mix-i i raspale integracije,zatim čarolija i poslednji utisa

Naravno da je divan dan. Uzaludno blogovanje i neki osećaj ne toliko raspalog prepodneva,a sve to u iščekivanju novih radnih zadataka i obaveza. Za sada dva plusa i blog u pokušaju. Treba da se odrade još neke stvari,ali one definitivno ne spadaju pod obaveze/ponedeljak. Uglavnom veliki utisci poredjani po redosledu bi izgledali otprilike ovako.....simbioza,heklanje,romovi,urbanizam i posle svega toga nije ni čudo zašto nemam volju da ponedeljkom ostavim neki veliki utisak na zajednicu,a još me i čarolija radi neverovatno,čista mas'. Naravno pod zajednicom mislim na moju imaginaciju koja se proteže duž ovih nekoliko kancelarija i pravi malu,koliko-toliko kompaktnu komunu i sredinu poželjnu za rad. Elem (sleng,slengi,slengivo), otići u nabavku i nije neko zadovoljstvo,ali naći problem u kjuu,pritom rešiti ga u roku od 3 minuta je stvarno self-zadovoljavajuće. Mada,mnogo više je trajala borba protiv iskonskog zla-flegmatizma prema celoj situaciji. Posledice non-working kjua i nisu bile preterano vidljive,osim meni naravno koji vodi brigu ...............................i jedan telefonski poziv koji menja sve,izbacuje tok misli na neki potpuno drugi kolosek,a imao sam lepu priču za ispričat'.Verovatno vam se ne bi svidela pošto je nastavak trebao biti potpuno geeky/nerdy. E sad, ono što je na umu treba da bude i na drumu (kakva odvratna,bezukusna rima). Ma, ustvari,koga briga? Idem da radim na self-improvementu i posvetim se sredjivanju sopstvenih misli i pakovanju istih u male pregradice odakle ih,kasnije, po potrebi mogu izvući. I cela ta situacija mi iskreno ide na živce,više naravno nego što se na meni primeti,a sa druge strane osećaj ispunjenosti,konfuzije i sreće mi jako prija. Posao,posao,neka izgubljena misao,posao i tako u krug,odlutam,pa se vratim,pa me nema neko vreme. I sve to zbog hemijske reakcije ? Da li je stvarno tako nešto moguće ? A i ako se već toliko godina nisam nikad tako osećao i imao stvari pod kontrolom,zašto sam si to sad dopustio i napravio neplanirani haos. Moje mišljenje do pre koji dan/nedelju je bilo vezano za razum,ali više nije tako. Kako jedna emocionalno proračunata/inteligentna osoba to sebi dozvoljava i gazi preko svojih uverenja. Hladna glava,razum to su sve stvari koje se više ne računaju (i dalje ne verujem da ovo JA pišem),ali i dalje ostajem pribran,prizeman,gledajući stvari iz svih mogućih uglova i naravno ne dozvoljavam da me početno oduševljenje ponese ( sad lažem sam sebe,ali ne znam kako drugačije). Patetika...ima li šta gore?