Dan sećanja u SAD - ko se zaista seća poginulih vojnika?

Za Amerikance koji nisu izgubili nekog od svojih bližnjih u ratovima koje su SAD vodile u prošlosti, i dva koja vode i danas,  Memorial day - Dan sećanja - je veseo, bezbrižan praznik.  On neformalno označava početak leta - otvaraju se bazeni, iz ormana izvlači svetla garderoba, ljudi koriste produženi vikend da se otisnu na kraća putovanja, svoje mini-odmore.  S druge strane, političari i vojnici odaju poštu palim borcima i polažu vence na njihove grobove.  Rodjaci i prijatelji poginulih vojnika tuguju, snažnije ili tiše, u zavisnosti od vremenske distance.

Za novinare, ovaj praznik je prilika da objave fotografije najsvežijih američkih žrtava u Iraku i Avganistanu, i da se detaljnije pozabave sudbinom njihovih rodjaka. Vašington Post piše o „najtužnijoj sobi u Americi", - konferencijskoj sali u kojoj se proteklog vikenda održavao seminar namenjen porodicama vojnika stradalih u Iraku i Avganistanu.  Naziv seminara je „Da li je moj najdraži patio?". Na njemu, izmedju ostalog, vojni lekari objašnjavaju razliku izmedju pogibije u akciji (KIA - killed in action) i smrti od zadobijenih rana (DOW - died of wounds) i prezentacijama u Power Point-u predstavljaju kako izgledaju bolnice u ratnim zonama.  Na neke roditelje i supružnike saznavanje što više tehničkih detalja o raznim načinima ratnih pogibija deluje lekovito. Drugi uvidjaju da ipak ne žele da znaju detalje, i izlaze iz sale...

U drugom članku Post piše o problemima verenica i verenika poginulih vojnika da dokažu svoj status i ostvare bar pravo da budu konsultovani o načinu sahrane onih koje su voleli. Velika birokratija kao što je vojska priznaje samo prava supružnika, a verenike tretira kao da nemaju nikakve veze sa njenim pripadnicima. „Ne postoji formular koji možete da popunite da dokažete ljubav, da objasnite komplikovane detalje života, jedino što se računa je venčani list", piše Post.  U još jednoj priči inspirisanoj Danom sećanja, govori se o porodicama vojnika koji nisu poginuli na dužnosti, već su izvršili samoubistvo, na odsustvu ili po povratku sa ratišta. Ove specifične žrtve rata, žrtve post-traumatskog stresa, izuzete su iz vojnih počasti. Njihova imena nisu uklesana u vojne spomenike, i na njih se ne izliva zahvalnost američke nacije, što boli njihove najbliže - navodi vašingtonski dnevnik.  

Novi ratovi potiskuju iz sećanja vojnike pale u starijim bitkama - žrtve Vijetnama i II svetskog rata... Filmska kritičarka Glasa Amerike ovog vikenda je predstavila dokumentarni film „Return to Tarawa" - priču o Lionu Kuperu, veteranu II svetskog rata koji se vraća na ostrvce na Pacifiku na kome se borio, i na kome je poginulo 1100 njegovih saboraca. On tu zatiče ekološki haos, i nekoliko posmrtnih ostataka, a od vojnih istoričara saznajemo da su u pesku ostrva ostala zakopana tela bar 700 vojnika, koji verovatno nikada neće biti vraćeni na američko tle. Sedam decenija posle rata skoro nikome nije stalo - sa gorčinom konstatuje američki veteran.    

I, da se vratimo na početak, da li će prosečni Amerikanci danas zaista misliti na žrtve u redovima svoje armije, ili će biti suviše zauzeti roštiljima, piknicima, šopingom i putovanjima? Tu zebnju, na sajtu Huffingtonpost, izražava i Pol Rikhof, izvršni direktor organizacije Veterani američkih ratova u Iraku i Avganistanu. "Sasvim je u redu uživati u produženom vikendu, ali Memorial Day je mnogo više od toga. Treba odvojiti bar jedan trenutak za ozbiljno prisećanje na više od milion Amerikanaca, članova svih genercija, koji su platili najskuplju cenu na bojnom polju" - poručuje Rikhof.
 

4:54 p.m.  P.S. Još jedna vest u vezi sa Danom sećanja - Barak Obama je prošle nedelje primio peticiju kojom se poziva a na svoj prvi Memorial Day u ulozi predsednika ne oda počast vojnicima Konfederacije, grupe južnjačkih država koje su podržavale ropstvo u američkom gradjanskom ratu. Iako ta tradicija nema medijski publicitet, Bela kuća tradicionalno šalje venac za spomenik vojnicima Konfederacije na Arlingtonskom groblju. Obama je ipak ispoštovao tu tradiciju ali je rasnu kontroverzu izbegao slanjem drugog venca, koji je položen na spomenik crnačkim vojnicima koji su se borili na strani Severa. Taj spomenik se nalazi u mahom crnačkom delu Vašingtona i do sada na njega nije polagan venac iz Bele kuće. Sam predsednik je, u skladu sa tradicijom, položio venac na Grob neznanog junaka na Arlingtonskom nacionalnom groblju.