[15] INTERVJU: DžIM DžARMUš

   Svojom minimalističkom komedijom Čudnije od raja iz 1984. godine, reditelj Džim Džarmuš postavio je standard za sledeću generaciju američkih nezavisnih filmova, ali je poslednjih 25 godina proveo produbljujući svoj neponovljivi eklektički prostor. Iako je njegov prepoznatljiv crnohumorni stil ostao nepromenjen, Džarmuš je nemirno putovao uvek na nova odredišta širom Amerike i van njenih granica - od Luizijane [snimajući 1986. Pod udarom zakona] preko Memfisa [Tajanstveni voz iz 1989.], sve do Starog Zapada [Mrtav čovek - 1995.], Njujorka u kom živi [Duh psa: Put samuraja - iz 1999.] i po raznim gradovima širom sveta [Noć na zemlji iz 1991.] Pošto je pratio po Americi Bila Mareja u svom poslednjem ostvarenju Slomljeno cveće iz 2005., Džarmuš se uputio u Španiju da režira novi film Granice kontrole [The limits of control], još jednu priču u dugom nizu onih na temu stranac-u-stranoj-zemlji. Pojavljujući se po četvrti put u Džarmuševom filmu, Isak De Bankole [Isaach De Bankolé] sada dobija glavnu ulogu tumačeći lik tajanstvenog čoveka unajmljenog da počini zločin. Njegova misija ostaje tajna tokom čitavog filma koji ima elemente kriminalističke priče ali zapravo više predstavlja putovanje jednog čoveka. Kako putuje kroz Španiju De Bankolé susreće likove koje igraju Tilda Svinton, Aleks Deskas, Gael Garsija Bernal, Džon Hart i Bil Marej [Tilda Swinton, Alex Descas, Gael García Bernal, John Hurt, Bill Murray]. Džarmuš je nedavno za A.V.Klub pričao o...

- Za mene jesu, na neki način, zato što sam se u oba slučaja oslanjao na konkretan žanr ali sam se u isto vreme trudio da ubacim mnogo referenci i slojeva sa kojima se možete povezati ali koji se nužno ne uklapaju u te žanrove. Nekako kao da pratiš to putovanje. U tom smislu, meni su ta dva filma veoma povezana. Oba predstavljaju očiglednu metaforu putovanja i svega što uz njega ide, ali pretpostavljam da i ostali moji filmovi to čine.

- Ja ne kalkulišem, pa je tako ideja bila da se snimi film u kojem sam slobodan da tražim veze i slojeve čak i u toku samog snimanja. Tako, otpočeo sam ovaj projekat sa prozom, pričom koju sam napisao na 25 kucanih stranica, i rekao sam "Neću pisati uobičajen scenario. Krenuću od ove tačke i prosto ću početi da nadograđujem stvari." Tako da za sebe, kao i uvek, nekako počnem skupljati detalje a onda ih usput zajedno uklapam.

 

 

[...]

 

Čini se kao da su vaši filmovi po pitanju stila više formalni u odnosu na lebdeći kvalitet koji je ostvario vaš novi snimatelj Kristofer Dojl [Chistopher Doyle] radeći sa rediteljima poput Vong Kar-Vaja [Wong Kar-wai] i Gas Van Santa [Gus Van Sant]. Zašto ste ga na ovom filmu angažovali kao snimatelja i kako ste uspeli da pomešate vaše stilove?

 

 

 

- Mislim da je veoma zanimljivo. Volim taj mali žanr "Neo-neorealizam" kako ga on naziva. Smatram da je veoma interesantan i dopadaju mi se neke od veza koje je pravio kada je govorio o tome zašto je danas privlačan tim redateljima [Kelly Reichardt, Ramin Bahrani i drugi]. Tako da, jeste, definitivno sam veoma zainteresovan za Neo-neorealizam, ali ga ne praktikujem. Posebno u Granicama kontrole, koji veoma očigledno, mislim, veliča umetnost bioskopa i prihvata ga kao umetnost. Postoji mnogo stvari u ovom filmu koje govore da prihvatamo bioskop kao umetnost.