SHTA JE OVO, A UZ TO I NE RADI? - PART 2

Problemi su pocheli pochetkom ove godine. U firmi u kojoj radi moja lepsha polovina su pocheli da kasne sa platama, dugovi su pocheli da im se gomilaju, radnici su ziveli od lazi direktora koji je iz dana u dan ljudima davao nadu da se svakog dana ochekuje da se situacija stabilizuje i da je stanje u kome se trenutno nalaze samo kratkog roka. Naime, selektivno su dobijali neke simbolichne iznose da bi svoj ton obracanja spustili i da bi mogao da im servira josh koju glupost i da odlozi neizbezno na par meseci. Stanje je sada takvo da neki nisu primili februarsku platu, a neki chak nisu primili ni polovinu januarskih primanja. Hteo bih da napomenem i to da je u pitanju strana firma koja je podizvodjach ogromne naftne kompanije. Toliko puta dnevno chujete u medijima statistichke podatke o nezaposlenosti da Vam je trazenje novog posla nocna mora i da tu kartu nameravate da iskoristite kao poslednju mogucu opciju. Napokon, posle 3 neisplacene zarade, pre 10 dana je promenila posao. Ja sam imao stabilna primanja i servisirali smo nasha dugovanja na vreme, eventualno uz blagu pomoc roditelja, u sluchaju da plata kasni nekoliko dana.

Pochetkom marta sam ostao bez posla, takodje u stranoj kompaniji, koju sam kao jedan od odgovornih ljudi tog preduzeca na srpskom trzishtu stabilizovao i podigao od nule, napravio ogroman pomak za dve godine i chak napravio prednost u odnosu na kompanije tog tipa u okruzenju, koje postoje daleko duze. Razlog za to je bilo neslaganje sa jednim od pretpostavljenih, no to je za ovu prichu nebitno. Ukratko, ostali smo ne samo bez mojih primanja, vec su mi ostali duzni i jednu platu, koju do dana danashnjeg nisam primio. Obzirom na chinjenicu da sam u poslednjih godinu dana kao (stvarno se ne hvalim) jedno shkolovano i sposobno derishte sa izuzetnim talentom za trgovinu imao nebrojeno ponuda za prelazak u druge kompanije, mislio sam da ce nalazenje novog posla biti pitanje dana i mog izbora. Od 2 (ili 5) zla izabrati ono najmanje. Pocheo sam prvo da zovem direktore tih predstavnishtava od kojih sam dobijao ponude proteklih meseci. Naishao sam na pravdanje krizom, rezanim budzetima, smanjenjem broja zaposlenih i sl. Ok, spustio sam standarde. Javio sam se prethodnim partnerima. Spustio sam standarde. Javio sam se na svaki oglas koji mi je lichio na pristojan oglas za posao. Spustio sam standarde. Pocheo sam da se javljam i na nepristojne ponude. Opet isto. Neki su se chak pravdali da zbog mog iskustva, prethodnih zaposlenja, obrazovanja i ranijih primanja ne mogu da mi daju bilo koji posao i da me ned'o bog ponizavaju, a meni je u tom momentu vec bio potreban bash taj "bilo koji posao". Vec skoro 3 meseca su nam prilivi ogranicheni na ono shto dobijemo od roditelja i sitnih pozajmica, koliko da platimo kredit sa malim zakashnjenjima od nedelju dve. Rachuni stoje, kirije takodje, gazdi stana smo objasnili situaciju i on je bio bogu hvala razuman. Stigao je da nas upozna za dve godine i prosto zna da bi morao da se desi smrtni sluchaj da ne isposhtujemo nasha dugovanja prema njemu.

Od samog starta nismo mogli da rachunamo ni na koga, pravih prijatelja imamo kao i svi jako malo, a oni "prijatelji" su prestali da zovu i da se javljaju na telefone jer toboze mozda mozemo da ih pitamo za pozajmicu, a ne kako su i kako su im deca. Meni je trebalo malo vremena da poverujem u tu surovu istinu zato shto su ti "prijatelji" uvek imali obraza da mene pozovu uvek kada im treba bilo kakva pomoc, shto materijalna, shto ne. Dobro se dobrim vraca, pa sam mislio da na neke od njih mogu da rachunam kada mi bude teshko. Pogreshio sam.