Kada se krene put Dunhilla, iza leđa ostaje Tramore u raznim bojama. Lale ovih dana cvetaju prelepo, sunce se migolji u borbi s oblacima. Čim se pojavi, obajsa sve oko sebe, bojama daje prirodnu nijansu, a oči uživaju. pa i duša. Kuće, sve lepša od lepše, nižu se pored puta, a put je uzan, pa krivudav pa je naporno voziti. Irci dozvoljavaju 80km/h, ja ipak vozim ok 60.
Volim proleće u Irskoj. Umereno je, nije kao ono naše ili preterano ruće ili preterano hladno.Nema ni kiše onoliko, ali je ipak ima.
Do Dunhilla se vozimo 15 minuta, konji i krave pasu travu pored puta, zelenilo je svuda oko druma, na radiju svira „Fairtale of New York". Gledao sam jednom koncert The Poguesa na You Tube, odnosno baš tu pesmu. Kada bi meni neko napravio takvu atmosferu, ne bih žalio da umrem istog trenutka. Muzika pokreće Irsku. Zaista, a Shane McGowan je mit. Odjednom, kotlina, pa nagli uspon i pojavljuje se seoce. Dunhill.
Odmah na prvoj raskrsnici je pub Harney's Bar. Utočište za svakog bez obzira na pol ili starost. Duga mu je istorija, tom Harney's Bar. Odmah do ulaznih vrata je prodavnica. Bakalnica, zapravo mamac za ispicuture da pored hleba i mleka ostave još koji evrić. Šta je jedna pinta Guiness, onako na brzaka... Preko puta je groblje i iznad groblja Crkva. Nekako me ta slika uvek podseti na „Pad kuće Ašerovih". Ne znam zašto, možda zbog tog freaky ambijenta.
Subotom je najveća gužva u Herney's Baru. Stotinak ljudi. Stoje pričaju. Smeh. Dreka. Slainte! Nazdravlja se. Nema muzike. Prija ta pozitivna atmosfera, lepo druženje bez muzike. Obično, u našim kafanama, kada nema muzike vlada neka čudna tišina. Svi nekao tiho pričaju, pa se čuje nekakav žamor. Ovde, ne čuješ sopstvene misli. Noć je odnela već nekoliko pinti tog ukusnog Guinissa. Hranljivog, teškog, crnog ko zift. Nalivamo još. Na zidu puba, u toj južnoj irskoj zabiti, visi ogromna crno-bela fotografija Džeki Kenedi iz Harney's Bara, kada je 1966. boravila u Dunhillu
Počinje takmičenje u pikadu. Prijatelj me pita da li igram pikado, a ja odgovaram da nikad nisam igrao, ali da se ne predajem. Objašnjava mi pravila na brzinu. Igramo. Pogadjamo fine cifre. Napredujemo kroz takmičenje. Što smo pijaniji, bolje gadjamo. Gledamo oko sebe. Svima su oči crvene. Svi dobro gadjaju. Kaže mi frend da ako pogdim triple 5 da idemo u finale. Pokazuje mi jedno malo crveno polje. Ok, kažem mu. Bacam pikado, on se zariva u metu. Svi odjednom dreknuše. „Did you see that. Incredible. This is his first time". Ja još ne shvatam da sam pogodio za finale. Prijatelj, mi dolazi, sav srećan ko mala kuca, taše me po ramenu. Kaže da sam zaradio nekoliko kg mesa. Nemam pojma o čemu priča.
Igramo finale. Dvojica tipova, izgledaju real pro. Rukuju se s nama. Svi gledaju ka meni. Ne znaju moje domete. Kao da ih ja znam. Imam leden izraz lica, igram solidno, za početnika odlično. Ipak, razvaljuju nas. Ono što mi postigneno iz tri ruke, oni postignu iz jedne. Vraćamo se a na vratima gazda nas zaustavlja i daje nam kesu punu mesa - svinjski but i prut slanine.
Dolazimo u Tramore. Gledamo na sat. Imamoli vremena za još jednu pintu. Imamo, a Marthin pub je ono što nam sada treba. To je zapravo autentini pub one stare, ruralne Irske. U njemu i danas je sve isto kao i pre 50 godina. I Martha. Ulazimo, pored nas još sedi desetak ljudi. Prosek ljudi u Marthi, sve s nama je 75 godina. Desetak, mamurnih staraca gleda nas. Pita odakle smo.
„Mi smo iz Srbije. Ovi dobri momci, znate postali smo poznati. Svi nas sada znaju. The Good guys!" Blenu Irci u nas, ništa im nije jasno. Srbi, pa još kod Marthe, pa još Good guys. Ode svet u tri majčine.
Pa prasnuše od smeha. „Good guys, Good one".
A onda krenuše starkelje da nas rešetaju znanjem o Jugi, Srbiji, Hrvatskoj, Titu, Tuđmanu i Slobi....i tako ode još nekoliko pinti, Martha ode u krevet, a mi nastavismo do kasno u noć.
Irski pub, mitsko mesto.
Blogovi autora
- The Partisan (0)
- O promenama (62)
- Sledeće godine u Prizrenu (408)
- Okupator i domaći izdajnici (0)
- Bloodbuzz (46)
- Dva grada (9)
- ROAD TO HELL (2)
- Roky Erickson (18)
- Nije lako zaposliti se (19)
- Demokratija je danas ubijena (2)
- Kako sam sistematski uništavan(a) od idiota (56)
- „END OF PIPE SOLUTION" - OBRAZOVANJE U SRBIJI (75)
- HELP ME TO HELP YOU (pomozi mi da ti pomognem) (38)
- Molim MUP R. Srbije da se obrati povodom ovog skandala (16)
- monolog (14)
- Da sam Vuk, umesto "Mars na Drinu" Ist River bi trestao od (15)
- vita Jela zelen bor cekam brzi odgovor (32)
- Kapitalizam u pelenama (12)
- Cetvrtoga marta (68)
- Spermatozoidi Miloševićeve Srbije (10)
Najnovije VIP blogeri
- Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini - Džez kao religija
Ivan Blagojevic - Diznijev svet
jinks - ovde je nigde dobro mesto ...
Đorđe Bobić - вабомамом спојке сунчане
Черевићан - Jolene
njanja_de.manccini
Najnovije blogeri
- ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov - DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann - ŽUTA OSA (7/24)
horheakimov - Hronologija antipatriotizma...
Filip Mladenović
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Eksperimenti u blogovanju (4)
- Muzika (3)
- Mediji (2)
- Zabava (2)
- Reč i slika (2)
- Hobi (2)
- Umetnost (1)
- Moj grad (1)
- Gradjanske inicijative (1)
- Društvo (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org