Kriza, Vojvodina, štednja i reforma

Rešenje problema naše ekonomije se može sažeti u dve reči: štednja i reforma. Najbolji oblik štednje je smanjenje državne administracije i ukidanje nepotrebnih državnih projekata/potrošnje političara željnih promocije. Evo na primer, kompletna pokrajinska administracija je potpuno nepotrebna državna administracija i njeno potpuno ukidanje bi imalo ogromne pozitivne finansijske efekte. A niko ne bi ni primetio da ih nema osim njih samih.

Najbolje smanjenje državne administracije je ukidanje potpuno nepotrebne administracije.

Štednja

Posao državne administracije je: porez, nadzor i administracija. Skupština donosi zakone koji čine okvir. Administracija sprovodi okvir i omogućava građanima da u okvirima okvira stvaraju društvo, razvijaju ekonomiju, kulturu, ostvaruju svoje ideje i težnje, stvaraju porodicu ili ne, žive život.

Građani čine društvo. Što manje ljudi u društvu, to je potrebna manja administracije. Koji reper da koristimo? Najbolje po glavi stanovnika: količina administracije po glavi stanovnika. Broj poslanika po glavi stanovnika. Broj opštinskih činovnika po glavi građana u čije ime i za čiji račun i potrebu administriraju.

Cela Srbija je 1.5 puta manja od Istambula po broju stanovnika. Istambul ima gradonačelnika i službe koji administriraju. Mi imamo 25 ministarstava, 4 potpredsednika, 250 poslanika, pokrajinsku vladu, ministarstva i skupštinu, 128 opština svaka sa svojim predsednikom, skupštinom ... Sve ovo da bi administrirali sa nas 7.5 miliona.

Pokrajinski nivo vlasti, Vojvodina, nije decentralizacija Srbije, već naprotiv, nov nivo centralizacije, potpuno nepotreban. Nepotreban svima osim njima samim. Administratorima. Čitava priča o "otcepljenju" je čista glupost koja ide na ruku samo administratorima samoupravljačima. A oni imaju velike planove. Da investiraju i privređuju. Pa bi da od propale Metals banke naprave razvojnu banku Vojvodine, odnosno vojvođanski Fond za razvoj.

Valjda po uzoru na Fond za razvoj Srbije. Ova izuzeteno uspešna institucija je stub izuzetenog razvoja Srbije i rasta zaposlenosti u Srbiji, pa je prirodno da ovaj model treba umnožiti. I što da reformišu republičku i lokalnu upravu, budu efikasniji u prikupljanju poreza, sprečavaju monopole, štite slobodno tržište, iskorenjuju korupciju ... kad mogu da se bave mnogo lepšim poslom: investiranjem i privređivanjem bez ikakve odgovornosti. Pa kad ne uspe: ups. Ali i nije tako strašno jer nisu njihove pare. Naše su.

Srbiji treba ekonomska decentralizacija. Ona treba da se desi na nivou oko 15-20-tak regija formiranih oko jakih gradskih centara. Regije čine i osnov zdrave konkurencije i napretka republike. Ove regije treba da imaju guvernera/načelnika/predsednika koji se bira neposrednim izborom i skupštine regije čiji poslanici se takođe biraju neposrednim izborima. Posao guvernera je da upravlja. Posao skupštine regije je da nadgleda. Regije treba da budu ekonomski/finansijski održive sa izvornim prihodima i najvažnijim među njima porezom na imovinu. I da tim prihodima gradi i održava škole, obdaništa, lokalne puteve, infastrukturu, zdravstvo itd. I da o tome odlučuju ne u Beogradu ili nekom drugom centru, već u Nišu, Zaječaru, Subotici, Čačku, Zrenjaninu, Kraljevu, Somboru, Jagodini, Sremskoj Mitrovici ...

Nama ne treba samo manje administracije. Nama treba više administracije u nekim delovima i mnogo manje u nekim drugim. Npr. fond za PIO je potpuno nepotreban i treba ga ukinuti. Svaki fond, opština, državni organ ... ima svoju "bazu" podataka. Ni jedna "baza" ne priča sa bilo kojom drugom bazom. Sa druge strane, svaka "baza" podataka traži svoju armiju nepotrebnih administratora, načelnika, šefova službi i inih državnih službenika.

Inspekcije, kontrole, građevinske, komunalne, zdravstvene, poreske, carinske i sve druge trebaju pojačanje. I bolju organizaciju. Više kompjutera, više automatike, manje papirologije.

Drugi oblik štednje je ukidanje bespotrebnih, izborno definisanih, projekata koji služe da u dnevniku imaju o čemu da pričaju i da se uz to slikaju. Prvi je NIP. Uz njega ide i ministarstvo pride. Pa SOS prodavnice: što da se bavimo teškim poslom jačanja konkurencije i suzbijanja monopola, kad može kratko SOS i kupovina na tačkice. Pa skijališta. Pa kreditiranje početnika (zar ne bi trebalo kreditirati one koji imaju najbolju ideju, znanje, tim ... ukratko šansu za uspeh, bilo oni početnici ili ne?). Pa subvencionisanje struje, vode, društvenih preduzeća. Pa povoljni krediti za privredu uz kamatu od 1% ??? Ne znam što im samo ne daju keš u ruke za DŽ i pošalju u banku da uzmu kredit po tržinim uslovima. Državi bi bilo jeftinije.

Da li je iko ikada merio efekte ovih projekata? Bilo kakve efekte. Npr. koliko preduzeća je uzelo ovakve kredite i koji su efekti nakon 2, 4, 6 godina?

Reforma 

Druga ključna reč je reforma:

Prva, osnovna i najvažnija reforma je reforma poreskog sistema.
Druga je reforma penzionog i socijalnog sistema.
Treća je reforma državne uprave.
Četvrta je privatizacija.

Neke poreze treba povećati, druge treba značajno smanjiti.

Stub reforme poreskog sistem treba da bude porez na imovinu. Porez koji se ne može izbeći. Porez koji ide isključivo lokalu. Porez iz koga treba izbaciti socijalnu politiku. Poruka društva: posedovati mnogo je poželjno ali skupo.

Treba značajno smanjiti sumu zahvatanja iz plata. Poruka društva: zapošljavati je jeftino. Siva ekonomija se ne isplati.

Treba uvesti proporcionalni poreski sistem. Poruka društva: tržište je zajednički resurs. Veća zahvatanja iz zajedničkog resursa znače i veći porez.

Treba ukinuti doprinos za zdravstvo. Zdravstvo treba finansirati drugim porezima. Treba smanjiti i dalje smanjivati doprinos za PIO.

Povećanje cene struje je pravi pravac. Ekonomska cena grejanja je pravi pravac. Poruka društva: rasipanje energije košta, štednja se isplati.

Treba povećati porez na dobit, porez na kapitalnu dobit i dividende. Poruka društva: investirati profit je poželjno i poreski stimulisano, vaditi profit skupo.

Da li ste znali da vlasnici preduzeća imaju male plate i isplaćuju najveći deo svojih prihoda kao dividende na koje se ne plaćaju ni doprinosi niti ovaj prihod ulazi u obračun poreza na godišnji prihod građana? Oni vlasnici preduzeća koji ne rade ovo poresko planiranje koje je u potpunosti u skladu sa našim iskrivljenim zakonima, treba da otpuste svoje knjigovođe.

Povećanje neoporezivog iznosa zarade na 12.000 din je odlična ideja. Pogoduje siromašnim. Pogoduje nerzavijenim delovima Srbije. Povećanje poreza na dohodak je dobra ideja. Ali samo zajedno sa ostalim promenama i ukupnim smanjenjima zahvatanja iz plata. Povećanje poreza umesto štedenje kao mera izlaska iz krize je kriminalno loša ideja.

Evropa i Amerika

Iz krize će najpre izaći Amerika. Zašto? Zato što je fleksibilna. Zato što je upravljiv ekonomski sistem. Upravljiv sistem znači sistem kod koga određena mera (ulaz) koja se primeni na sistem proizvodi određeni predvidiv efekat (odziv). Zato što je zasnovana na ljudima inovatorima i pionirima. Zato što je zasnovana na konkurenciji. Zato što nema neodrživ socijalni sistem ugrađen u ekonomiju.

Uzdržite se od impulsa da govorite o nacionalizaciju bankarskog sistema u Americi kao da je to znak ulasku Amerike u socijalizam. Nacionalizacija bankarskog sistema je kazna za akcionare i profit za društvo i poreske obveznike. Iz njega će izaći očišćen i jak privatni bankarski sistem. Amerika je naučila da je potrebna mnogo jača regulacija od one koju je imala. Amerika uči i da postoji problem sa korporativnim upravljanjem i da trenutan sistem neodgovornosti menadžmenta akcionarima ne funkcioniše u cilju dobrobiti društva. Amerika će prva izaći iz krize zato što zna da uči na sopstvenim greškama i sposobna je da se menja.

Evropa jeste i biće u ogromnim problemima. Zašto? Zato što ima neodrživ socijalni sistem. Zato što misli da prava dolaze pre obaveza. Zato što je nefleksibilna. Zato što se čvrsto drži propalog modela državne socijaldemokratije i tone sa njim. Zato što razvoj Kine, Rusije, Brazila, Indije i ostatka sveta više ne dozvoljava socijalni balon zvani Evropa.

Amerika ima još samo jedan preostali socijalni balon u ekonomiji: auto industrija. I on je na izdisaju. Na dobrobit celog društva.

Vreme krize je vreme racionalizacije i čišćenja viškova. Zdrava ekonomija redovno ide kroz cikluse. Kao klatno. Sistemom "trial and error" određuje granice. Vreme rasta i napretka je i vreme prekomerne i neracionalne potrošnje, velikih, često neracionalnih investicija i projekata. A kako i znati koliko može ako ne probate? Kada nema posla, otpuštaju se radnici. Da bi preživelo preduzeće. Ne traži se način da zaposleni ostanu tu gde su, da se Zakonom o radu onemogući reorganizacija preduzeća, da radnici što duže mogu u neprofitabilnim ili slabo profitabilnim preduzećima da preživaljavaju. Jer time sečete granu na kojoj sedite.

Balon (viškovi) u Americi je na vrhu piramide. A tu ga je lako ispuhati. Balon u Evropi je na dnu. Balon je u svakoj plati svakog zaposlenog. I tu ga je gotovo nemoguće ispuhati bez eksplozije.

Saša