Volim ovaj Grad

... je svakako prelep... ali, siguran sam da ti se u ovom gradu desilo baš nešto fino?! Hoću da kažem da takvu odu nalepšem gradu na svetu (na koji se često i naljutim & ne mogu uvek da ga razumem) skoro nisam ni čuo ni video!
To meni ne miriše samo na april, već na još nešto, mnogo lepo & čarobno, a?

Mungos, The Bgd-Lover

Usce Save u Dunav, zalazak sunca proslog jula

Pomešali smo krv – ja iz vena, a ti iz
tvojih
zagrljenih reka

Snažan pesnikov unutrašnji doživljaj, mitski ispevano. Danilov je sjajan pesnik. Uživao sam u pesmi. Sam Beograd je prebukiran, nervozan,kao da hođe da pobegne iz svog " tlocrta ". Postavljena pesma pristaje , kako pesnik kaže u "

tihim ulicama
predgrađa,

Hvala za pesmu . Preporuka.

Mungos, The Bgd-Lover

necu voleti Beograd ..
Sretala sam ljude po inostranstvu sto jos uvek nisu znali
da postoje drzave Srbija i Hrvatska (znaju da nesto ima ...ali sta ? hm?
Medjutim , za Bg mislim da nema ko ne zna i da nije cuo ..
A ja znam vec sad da ce za par godina Bg da bude
top destinacija ..(svetska)
Zivi bili pa videli...

: ))

iako ne mogu da se pohvalim da ga mnogo dobro poznajem na bilo koji način, pošto sam relativno retko tu, uvek kažem kako ga volim...jednom me je neko uhvatio nespremnog pa me je pitao šta konkretno u bgu...nisam baš umeo da kažem...čak sam mnogo lakše odgovorio na pitanje šta kod njega ne volim:))
a opet, mislim da smo se nekako dobro razumeli.
taj grad i ja.
meni je najlepši, u svakom smislu, leti...i to baš leti kad uprži i kad se malo isprazni i kad se bolje vidi koliko je lep.

има лепих градова
коијех сам рад
но лепотом предњачи
мамљив . . . београд

али ипак ману има
привлачност тог града
јер, малко је забачен
одновога сада

но акоби чепо даље
изворишту мојег бића
поразна би по њег ' била
удаљеност черевића

Морам признати да у овим мени досад непознатим Даниловљевим стиховима не видим ништа више него оду поетском кичу.

Ништа, потрудићу да се поправим. Има још, надам се, година преда мном.

Evo, "reanimirao" sam link :))

VOOOLLIIM BE-OGR-AD!!!!


Volim ga, onako u mislima , odavde iz UK, volim ga u avionu dok letim preko Minhena, volim ga dok setam prasnjavom ulicom gde sam odrasla i volim ga dok odlazim, sa spoznajom da me jos uvek tamo vole, da me voli MOJ Beograd!!!!

Meni ovo asocijacija na Bgd. Zanemarujem činjenicu da su je neki klinci iz kraja, inače narkosi, svojevremeno na lokalnom sajtu proglasili za lokalnu himnu :)

Lament nad Beogradom

Milos Crnjanski







JAN MAJEN i moj Srem,
Paris, moji mrtvi drugovi, tresnje u Kini,
prividjaju mi se jos, dok ovde cutim, bdim i mrem
i lezim, hladan, kao na pepelu klada.
Samo, to vise i nismo mi, zivot, a ni zvezde,
nego samo cudovista, polipi, delfini,
sto se tumbaju preko nas, i plove i jezde,
i urlicu: " Prah, pepeo, smrt je to."
A vicu i rusko "nicevo" -
i spansko "nada".


Ti, medjutim, rastes, uz zornjacu jasnu,
sa Avalom plavom u daljini, kao breg.
Ti treperis, i kad ovde zvezde gasnu,
i topis, ko Sunce, i led suza, i lanjski sneg.
U Tebi nema besmisla, ni smrti.
Ti sjajis kao iskopan stari mac.
U Tebi sve vaskrsne, i zaigra, pa se vrti,
i ponavlja, kao dan i detinji plac.
A kad mi se glas, i oci, i dah, upokoje,
Ti ces me, znam, uzeti na krilo svoje.


ESPANJA i nas Hvar,
Dobrovic mrtvi, sejk sto se u Sahari beli,
prividjaju mi se jos, kao utvare, vatre, var.
Moj Sibe poludeli, zinuo kao pes.
Samo, to vise nismo mi, u mladosti i moci,
vec neki papagaji, cimpanzi, neveseli,
sto mi se smeju i vriste u mojoj samoci.
Jedan se "Leiche! Leiche! Leiche! " dere.
Drugi mi sapuce: "Cadavere!"
Treci: " Les, les,les."


Ti, medjutim, siris kao labud krila,
zaborav, na Dunav i Savu, dok spavaju.
Ti budis veselost, sto je nekad bila,
kikot, tu, i u mom kriku, vrisku, i vapaju.
U Tebi nema crva, ni sa groba.
Ti blistas, kao kroz suze ljudski smeh.
U Tebi jedan orac peva, i u zimsko doba,
prelivsi krv, kao vino, u novi meh.
A kad mi klone glava i budu stali sati,
Ti ces me, znam, poljubiti kao mati.


TI, PROSLOST, i moj svet,
mladost, ljubavi, gondole, i na nebu, Mljeci,
prividjate mi se jos, kao san, talas, lepi cvet,
u drustvu maski, koje je po meni doslo.
Samo, to nisam ja, ni Venecija sto se plavi,
nego neke rusevine, aveti, i stecci,
sto ostaju za nama na zemlji, i, u travi.
Pa kazu: " Tu lezi pasa! - Prosjak! - Pas!"
A vicu i francusko "tout passe".
I nase " proslo".


Ti, medjutim, stojis nad sirokom rekom,
nad ravnicom plodnom, tvrd, uzdignut kao stit.
Ti pevas vedro, sa grmljavinom dalekom,
i tkas u stoleca, sa munjama, i svoju nit.
U Tebi nema moje ljudske tuge.
Ti imas streljaca pogled prav i nem.
Ti i plac pretvaras kao dazd u sarene duge,
a hladis, ko dalek bor, kad te udahnem.
A kad dodje cas, da mi se srce staro stisa,
Tvoj ce bagren pasti na me kao kisa.


LIZBUA i moj put,
u svet, kule u vazduhu i na morskoj peni,
prividjaju mi se jos, dok mi zizak drsce ko prut
i prenosim i zemlju, u sne, u sne, u sne.
Samo, to vise nisu, ni zene, ni ljudi zivi,
nego neke nemocne, slabe, i setne seni,
sto mi kazu, da nisu zveri, da nisu krivi,
da im zivot bas nista nije dao,
pa sapcu " nao, nao, nao"
i nase " ne, ne".


Ti, medjutim, dises, u nocnoj tisini,
do zvezda, sto kazuju put Suncu u tvoj san.
Ti slusas svog srca lupu, u dubini,
sto udara, ko stenom, u mracni Kalemegdan.
Tebi su nasi boli sitni mravi.
Ti biser suza nasih bacas u prah.
Ali se nad njima, posle, Tvoja zora zaplavi,
u koju se mlad i veseo zagledah.
A kad umorno srce moje ucuti, da spi,
uzglavlje meko ces mi, u snu, biti, Ti.


FINISTERE i njen stas,
brak, poljupci bura sto je tako silne bila,
prividjaju mi se jos, po neki leptir, bulke, klas,
dok, u proslosi, slusam, njen korak, tako lak.
Samo, to vise nije ona, ni njen glas nasmejan.
nego neki kormoran, divljih i crnih krila,
sto vice: zrak svake srece tone u Okean.
Pa mi mrmlja reci "tombe" i "sombre".
Pa kresti njino " ombre, ombre". -
i nas "grob" i "mrak".


Ti, medjutim, kreces, ko nas labud vecni,
iz smrti, u krvi, prema Suncu, na svoj put.
Dok meni dan tone u tvoj ponor recni,
Ti se dizes, iz jutra, sav zracima obasut.
Ja cu negde, sam, u Sahari, stati,
u onoj gde su karavani seni,
ali, ko sto uz mrtvog Tuarega cuci mati,
Ti ces, do smrti, biti uteha meni.
A kad mi slome dusu, koplje, ruku i nogu,
Tebe, Tebe, znam da ne mogu, ne mogu.


ZIVOT ljudski, i hrt,
sveo list, galeb, srna, i Mesec na pucini,
prividjaju mi se, na kraju, ko san, kao i smrt
jednog po jednog glumca naseg pozorista.
Samo, sve to, i ja, nismo nikad ni bili vise,
nego neka pena, trenuci, sapat u Kini,
sto sapce, kao i srce, sve hladnije i tise:
da ne ostaju, ni Ming, ni yang, ni yin,
ni Tao, tresnje, ni mandarin.
Niko i nista.

Volim Beograd...kad sam bio mali kad izađem na željezničkoj stanici to je bio znak da sam nadomak Vojvodine i bake i dede, kad sam isao u vojsku da sam na pola puta od kuce, pa i vise kada sam putova iz Štipa...danas uglavnom vozim i radujem se svakom slobodnom trenutku koji mogu da provedem sam ili sa drugarima....

... o najlepšem i najvoljenijem gradu na svetu?

Nemoguće. Nema toliko reči, nema tog odabira. Samo osećaj



Petak, 10. april, oko 10. Kafica na Ušću

Prekrasni stihovi i reci za voljeni grad ! Uzivam i citam .
Htela sam da kopiram neke stvari ali je sve toliko lepo sto neznam sta da izdvojim!!!???? A da stavim sve? Bilo bi zaista suvise!
I ja sam pisala o Beogradu i to malo vise jedno desetak teksta mada cu jos i kao sto sam rekla jos u I Delu :VOLIM BEOGRAD!
Preporuka za tebe i dobro dosla na moju VIP Listu!
Preporuka i za odlican izbor slika ma divno je sve.

Trebalo je da se završi sa Tonijem Montanom i
"Mi smo iz Beograda" , nego, te pesme nema na YouTube....

A za one koji su ipak privrženi "ćiriličnom evergreenu",
toplo preporučujem: Ljiljana Sljapic - "Beli grade Beograde",
koje, na žalost, takođe nema na YouTube...

Volim ovaj Grad.. i ponosim se time!