Prestolonaslednici, izlozbe i pokreti otpora...

Ovaj blog posvecujem Sofiji i Hansu Šolu (Sophie Scholl, Hans Scholl) i njihovim drugovima, studentima i ostalima, clanovima organizacije Bela ruza (Weiße Rose) koji su se, za razliku od diplomata i oficira od karijere, zaista suprotstavili nacizmu u samom njegovom gnezdu.

Smrtna kazna nad njima je izvrsena giljotiniranjem. 

Osoba koja se predstavlja kao princ, a ponekad i kao prestolonaslednik Aleksandar Karadjordjevic je u Belom dvoru, objektu koji je, koliko znam, izdrzavan i odrzavan sredstvima poreskih obveznika zemlje Srbije, otvorila (ili pripomogla otvaranje) izlozbu posvecenu Urlihu fon Haselu (Ulrich von Hassell,1881 - 1944), svojevremeno nemackom diplomati od karijere i ugleda, pogubljenom zbog ucestvovanja u zaveri protiv Hitlera, 1944. godine. Otvaranju je uzeo slobodu ili dozvolio sebi da ucestvuje (u vesti se ne spominje ucesce drzavnih institucija Srbije i/ili njenih zvanicnika) i nemacki ambasador.

Ne spominje se ni da je pomenuti Hasel - BTW, nemam ni najmanju nameru da posetom izlozbi, dam sopstvenu licnu moralnu legitimaciju velicanju pokreta otpora koji to nije bio. I najpovrsniji pogled ili poznavanje istorije Drugog svetskog rata pokazuju da zaverenici (okasneli datum dolaska pameti na stranu) pokazace da se isti nisu 'zaveravali' protiv Adolfa i rezima koji on predstavlja nego protiv nacina na koji isti vodi rat. Odnosno - gubi ga. Zvuci poznato, zar ne? Kao jos po neke poznate nam opozicije koje su jednoj drugoj, karikaturi od diktatora doduse, zamerale ne to sto rat vodi nego sto u njemu - ne pobedjuje. Na stranu zaverenicka kombinatorika o miru sa Zapadnim saveznicima, nada da se mozda zajedno sa njima okrenu protiv boljsevizma, koji se tada nije zvao tako nego se zvao nas veliki saveznik koji najvise doprinosi pobedi nad Nemackom i nacizmom.... Ima ovde istoricara, znace oni bolje, ali mnogi zaboravljaju da je zatocenima u Ausvicu tih letnjih dana 1944. godine zadnja briga bila ideoloska pripadnost oslobodilaca. Bitno je bilo da stignu. Kao, uostalom i vecem delu okupirane Evrope.

Da se vratimo na Hasela: diplomata od karijere, kao sto rekosmo, sa dosta niskim brojem clanske knjizice NSDAP, arhitekta nekoliko najvaznijih diplomatskih poduhvata nacisticke Nemacke...Kao posebna pateticna pikanterija se pominje njegov brak sa kcerkom Velikog admirala Tirpica, tvorca nemacke pomorske sile i omiljene igracke kajzera Viljema II, ali se zaboravlja da i ta Nemacka i njena, nekada se govorilo, imperijalisticka politika dovela ili barem bitno doprinela prethodnom, takodje svetskom ratu. A ono arisokratsko von, tamo gde je carska mornarica uspostavljala nemacku kolonijalnu upravu ili gusila ustanke domorodaca tesko da izaziva emocije kakve zrace iz Belog dvora. Ko ne veruje, neka pita na nekim ostrvima Tihog okeana, Africi...

Jeste, doduse, sledio principe Bizmarkove politike nezameranja, odnosno drzanja Rusije na odstojanju, jeste podnosio ostavke i vracao se u sluzbu, ali jeste bio i, recimo, ambasador nacisticke Nemacke u jednom Rimu, kod nemackog najvaznijeg saveznika - fasisticke Italije i njenog vodje Musolinija. To se zvanje nije dobijalo bez nista.

Osoba koja se predstavlja kao prestolonaslednik i stanar Belog Dvora objasnila nam je u prigodnoj izjavi da je za vreme sluzbovanja u Beogradu, 1930 - 1932. godine, pomenuti Hasel bio veoma rado vidjen gost u istoj toj kuci, tada istinskoj kuci Karadjordjevica. Hoce li neko pomenutom da objasni da posete diplomate tako visokog ranga kuci vladara (nesto mi se po glavi mota knez Pavle, ali 'ajde) nisu bez nista i da on ne moze i nema prava da na ovakav nacin pokusava da preispituje istoriju. Naime, morace da dozvoli mogucnost da takozvani prijatelji doma Karadjordjevica nisu uvek obavezno morali da budu prijatelji i zemlje kojoj su ovi (tada) vladali. Ako diplomate, naravno, ikome mogu i trebaju da budu prijatelji. Njihovo je, znamo, da zastupaju i promovisu interese zemlje koju zastupaju.

Nemacki ambasador neka vidi sa sobom i sa svojom vladom. On me ni najmanje ne zanima. Ali - ako je zvanican stav nemacke vlade da je covek kao Hasel ono najbolje sto nemacki (malobrojni i necujan) pokret otpora moze da preko princa Aleksandra Karadjordjevica pokaze narodima sirom Evrope sopstvenu sirinu i dostignuca - neka hvala.

Za razliku od Hasela, brat i sestra Sol su bili protiv, to pokazali i to platili glavom. I to ne protiv rata koji se, eto, vodjen protiv celog sveta, po cenu nezamislivih zrtava i zlocina nezapamcenih u istoriji covecanstva, okrenuo u nezeljenom (sa tacke gledista nemackog generalstaba i visokih diplomatskih krugova, nego protiv - NACIZMA. To ih cini predstavnicima one Nemacke i njenog otpora o kojima  bih zeleo da vidim izlozbu, ali ih, ocigledno, ne cini dovoljno aristokratskim da gostuju u Belom dvoru. Na najvisem nivou.

Sramota.

Kao sto je sramota sto gradjanima REPUBLIKE Srbije niko ne objasni cija je i kakva ono kruna na grbu drzave u kojoj zive. Ko placa, ako nista drugo, boju za njeno stampanje? Prolazeci pored zgradeopstine Novi Beograd video sam da i ta opstina, ruku na srce, zadnje mesto gde biste to mogli da ocekujete, u svom grbu (eh ti grbovi) - ima takodje krunu. Umesto udarnicke znacke, recimo. I ko je bre covek cije stanovanje u Belom Dvoru placaju? S kakvim pravom i u cije ime prima i/ili odrzava kontakte na ambasadorskom nivou? Organizuje i otvara izlozbe? Koje, takodje, kostaju.

Ipak, da se vratimo na temu: nekako znam, osecam, da se Sofija ne bi bas dobro osecala u Belom dvoru... I da bi pitala ovo sto sam i ja.

Za Nemacku Bele ruze...