i konje ubijaju...

Evo za prvi blog da predstavim par zanimljivih slucajeva iz stvarnog zivota. U ovih proteklih 10 tak godina sto zivimo u Carstvu Velike Zime upoznao sam podosta ljudi a ovih par sudbina me bas ostavilo bez reci ili tu negde.

1. Olivija i Andru

Od nase drugarice muz je dugo godina bio direktor veceg sektora u jednoj od velikih telekomunikacionih firmi u carsvu velike zime. Imaju sina Andre-a koji sada ima 16 godina. Lepo i fino vaspitan mladi covek. Covek-Muz je preuzeo direktorsku duznost i radio veoma savesno, predanoi odgovorno. Svi su ga cenili i postovali, neretko je radio i vikendom i praznikom.  Dete je vidjao obicno na sat vremena za veceru i onda opet na posao ovaj put preko interneta od kuce... Imali su lepu i veliku kucu i lepu ergelu u garazi. Silvija uvek nasmijana i sredjena. Sa frizurom i velikim crvenim loknama.

Nisam je video skoro godinu dana, vidim izgleda malo umorno i iscrpljeno. Kaze muz puko sa zivcima, firmin zdravstveni fond je platio bolnicke troskove, plata je neko vreme dolazila, ali posle i to presahlo i sad ona mora da radi 2-3 posla nebi li odrzala familiju. Prodaju kucu, i ergelu... Ja totalno u soku! I kaze ona meni"znam da mnogo radis i razumem, ali veruj mi nema tih para koje vrede sve to. Eto ja sam misila da imam sve a gledaj sad zivim sa biljkom od coveka! I zato dragi moj gledaj da radis sto manje i da lepo zivis sa svojom porodicom a plata koliko bude-bude. Nemoj oko toga mnogo da se nerviras! Kazem ti to zbog supruge i dece. Nema nista vaznijeg od njih".

2. Ani i Ed

Ani I Ed su se upoznali tokom studija, dakle pre nekih 20-tak godina. Ona Indijka, mala crna dinamcina i uvek spremna za salu. On povisok gradjanin Carstva, 187cm(ili sto bi rekli ovde 6 stopa I dva inca), pomalo tih, da nekazem sramezljiv. Oboje izuzetno bistri I vredni. Kucu su kupili jos davne 1991, i otplatili u davno proslom vremenu, jos dok nisu imali dece. A deca su nam otprilike iste starosti (oko 12 godina). Ona diplomirani matematicar, radi ko' profesorka u srednjoj skoli, on inzenjer, poceo kao pocetnik u ogromnoj kompaniji a dogurao do managera u toj istoj kompaniji koji je odgovoran za razvoj telekomunikacione opreme sa timovima u Texasu , Severnoj Koreji, Indiji i Ottawa-i.

Kad smo se upoznali, Ed je tek bio zapoceo managersku karijeru. Ne ulazim ovde u kvalitet toga sta je radio ali definitivno nije moglo da bude lose cim je toliko dugo ostao na poslu i napredovao. Visok, mrsav i uvek onako oprezno nasmejan i dobro obavesten.

Pre neki dan smo ih posetili, Ed je i dalje visok, ali sad ima stomacinu, nervozan je, umoran i premoren. Radi celo vreme, cak i kad dodje kuci svakih 15 minuta proverava elektronsku postu na Blekberiju, i naravno odmah odgovoara. Ani zabrinuto objasnjava, doduse ne pred Edom, da ima ogroman pritisak (cifra da se zaledis) i da mora da pazi maltene sta i kako dise, a kamoli sta jede. Deca su izgubila onaj bezbrizni smesak.

Kaze nije mu zbog njega ali kako da kaze svojim zaposlenima, od kojih skoro svi imaju porodice, da su visak. Kaze jede ga to vise od svega ostalog. Posmatram ga i vidim da je na ivici ambisa, a pomoci niotkuda (u vreme krize).

3. Vlado i Kristina

Vladu sam upoznao pre ne tako mnogo vremena. Strasan tip. Zna svasta i jako dobar inzenjer. Jedan od najboljih inzenjera koje sam upoznao. Mozda ne najbistriji, ali ima izuzetnu upornost i radi i radi. Bio generalni manager za istrazivanje i razvoj ali je funkciju vratio kad je shvatio da previse vremena trosi na sastanke i premalo mu ostaje za razvoj novih stvari. Radi svakodnevno u firmi oko 9h i onda nosi kuci da kuci odradi jos nekih 2-3 a neretko i 6-7 dodatnih sati. Nacitan i uvek spreman za salu.

Pre godinu dana je hteo da sklopi zivotno osiguranje, za Nedaj Boze. Posto je presao 40-tu, iz osiguranja su poslali sestru da mu izmeri pritisak i uzme uzorak krvi. Kad je sestra uzela da izmeri pritisak prvo nije mogla da veruje. Pomislila je da nesto nije dobro uradila prilikom pokretanja aparata. Izmerila je drugi put. I treci. Tada je rekla ovo je prvi put da to vidim. Imate pritisak od oko 180, odmah kod doktora.  Vi ste u zivotnoj opasnosti. I od tada je moj drug Vlado pod lekovima za regulaciju pritska, i sl.

Pre nekoliko meseci Vlado je dobio strasnu glavobolju i zakljuci da ce cim nesto zavrsi u firmi da ode kuci. Ovo "ode" znaci da ce da se odveze. Tu se ja setim da on do svoje kuce mora da vozi najmanje 45 minuta. Ponudim se da ga ja odvezem. Ma jok. Netreba.

Prodje jos 15-tak minuta, Vlado je vec poceo da usporeno govori. Vlado ajde da odemo u hitnu, nesto tu nije u redu. Ma sve ce to biti OK. Djavola, moj drug Vlado je zavrsio sa mozdanim udarom u bolnici. Doduse bio je laksi oblik ali mozdani udar. Umesto da sedi kuci, cim su ga otpustili iz bolnice dolazi covek na posao da dovrsi ono sto je planirao onaj dan kad mu je pozlilo...

Bojim se da sledeci put nece biti tako srecan...

===================================================

Zanima me da li i vi vidite ovakve slucajeve oko vas?

Da li se i vama desava da vam dragi ljudi jednostavno puknu, da se raspu kao zvecka pod udarom stresa, odgovornosti i obaveza?