Prođe i ....

prvi april .... .....

Nisam pisala juče (jedan dan odmora) da me ne bi pogrešno shvatili,a sem toga i nisam ništa novo imala da kažem ....

U strahu sam... Po grudima mi opet neko sranje izašlo....Doktorica koja me je lečila u Domu zdravlja je na vreme pobegla iz istog....Ne znam kakva je ova druga,što je došla umesto nje.... Dođe mi da uradim tumor-markere .... Nekako da bar to eliminišem sa liste... Mada,ako ima tumora - ko zna da li se ocrtava i kako to već ide (moram se raspitati).... Oni koji me duže vreme znaju - znaju moj strah od raka i to opravdan.....Pola familije mi je bolovalo,a više od polovine umrlih i umrlo od te napasti....

Nemam više taj fazon - fobije od smrti.... Samo,ako treba - nek capnem odmah,a ne da me kasape,uklanjaju neke delove tela i maltretiraju kojekakvim zračenjima i svim onim sranjima.... Prošla sam to toliko puta da skoro sve znam......Lagala bih kada bi rekla da mi je svejedno....Nije..... Ali,šta da radim ako imam rak?Da se borim?Hm..... Malo mi muka više od borbi.... Ceo život neka jebena borba za ne znam ni ja šta - i opet na kraju ništa.....

Gledala sam film - Pod suncem Toskane .... I lep je film.....Ostavio mi je dojam.....Da možda...... Ma,ne.....Ja znam svoju sudbinu i neću više da se igram...... Nema nade,nema novih ljudi,nema ničega....Samo čekanje i čekanje.....Ali,od svoje ljubavi neću više odustati......To znam.Bolesna, zdrava,uspešna,neuspešna,bolja,gora,pametnija ili gluplja - ne dam ono što je moja ljubav.......I to je to......