Pocetak vikenda

To popodne sam zaspala posle rucka, tamo negde u pet, sest, i kao i obicno, nisam mogla da se razbudim. Znala sam da imamo dogovor za to vece, Tanja je slavila rodjendan, ali su mi glava i noge i ruke bili tako teski i stvarno nisam zelela da ustanem...

Zmu je znao sa cim/ kim ima posla, pa me budio, ponovo i ponovo, nudio kafu, zvao da ustanem, podsecao zasto i gde idemo. Ustala sam na kraju, bas preko volje, mrzovoljna i ljuta, gundjala na svaku rec koju je rekao.

Spremila sam se, konacno, obukla suknju i bluzu koju volim, da se malo oraspolozim i krenuli smo, ne znajuci bas gde idemo.  Imali smo adresu "Bar Friends" i nista vise. Bilo ga je malo teze pronaci, jedan od barova u nizu u jednoj od glavnih ulica za vecernje izlaske. Na ulazu su nam rekli u kom kraju je Tanjina proslava, pa smo se provukli kroz guzvu do nje.

Ispalo je jako lepo. Videla sam neke ljude koje nisam srela godinama, a Tanja je stalno ponavljala "Kako je svet mali". Malo smo djuskali, malo smo popili. Muzika je bila sasvim ok, ponesto od izraelskog popa, nesto internacionalno, a kako je u isto vreme prosljavljano nekoliko rodjendana, culi smo i nekoliko rodjendanskih pesama u raznim obradama.

Negde u pola cetiri smo prosetali Rotsild bulevarom do centra da uhvatimo taksi. Taj bulevar je zapravo jako lepa ulica, jedna od najstarijih u gradu sa jako sirokom pesackom stazom u sredini i dva niza starog drveca i igralistima za decu. Na jednom mestu sam zbunjeno rekla "Vidi golubovi, otkud oni sada? " I dok se nismo sasvim priblizili nisam verovala da je to kolonija slepih miseva, budnih I razigranih.  Nije mi bas bilo svejedno da prodjem tuda, iako znam da nisu opasni. Zmu mi se, naravno, smejao i salio se na moj i misji racun.

Srusila sam se u krevet cim smo stigli kuci i prespavala Tel Avivski maraton koji je bio sledeceg jutra. Nisam bas mislila da trcim, ali sam htela da vidim bar kraj trke maratonaca cija trka pocinje u 6 ujutro zbog tel-avivske vlazne klime.

A onda je zaista poceo vikend...