НОЋ И ДАН
Звездано небо раширило је крила
своја изнад мене док ходим... Шапат
нежног ветрића јужног, пролећног,
кроз дрвећа грана и лишћа ми шапуће
песму своју умилну... Свиће зора у злато
окићена, птица првих пој чује се тихо, па
све гласније радости пун... Пробехарале воћке
милују ми поглед, облаци као да су... Малени зец
украј пута носићем мрда и гледа ме радознало,
не бојећи се ничега... Захваљујем Богу на лепоти света
и настављам да ходим...