnatrni  film “  Bele rode moje ravnice “ , pored  Srbije,  videla  je publika  u Velikoj Britaniji/ Bristol /, Finskoj / Helsinki/, Slovačkoj, Poljskoj , a ove godine  biće prikazan u  Japanu i Brazilu.  Film je dobio  memorijalnu nagradu  “Aleksandar – Saša  Petrović “ koja se dodeljuje za moderan senzibilitet ekološkog filma.