SLOBODA KRETANJA

Prošlo je evo već skoro 20 godina odkako samo zahvaljujući prostoj činjenici da sam rodjen na nekoj geografskoj širini i geografskoj dužini, ja kao ljudsko biće rodjeno od strane majke Zlate i oca Radojice imam ograničenu slobodu kretanja. A evo sada i moja deca, takodje ljudska bića. Naše pravo kretanja, ograničili su svi zajedno neki drugi ljudi koji su baš kao i ja od krvi mesa. I ti ljudi isto jedu, piju,imaju gasove, prde, podriguju, imaju kiselinu, smrdi im ispod miške ili pod tabanima, a da ne govorim šta isto tako  ti jako važni ljudi, nekako veći i viši od nas rade u WC-u...

U ovom trenutku, za tako nešto poput ograničavanja slobode kretanja postoje bezbrojni razlozi kojima i jedni i drugi ljudi, i ovi moji i ovi spolja traže opravdanja i objašnjenja. Ipak, istorija će zabeležiti da se tu radilo o običnom koncentracionom logoru. Kao i obično, za stvaranje logora potrebna je dobra organizacija i spolja i iznutra. Zapravo,potrebna je samo dobra organizacija  iznutra a ravnodušnost i nezainteresovanost spolja.

Ako medjutim pogledamo malo u ograničenu slobodu kretanja samih Srba, videćemo da i njih to ne kači podjednako.

Odredjeni, ne mali broj ljudi se "snašao", kao i toliko puta u istoriji, kao na primer Jevreji koji su se snašli na vreme pa nisu završili u logorima smrti.

Dakle, veliki broj Srba se snašao. Neki su uzeli službene pasoše, neki diplomatske, neki su povadili poslovne vize, a neki opet dvojna državljanstva...

Svako ko je imao neku, bilo kakvu varijantu, snašao se i obezbedio.

Ali ne lezi vraže, veliki broj ljudi koji su se "snašli", došli su do zaključka da to može biti dobar biznis, održavati takvo stanje. Držati ove preostale u što dužoj i što većoj izolaciji jer im tako izolovanima mogu prodavati muda za bubrege.

Tako na primer, dovoljno je skoknuti do EU, kupiti par automobila za džabe i prodati ih ovim izolovanim jadnicima nekoliko puta skuplje. Divota. Tako su se i u logorima smrti prodavale paklice cigara ili konzerve ribe za 1000 maraka. Dobar posao. kako vreme prolazi, stvar postaje ozbiljnija pa se počinje zelenašiti i na hrani..

Jeli to posao ?

 Ja bih rekao da to nije posao. Rekao bih da je ovo najgora moguća etapa u istoriji na ovim prostorima, da će stvari postajati sve gore i gore a da će tek istorija zabeležiti prave nazive za ove stvari koje se dešavaju.

Mislim da je došlo vreme da prekinemo sa ovim sranjem, došlo je vreme da počnemo pravu gradjansku borbu za svoja osnovna ljudska prava. Za pravo da ako poželimo možemo da idemo gde god hoćemo i kada hoćemo,ništa više od toga, jer rodjeni smo na planeti zemlji baš kao i svi drugi ljudi kojima takvo pravo nije uskraćeno. Šta više, neki od njih pokušavaju da prava koja sami uživaju onemoguće drugima.Takve bih nazvao neprijateljskim plemenom.

Oni koji nam se predstavljaju kao borci za opšti interes, očigledno je da rade protiv nas. Očigledno je da su nam neprijatelji i sa njima više ne treba kulturno razgovarati, niti ih tretirati civilizovano.

Pozivam istomišljenike da započnemo borbu za slobodu kretanja. Borbu ćemo voditi tako što ćemo se okupiti u velikom broju i uputiti se ka graničnim prelazima gde ćemo peške prekoračiti tu crtu koju nam je neki mali bog nacrtao. Mali bog kome smrdi iz usta i ispod pazuha. Mali bog koji jede luk, voli slaninicu i dobar je čovek.

Setimo se kako su milioni Jevreja pobijeni zato što su ćutali i čekali od ludaka da se normalizuju. Ali ni njima se to nije desilo odjednom. I za njih su pripreme tekle skoro dve decenije, kroz zakonske propise, ograničavanje raznih sloboda, ausvajse, stvaranja getoa i na kraju pomora...

Koliko nas još ima ?

Jeli moguće da se samo ja nisam "snašao" ?