O prolaznosti . . .

Neko je rekao: 

''Kazu da skoro 90% onoga sto covek u svom zivotnom veku gradi i deluje radi iz potrebe da to drugi vide.Samo ako se ima potvrda ucinjenog smatra se da je misija uspela.U suprotnom ostaje pitanje.Zato sve stvari koje i radim radim namerno,bez zadrske i pomisli da cu biti surovo kaznjen pred svedocima.Pa sta?Moze kazna da bude ma kolika,mogu da me osude koliko god zele-jedno ne mogu.Ne mogu da uzmu dusu.I zelim jasno i glasno da kazem sta imam,pa nek ima odjek ravan zemljotresu,jer nikad nikog nisam niti cu voleti kao tebe.Mogu doduse da se zavaram,da tracim zalud dane i noci koje su mi postale odavno najsjaniji dani,nikad ta emocija sveprisutna ne prestaje da tinja u meni.Slusam petparacke price o tebi tvojim delovanjima,koje imaju za cilj da me razbune,da me onespokoje...Ali ne-postize se kontra efekat.Sve sam spokojniji i zadovoljniji kad cujem ko mi pravi 'kolac' jer sam u poredjenju sa tim i takvima ja neprevazidjena kategorija.I sada posle toliko vremena ja se secam i zahvalan sam svojoj memoriji na tome,da me taj prvi 'halo efekat' nije nikad izdao ni kada si ti u pitanju.Znao sam sto i sada znam,da sam tu negde blizu tvog horizonta samo da bi trebalo polako ali sigurno da ti pokazem zasto postojim.Mada biti drugaciji od drugih moze samo da ti donese glavobolju.I donelo mi je....Migrenu.Smatrao sam da je moja duznost postojanje.Ne da budem neko jer se za to kaci pohlepa i ambicija i da budem niko jer tako bivam uslovljen.Smatrao sam da trebam da postojim i to je sve...I sve sto ti se cinilo u medjuvemenu mozda jacim samo je privid,zla kob koja te skupo kostala i kostace.Jer nikad ne boli jedan samar kao dva uzastopno.Sva sreca pa tog treceg puta nece biti.Dok sam ziv dajem rec da cu biti uvek tu ma gde bio i ma gde se budio jer odvajkada se pamte samo oni skojima se grlili nismo i cije su nam usne ostale nepoznate.''