STOLZ i ja

Ne  pruzaj  ruku ! Nemoj  biti  slugom  ,

sujeti  mrskoj  ne  cini  po  cudi  !

N`jemo ko  st´jena ,bori  se  s tugom !

Uprkos  svemu svetu gordim  budi  !

                   Santic

Kako  sam  ja " skontala"  sta  je  to  ponos?

Ova  rec  mi  je  iskreno    da  vam  kazem  tek  kroz  osnovnu  usla  u  recnik  i  saznanje ,  znate  svi  vec  jer  je  radjeno  za  celu  Jugu  po  istom  programu  ,sve  one  pesmice  i  price ,rodoljubive ,otadzbinske ,patriotske,domovinske ,rodnogrudaske .. ,ali  najnezaboravniju  definiciju  "  ponosa"  mi  je  uvek  izazivala  ona " balada  o  Stojkovicima" ..Nekako  joj  je  posvecivana  posebna  paznja  na  casovima  srpsko-hrvatskog  jezika  , tako  da  su  mi  jos  danas  svi  oni stihovi  i  analiza  iste  (visegodisnja)  jos  nekako  u  "meni  samoj"  ne  tako  daleki..I tako  kroz  to  osmogogodisnje  skolstvo  sam  se  prvi  put  susrela,upoznala i  mislila da se  rastala  sa "ponosom" i  njegovim  definisanjem  ,medjutim..

Kasnije  kad  sam  se "zadevojcila"  opet  je  rec  "ponos"  odzvonila  vise  puta  u mojoj  glavi  uglavnom  od  strane   moje  nane  koja  je  rodjena  u  jednom  jako  poznatom  sumadijskom  selu  (mislim  da  nema ko  zbog  sabora.......  nije  cuo  u  Srbiji  za  njega) i  nana  je  naravno  bila  "ponosna"  sto  je  bas  iz  tog  sela  ,a  ne  sela do  ,za koje  nikad  niko  nije  ni  cuo  osim  samih  mestana  i  njihovih  potomaka  ..Ali  ,  nana  je  iz "gazdinske"  kuce  i  "velika  matura"  za  ono  vreme  nije  "sala" pa  je  jos  plus  zbog  toga  bila "ponosna"  i  jos  uvek  je,naravno..Ponosna  je  sto  je  zivela  u  gradu ,  sto  je  "smotala"  dedu  koji  je  bio  "dobra  partija"  i  ne  " tamo  neki  "Ustvari  moja  nana  je  na  sve  zivo  bila    ponosna ..Kada  je  putovala  u  "sverc"  za  Italiju  bila  je  ponosna  sto  je  iz  Jugoslavije  i  sto  je  Tito " lep  covek"(mnogi  su Titusku  cenili  jer    je bio  lep)    i  "nema  ga  svet" a  Jovanka  nasa  zemljakinja  , dama , gospodja  br.1 , "ma  ne moze  niko  da  im  pridje ,ma hajde bre" U  Sloveniji  je  bila  najponosnija  kada  bi  isla  kod  sestre  u  posetu  u  Maribor  ,  i  sa  sejom  setajuci  nekako  pronasla  pijacu  i  usporedjivala  je  sa "nasom  sumadijskom"  "ma  hajde , bre  beda  bozija"-moja  bi vam  nana tako  pricala  komsinicama  u  zgradi  kada  bi  se  vratila  ..Solun  i  Grcku  svi  u  familiji  volimo  jer  imamo  malo  "krvi"  njihove  od  strane  dede  "ovog  sto  nije  bilo  ko" tako  da  je  nana  i  na  to  sve  danas  danji  "ponosna"  iako  sama  nikakve  veze  sa  spomenutim  nema  ,al´hajde..Ponosna  je  sto  Srbija  ima  "kralja"  a  tamo  neki  nemaju  , ali  kralj  je  kralj  pa  makar   bio  i  onaj  iz  spila  karata  ,  ali  kralj  je  kralj  i  ima  da  se  zna  i  tacka. A  ovi  sto  ga  nemaju  ,  ljubomorni  su  i  nek  prsnu  od  muke.. et.. E  sad, posto  je  nana  "ponosna zena"  ceo  zivot  ,  ja  sam  joj  potrazila  jednoga  dana  recept  za  sve  to  isto  nebili  i  ja  jednom u  zivotu   uspela  da  "uzivam"  sve  ove  ponose ..I  nana  meni  dade  odgovor  , bas  onako  bez  trunke  razmisljanja  , ma  ko  iz  rukava  :

- devojacki  ponos...

Ja  sam  bila  devojcica  tako  petnaest  ,sesnaest  godina  otvorenih  usta  zevala  u  nanu  dok mi  je  objasnjavala  i  davala  primere  "devojackog  ponosa"  Pristupala  je  problematici  vrlo   analiticno slusajuci  je  sam  i  sama  mislila  da  je  ona  trebala  da  bude  ta  koju  su  trebali  Titu preporuciti   za  suprugu ,a  ne  mom  dedi  koji  iako  nije "bas  bilo  ko"  nije  ipak    Josip  Broz  , a nana  je  sve  to  tako  znala i  bila vesta   oko  ponosa  i  "casti zenske"   , oko  toga sta  znaci  "obraz"  oko  toga  sta  je "dobar  glas" ..I  na  direktnim primerima onih  "koje bije  dobar ili  obratan  glas" vrsila na meni "edukaciju i etabliranje  u cilju bolje integracije na putu tranzicije u buducnost koja njoj  "patrijarhalno-seoski - vaspitanoj" nije izgledala ni malo transparentno" kao "nekima" naprimer..

E  tako  u  tim  godinama , da  nazovem  puberteta  sam  se  po  drugi  put  susrela  sa  "ponosom"

Ima  tu  jos  x  primera  oko  te  moje  nane  i  njenih vrednonosnih  sistema i  kljucevima  za  uspeh u zivotu  ,ali  sve  ovo  propraceno  je  uvek  kroz  gordi  hod  , potpuno  ispravljenih  ledja (znaci  ako  imate  malo  kakvu  devijaciju  kicme  -otpadate) glavom  podignutom  ka  nebu (ono  kad  kazu "para oblake") i  ocima  "na  vrh glave" E , ako  vam  se  ovakav  stil  hodanja  poklopi  sa  "devojackom  casti"  vi  ste  onda " ponosna  zena" ,bar  ja  tako  to  nekao  obrni - okreni  "skontah"

A evo  kad  sam se  i  po treci  put  se  susrela  sa  "ponosom"  i  definitivno  dosla  do  zakljucka  sta  je  to  ustvari ..

Bilo  je  to  leta  gospodnjeg 2003    , juli  mesec  ..Jako  volim  starinu  i  istoriju  , pogotovu anticko  doba  ,  pa  sebe  pronalazim  u  obilazenju  i  zagledanju  istoga  u  Maloj  Aziji  ili  Turskoj ..

Te  godine  sam  preko  jedne  nemacke  agencije  jako  cool  imala  rundu  4  sedmice  samo  obilaska  , obilaska  i  obilaska  te  iste  drzave  ..Organizacija  do  perfekcije  cime  se  ne  bi  mogla  podiciti  nikakva  svetska  viserangirana  destinacija  , sve  stima  ne  u  minut  vec  u  sekund..Pored  aerodruma  u  Antaliji  nas  je  docekao  jako  moderan  i  luksuzan   autobus (ako  se  moze  uopste  za  autobus  rec  luksuz  primeniti)  ali  ovo  sve  je bilo bas  tako  nesto  ..Nas  40  -ak  turista  koji  cemo  sve  cetiri  nedelje  provesti  zajedno  na   svim  tim  silnim  obilascima  .Naravno  svi  su  u  grupi  iskljucivo  nemci  iz  svih  delova  Nemacke  i  jedina  u  tom  svemu  stranac  sam  ja  i  Turcin  nas  vodic .. Dok  prolazimo  kroz  naselja  i  gradove  gde  su  temperature  najmanje  40 C u hladu  ,vodic  ne  "zaklapa" jer  je  dobro  placen , skolovan  i  savesno  obavlja  svoj  posao  .Prizori  Anadolije  su  svima  verovatno  poznati  ako  ne  "live",a  ono  vec  sa  tv  kanala  i svih tih  silnih  reportaza  ..Sto  se  kontinentalnije  zavlacimo  ,to  se  prizori  "kroz  prozor"  i  smenjuju  ..Kod  nas  ima  ono  u  narodu  "sto  juznije  to  tuznije" ,a  kod  njih  suprotno  ..Dok  pijemo kaficu ,  azbah  kolicu  i  grickamo  kojekakve  djakonije  ,  uzivamo  u  sreci i  "ponosni "  smo  na  nas  klima-bus  ,prizori  zena  umotanih  i  muskaraca  u  belim  odelima  su  nam  svima  pred  ocima  ,  negde  i  negde " pesma " iz  dzamija  prodre  kroz  celik  busa  dojce proizvodnje ,a zivotinje  na  ulici  postaju  nam  toliko  nezacudjavajuce  kao  prvih  dana  kada  smo  svi  se  okretali  i  skljocali  aparate  na  prizore  magaraca , koza , jarica , konja  u nekim"urbanijim  naseljima"

Ovo  sve  propraca  zelja  jednog  gospodina iz Berlina , muzickog  tipa  , sa  kojim  ja  dolazim  u  "opasan"  konflikt  jer  doticni  insistira  da  vodic  i  sofer  pustaju  njegov  cd  na  kome  su  dela  Baha, Betovena , Mocarta , Wagnera ..itd..Pokusavam  da  objasnim  gospodinu  ,  da  je slusanje  iste  muzike  neukusno  u  drzavi  u  kojoj  smo  i  da  ja  kao i  jos  neki  drugi  ,  zelim  da  slusam  samo  radio  lokalnih  stanica  gradova  kroz  koje  prolazimo , sa  ciljem  da  mi  doticna  drzava  kroz  "culo  sluha"  postane  jos  pribliznija  i  da  je  osetim  u  pravom  njenom  smislu  ..

Uzalud  ,  gospodin  mi  je  rekao  da  je  on  "ponosan"  na  svoje  kompozitore  i  on  to HOCE.I  tacka.

Narednih  dana  u jednom  "zabitnom  selu"  smo par  sati  proveli  setajuci  i  posmatrajuci  carsiju  punu  dece  , cupave , prljave  , bose , slinave  i  moze  se  slobodno  reci  jako  nevaspitane  ..Ja  to  ne  bih  ni  konstatovala  jer  sam  se  u  ovom   dosadasnjem  zivoticu  nagledala"svasta nesto" no  taj  gospodin  iz  Berlina  ,  sav  usplahiran i  zadihan  pritrca  bas meni  i  poce  mi  pricati kako  su  mu  neka  bezobrazna  decurlija  trazila  pare  , i  on  im je  dao , pa  su  onda  jos  neki  prileteli  , pa  i  oni  zaiskali  , pa on  vise  nije  imao  , pa  su  ga  oni  provocirali  i  rugali  mu  se ..I  on  tako  uzbudjen , udahnu  punim plucima "komad"  vazduha  i obracajuci  se    meni  analitickim  pristupom  (bas  kao  i  nana) pocinje    objasnjavati   problematiku  te  "carsije"  ,  uporedjujuci  svoje   dozivljaje  iz  Kenije (safarija)  kada  su  njegovoj  grupi  na  kursu  pred  polazak  objasnjavali  da  u  slucaju  susreta  sa  majmunima , ne  bacaju  hranu  jer ce  njih  tada  sve  vise  i  vise  pristizati,  i  momenta  kada  hrane  nestane , oni  sami  ce  im    hrana  postati ...

Tada  smo  jos  malo  ja  i  gospodin  sve  to  komentarisali  i  on  mi  je  skrenuo  paznju  na  "drzanje  tela"  mestana  toga  naselja  (carsije)   , zena pa i  te  dece  koja  su  se  muvala  svuda  naokolo  ..Svi  su  hodali  bas  kao  "po  naninom  modelu"   gordo ,dignute  glave , poglede  jedni  drugima  upucivali  "sa  visine" ,disali  "punim plucima"(a i kako  drugacije na toj temperaturi?)

-Vidite  Frau  ......(Dunja) ,  oni  hodaju  drugacije  nego  mi  , obratite  paznju  ,hm..kako  bih  ja  ovo  nazvao  , kako  bi  ja  njih  nazvao? - postavljao  je  sam  sebi  pitanja  u  dijalogu  samnom  .

-Da ,  "ponos"  ,oni   ponosno hodaju  i  oni  su  ponosni   gradjani  ove  carsije  ..

Ostala sam  bez  teksta  ne  zbog  njegovih izvedenih  zakljucaka , nego  vise  koliko je  ovom stanovniku  Berlina  ovako nesto "auffelig-upadljivo" Ustvari on  je  se  hranio  "ponosom"  i stavljao  je akcenat  na  isti ma  gde  i  u  ma  kojoj  se  drzavi  obreo .Bio  je  ponosan  na  svoju  dojce  rasu i  na  sve  i  svasta  sto  iz  njegove  matice  potice  ..Interesantno  ,  u  drugima  je  umeo  isto  i  da  prepozna...Mislim  da  je  bio  "jedini  putnik"  koji  je  po  zavrsenom  putovanju  u  knjigu  utisaka  ,pored  predivne  kuhinje,mora, istorije i hamama , napisao  odeljak  o vidjenju  "ponosa"  iz  njegovog  ugla  u ovoj  zemlji  ..Hm..A  ja  opet mislim  da  sam  ja  jedini  "putnik"  koga  je  uopste  "zatangiralo"   sta  ovaj  ponosni  ucesnik  "pada Berlinskog  zida"  inace  nastavnik  geografije  po  struci  "skraba"  u  agencijskoj  "knjizi  utisaka"

Eto , to mi  sve  nekako  "navire"  pri  pomenu  ove  reci  , a priznajem  da  je  dugo  nisam  cula  sa  tako  naglasenim  akcentom  kao  ovih  dana  na  blogu..