Ближи се година деди. Мама и ја смо ишле да бирамо споменик. Баба не жели да буде нижи од једног метра.
Сунчан дан, михољско лето. Изашле смо све три на гробље, уским путем до врха брда. Субота је. Гробље је пуно жена у црнини које једна другој умувавају колаче у руке. Варварски обичај ждрања над нашим мртвима.
Дошла је једна жена. Бог да прости, рекла је и упалила свећу. Ви сте стављали бетон около?
Аха, прошле суботе, рекла је мама.
А шта ћете овде, унутра, питала је жена. Песак?
Ма нема везе, рекла је баба и насмејала се. Још нико одатле није изашао.