Piratski Zaliv na sudu

Već sam jednom ranije pisao nešto o problemima moderne primene copyright zakona kroz prizmu konkretnog slučaja u našoj zemlji. Od tada se mnogo toga desilo, a na polju piratizacije i copyright zakona teško da je bilo bitnijeg dana od jučerašnjeg, odnosno petka, 17. Aprila 2009. Upišite negde taj datum, gotovo je sigurno da će biti od koristi u godinama koje dolaze.

Najpopularniji BitTorrent tracker na svetu, The Pirate Bay iz Švedske, već neko vreme je na sudu zbog optužbi kršenja copyright zakona podnetih od strane mnogih multinacionalnih giganata iz zabavne industrije. Stvar je, zapravo, prilično komična ako se uzme u obzir da file sharing (odnosno razmena fajlova) u Švedskoj nije bila protivzakonita rabota sve do aprila ove godine, kada je donesen novi zakon, čini se baš za potrebe ovog suđenja. No čak i sa tim zakonom na snazi, BitTorrent je postao standard za peer-to-peer file sharing, pored drugih pogodnosti, upravo zato što javni tracker-i ne drže na svojim serverima sadržaj koji korisnici međusobno (anonimno) razmenjuju i time ne krše copyright zakone.

Uvertira ovom suđenju je bila dugotrajna, bučna i nakaradna. MPAA i RIAA (ljudi koji uzimaju severno od 90% ukupne svote novca koju ste primorani da izdvojite za bilo koje dato filmsko ili muzičko ostvarenje) su predvodili ofanzivu. Mnogo pretnji je bilo izrečeno, gotovo svaka od njih je bila ismevana od strane Piratskog Zaliva. Maja 2006. godine pritisak na Švedsku je uspeo da izdejstvuje raciju The Pirate Bay prostorija, međutim time se ništa efektivno nije uspelo postići, sva zaplenjena oprema je na kraju vraćena i sajt je nastavio da funkcionise gotovo bez smetnji svega par dana kasnije. Zapravo, ne samo što racija ništa nije postigla već je u danima posle nje došlo do povećanja broja registrovanih korisnika sa 1 na 2.7 miliona i povećanja aktivnih peer-ova sa 2.5 na 12 miliona (korisnici ne moraju biti registrovani da bi koristili tracker, otud tolika razlika u brojevima).

Stvari su eskalirale do nivoa glasina o pretnji sankcijama upućenoj Švedskoj od strane WTO što je, kako je jedan od vlasnika Piratskog Zaliva tvrdio, i bio glavni povod za raciju. Bilo to istina ili ne, nesumnjivo je da je međunarodni pritisak industrijskih giganata na Švedsku postao ogroman. Isplivale su i mnoge druge priče, neke od kojih su čak inkriminisale ljude koji su podnosili tužbe protiv Pirata (procureli su email-ovi čiji sadržaj je govorio o angažovanju hakera koji bi vršili ilegalne napade na the Pirate Bay, a 2008. godine se ispostavilo da je glavni policijski istražitelj koji je radio na Pirate Bay slučaju u isto vreme radilo i za MPAA) pa je Zaliv uzvratio sa nekoliko tužbi, u glavnom sa notom satire. To je sve dovelo do najave izmene zakona koji je stupio na snagu pre skoro tri nedelje i omogućio je krivično gonjenje pojedinačnih korisnika koji su učestvovali u file sharing-u. Konačno, došlo je do zvaničnog suđenja četvorici vlasnika The Pirate Bay sajta, počevši od februara ove godine pa sve do juče kada je doneta presuda.

Suđenje je, sa strane anti-copyright pokreta, obeležio njihov svima dobro poznat smisao za humor. Odbrana se tokom suđenja u jednom trenutku pozvala na argument koji je u blogosferi gotovo momentalno dobilo naziv "King Kong odbrana" i poređena je sa Čubaka odbranom iz South Park crtanog filma. Jedan veštak, Roger Wallis, izneo je pregršt argumenata u korist Pirata koje u glavnom svi istraživači koji nisu na MPAA/RIAA platnom spisku već godinama potvrđuju (na prvom mestu da ne postoji nikakva korelacija između file sharing-a i opada prodaje, te da čak postoji indikacija da prodaja ponekad skače). Kada je bio upitan za refundiranje putnih troškova humoristično je dobacio da mogu da pošalju cveće njegovoj ženi. Ta opaska se nekako našla i na Internetu i u narednih par dana podignut je sajt preko kojeg su ljudi širom sveta poslali bračnom paru Willis cveće u vrednosti od pet hiljada eura. Takođe, norveška levičarska stranka Red je napravila sajt na kojem je pozvala sve Norvežane da okače svoju sliku pokazujući svetu da, ako su vlasnici Piratskog Zaliva kriminalci, onda je i svaki građanin Norveške takođe kriminalac. Naravno, cela stvar je gotovo trenutno dobila internacionalni karakter.

Sve to, ipak, nije pomoglo Piratima na sudu. Konačna presuda glasi godinu dana zatvora i 2.7 miliona eura koje moraju isplatiti zabavnoj industriji. Naravno, sprema se žalba na presudu a svi uključeni su izjavili da čak i kada bi imali tolike pare, koje nemaju, radije bi ih spalili nego dali industriji. A onda im ne bi dali ni pepeo. A sajt će nastaviti da funkcioniše neometano jer su još od racije 2006. godine serveri raštrkani svuda po svetu.

Zašto je ovo toliko bitan dan za copyright bitku ako su pirati izgubili na sudu? Od 2003. godine u Švedskoj postoji Piratska Stranka (Piratpartiet, odnosno PP). Tokom godina se proširila i na druge zemlje, između ostalog i SAD, ali u Švedskoj ostaje najaktivnija. Pre izricanja presude brojala je oko 14.5 hiljada članova. U nešto više od 24 protekla časa, članstvo je skočilo na skoro 24 hiljade članova, što je čini četvrtom najbrojnijom strankom u zemlji, i članstvo iz sata u sat nastavlja da raste. Samo za vreme pisanja ovog teksta su uspeli da sakupe oko dve hiljade članova (mada priznajem da sam ga sporo pisao). Njihova omladinska organizacija je najbrojnija u zemlji sa preko deset hiljada članova. Trenutno se pripremaju za izbore za evropski parlament 7. Juna. Da bi dobili mesto u parlamentu treba im sto hiljada švedskih glasova, što trenutne procene pokazuju kao praktično sigurnu stvar.

Pored toga, danas je u Stokholmu organizovan protest koji je brojao nešto više od hiljadu ljudi, a najavljuje se da će se protesti nastaviti i u predstojećim danima. Na ovom, prvom danu protesta, vođa Piratske Stranke Rick Falkvinge se obratio okupljenim demonstrantima i izjavio da su političari objavili rat celoj našoj generaciji, dodajući da su švedski političari digitalno nepismeni i da im zbog toga trebaju novi političari.

Koji će biti rezultat svega ovoga? Nije u potpunosti jasno, naravno. Ono šta se polako nazire, međutim, je da se sve očiglednije postavlja linija sukoba po pitanju copyright zakona. Koliko će sukob trajati niko ne zna, ali ono šta sa sigurnošću mogu reći je da ne postoji rat između Juče i Danas u kojem je Juče pobedilo. Krvopije i paraziti zastarelih prodajnih modela će kad-tad ostati bez resurasa za kupovinu sudskih presuda i političara.