Novoblogeraš

Početak svakog ublogavanja je težak. Verovatno znate kako je to kad neko hoće da napiše prvi tekst za svoj prvi blog, pa, krene, pa, stane, pa, obriše, pa, taman se sam sebi, u sebi, pohvali, zbog novonadošle ideje, i već shvati da ipak ne zna šta želi da napiše - osim toga da želi da napiše svoj prvi tekst, za svoj prvi blog, naravno. U tom "piši-briši" raspoloženju seti se da bi mogao da piše o onome što misli. Počeo je da misli o tome šta on zapravo misli, i o čemu, da bi mogao početi da piše. Mislio je, mislio, i u sred razmišljanja shvatio da on misli ono što piše. Čim je počeo da misli ono što piše desila se vatra. U ljubavni dvougao pisanje-mišljenje uvukao je i prste, što je izazvalo zvuk ujednačenog lupkanja. Sve je izgledalo kao da se približava tačka! Prsti su radili, tekst je rastao, izgledalo je kao da će se nešto desiti. Desilo se. Nastao je blog i pojavila se tačka.