BAJDEN DOĐE I PROĐE........

Potpredsednik najveće svetske sile stoji ispred  postrojene  garde Vojske Srbije, klanja se našoj zastavi i u stavu mirno sluša himnu Srbije. To je prvi rezultat Bajdenove posete Srbiji, koji ni najokoreliji kritičari  i «branioci nacionalnog ponosa i interesa» ne mogu da negiraju.

Čudan smo mi narod. Ako niko ne dolazi onda se pitamo zašto ne dolazi, i kao znamo zašto neće, ako dolazi onda zašto dolazi i opet kao znamo unapred zašto dolazi.

O ukupnim  rezultatima je rano govoriti, pogotovo ne o dometima, a o tome i ne bih ovom prilikom jer  imamo dovoljno analitičara opšte i posebne namene koji su znali i pre nego što je došao zašto dolazi, koji znaju sve unapred unazad i unazad unapred.

Bajden je jasno izneo pozicije SAD u odnosu na Srbiju - da ne traže od Srbije da prizna Kosovo i izražavaju spremnost da sa takvom Srbijom unaprede saradnju. To što očekuje da će Srbija sarađivati sa EU je razumljivo i nije u suprotnosti sa interesima Srbije i Srba na Kosovu.

U međunarodnim odnosima ključni su interesi ,a ne emocije, mada su i emocije činjenica.. Za emocijama posežu oni koji nisu sposobni da profilišu i obezbede da njegovi interesi budu uvažavani, ili oni čiji  interesi  nemaju veze sa stvarnošću.

Ključni je interes Srbije da svoje interese ostvaruje uz pomoć SAD, EU, Rusije i ostalih, a ne da sa bilo kojom od njih , pa ni sa susedima bude u svađi. Upravo je poseta američkog  potpredsednika prilika za unapređenje odnosa sa  SAD.

Postoji jedno iskustvo iz  međunarodnih odnosa , a to je da onaj ko tvrdi da se sa nekim apsolutno slaže u svemu i da ga u svemu podržava, zapravo mu ne pridaje značaj ili mu je svejedno za njegove probleme. Pa ni Rusija ne kaže da se apsolutno u svemu slažemo.

Nisu  problem razlike već stepen spremnosti da se rešavaju, pa čak i kad trenutno postoji i pitanje oko kojeg se ne može složiti.

U konkretnom slučaju, ako SAD kažu da uvažavaju stav  Srbije da neće priznati Kosovo, valjda je to uvažavanje stava Srbije.

Konačno, svako ko misli da se pitanje Kosova može bilo kako rešiti bez saradnjesa SAD, EU pa i Rusijom, je u sferi  iluzija i političke neodgovornosti.

Predsednik Tadić i ostali zvaničnici izneli su takođe jasno pozicije Srbije, tako da su razgovori po svemu bili na državnom nivou, nivou dveju država koje se uvažavaju.

Kritičari svega postojećeg reći će odmah da su rezultati razgovora nikakvi, a i dalje će pokušati da to koriste kao ključni dokaz «poltronstva».

Isti oni bi da Bajden nije došao, kao što svojevremeno nije Buš, imali «argumenat» kako nas SAD ne uvažavaju.

Eto tako prođe silna frka i buka oko Bajdenove posete Srbiji

Međutim, kod nas ništa ne može da se desi a da ne izazove podele na patriote i izdajnike, borce za nacionalni ponos i strane plaćenike, čuvare nacionalnog i državnog jedinstva i one koji  rasparčavaju Srbiju i sve drugo , nama inače opšte poznato iz starije i novije istorije.

Tako i ovaj događaj posluži za pokušaj prikupljanja sitnih poena i poenčića  kod birača i uže i šire familije po principu «jesi li video kako sam mu skreso» , «jesam li ga izvređao i ponizio, al sam mu j..o sve po spisku», a sve štampa i TV preneli.

Tako neki ,o sebi visoko misleći, i njihove stranke počeše još pre mesec dana opštu kampanju dokazivanja kako jer taj Bajden srbomrzac, srbožder, sa sve citatima njegovih izjava tokom poslednjih 30 godina. E to može u komšiluku ali u međunarodnim odnosima ne pali jer prosto na takve prostakluke se i ne obraća pažnja, ignorisanje je pametnom dovoljan odgovor.

Tačno je, imao je taj Bajden neodmerenih, bezobraznih, neprimernih i kako god ih nazvali , izjava zbog kojih se i on sam stidi ili bi barem trebao da se stidi. Ali, zar se i mi ne bi trebalo zapitati kakav odnos imamo prema onima koji su svojim ponašanjem pa i zločinima doprinosili i doprineli da se, uz pomoć onih koji su to jedva dočekali, pravi takva medijska slika o Srbima. Da li nam neki i danas svojim prostaklukom ne krnje ugled.

Za mnoge javne ličnosti, političate, političarčiće, a naročito neke političke stranke, koje na jeftinoj demagogiji i uvređenom čuvanju nacionalnih interesa i dalje šićare na unutrašnjoj političkoj sceni  veoma je preporučljivo da pogledaju kako je Sinod reagovao na odluku Atremija. : “Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve (SPC) poništio je danas odluku episkopa raško-prizrenskog Artemija, koji ne daje blagoslov za posetu američkog potpredsednika Džozefa Bajdena manastiru Visoki Dečani i izrazio žaljenje zbog nje.

"Ona je u suprotnosti sa tradicionalnim hrišćanskim načelima gostoljublja, duboko ukorenjenim u srpskom narodu, a posebno u našim manastirima", navodi se u saopštenju, koje je potpisao episkop bački Irinej, portparol Svetog arhijerejskog Sabora SPC. Sabor je ocenio da je poseta potpredsednika SAD legitimna poseta državama u regionu, među njima i Srbiji. "Sabor smatra da, bez obzira na Bajdenove lične i opšte američke stavove o statusu Kosova i Metohije, odluka Bajdena da poseti našu najveću svetinju u našoj južnoj pokrajini, manastir Dečane, predstavlja gest dobre volje i jasnu poruku onima koji bi ili da i dalje ruše ili da prisvajaju srpske crkve i manastire na Kosovu i Metohiji", stoji u saopštenju. «

Pa ko je tu odgovorniji, koja je odluka u nacionalnom interesu, valjda je jasno.

U tom kontekstu treba posmatrati i reakcije nekih naših profesionalnih i večito pretplaćenih analitičara, ali i stranačkih prvaka, pa neka se malo uglkedaju na Sinod jer

se , inače, zaklinju da su veliki vernici.

 evo primera