I ja ređam nulu za nulom

Evo kako ja gledam na to, malo detaljnije.
Na primer, čovek može da se razočara u sebe i kaže :'' Baš sam glup/a ''. A to treba da kaže sa smirenjem, kako bi ismejao đavola, ali i odvažno, a ne jadikujuči. Znači SAMOUKOREVANJE, A NE OČAJANJE.

Čovek treba da zna sebe onakvim kakav on zaiosta jeste , a ne onakvim kakvim ga neprijatelj đavo predstavlja, jer se đavo brine samo kako da nam učini neko zlo.

Da bi naša duhovna borba bila pravilna, treba da okrećemo toćak svoje duhovne mašine u suprotnom smeru od onog u kome ga okreće đavo.

Nekad smo zaslepljeni pa i ne vidimo dobro svoje greške - na primer, imamo na rukavu ptičji izmet a nama se učini da je to cveće :)

Jeste, u pravu si, smireno razočarenje sobom i može da nam pomogne da se izborimo sa našim greškama ( ja ovde u tekstu reč ' greška ' identifikujem ' sa ' razočarenjem' jer greška donosi razočarenje, i razočarenje proishodi iz greške )

Dakle, videti svoje propuste

Samoukorevati sebe i ako valjano upoznamo sebe imaćemo smirenje. pod uslovom da to smirenje i želimo :)

može i tako da se kaže :)
bojim se da ima ljudi koji su zadovoljni sobom a čine velike greške i zla a nisu ni svesni toga i mislim da to onda nije u redu, jedinu tu primedbu imam, sve ostalo u tvom komentaru je OK :)

da, dunja, duboko u svojoj unutrašnjosti oni ne mogu biti zadovoljni ako su učinili nešto loše, to se ne vidi spolja ali takvi ljudi se muče unutra, sigurna sam u to, i oni koji veruju i oni koji ne veruju, patnja je ista
'' greh je moj stalno preda mnom '' Psalmi, izgovorio car David

libkonz

Lepo rečeno, samo čovek može da uradi ono što je zamislio ako ima Vere. Taube, preporuku sam dao još juče!

hvala lib

miloradkakmar

Čovek treba prvo da veruje u sebe, da čuva ono što ima i da previše ne teži onome što ne može da ostvari. Znači, mora da bude svestan svojih mogućnosti, da gradi duhovno bogatstvo koje je manje potrošno od materijalnog. Kažu , možeš imati kule i gradove , ali kada ti nedostaje nešto unutra, onda džaba i to.

slažem se

evo LL MALI DODATAK , OPET DA PROŠIRIM OVAJ TEKST ZA KOJI SAM MISLILA DA BUDE KRATAK ALI DISKUSIJA ME NAVELA U POZITIVNOM PRAVCU PA SAD IMAM JOŠ NEŠTO DA PROZBORIM A TIČE SE GREŠAKA / RAZOČARENJA

Ja ne kažem da treba da budemo neprestano razočarani u sebe, ali ne treba da pustimo da naši propusti prođu neprimećeno!
Sve ima svoje granice pa i zabrinutost tj.razočarenje zbog propusta.
Ne treba biti ravnodušan ali ne treba ni stalno jadikovati nad sobom.
Učinio/la si nešto što nije u redu?
Zamislio/la si se nad tim?Uvideo/la si grešku? Shvatio/la si? IDI DALJE NE ZADRŽAVAJ SE. A Taj svoj propust zadrži samo u svom umu, ne bi li kada ti se u nekoj prilici pruži povod da učiniš isto to bio / la pažljiviji /a.
Ipak, žalost zbog naših greški je besmislena ako se ne trudimo da ih ispravimo. To je isto kao da stalno plačemo zbog nekog bolesnika, a pritom se ne trudimo da mu pomognemo da ozdravi.

Treba da tugujemo, ali ta tuga treba da bude odgovarajuća, srazmerna našem propustu. Ako ne osećamo bol zbog greške opet ćemo je u stilu '' tra-la-la'' ponoviti. Isto tako, ako naša pokajnička tuga prelazi u očajanje, to znači da tugujemo više nego što treba. E , u takvim situacijama je potrebno da malo obodrimo same sebe i da se prema učinjenom prestupu odnosimo pomalo ravnodušno
eto, nadam se da nisam preterala i da je jasno šta sam htela reći

p.s. LL - voli, nemoj terati ljude od sebe bez nekog baš velikog razloga, a ako ti taj neko koga voliš nanosi duševnu štetu morala bi se bar zapitati zašto ga uopšte voliš? izvini, ako sam nešto loše napisala, ti znaš da te ja razumem u potpunosti

myredneckself

taube, trudim se uglavnom da postupam ovako kako si ti u tvoja dva komentara napisala, manje više bolno uvidim svoje greške i trudim se da ih nikad više ne ponovim, bivajući ponekad više stroga i prema sebi, i prema drugima, što njima ponekad bude bolno...ali, kad mogu da izdržim ja, mogu i oni

управо тако, кад можемо ми да издржимо могу и они, може свако ако хоће и жели довољно

а бол срца и унутрашњи уздаси су унутрашње сузе које су узвишеније од оних спољашњих, то свако увиди кад-тад, веруј ми,

сви смо ми паметни, само што је неко паметан ПРЕ а неко ПОСЛЕ

mashha

SUUUUUUUUUUPER JE, BAŠ SI ME OBRADOVALA I NASMEJALA

DIVNO

gde je samo pronađei, ilustruje moj tekst u potpunosti, svaka ti čast i hvala mnogo