Ovo je blog o prevodu naslova ovog bloga na Srpski, umetničkom prevodu, naravno, inženjerski bih mogao pokušati i sam, ili prevodu neuhvatljive klasifikacije, pa udevanju ne prevoda, nego značenja, koje ume da se izmigolji čim pomislimo da smo ga naterali da nas gleda u oči, u ono zajedničko maglovitoj realnosti oko nas koje nas prati, the zajedničko, ne danima, nedeljama ili godinama, nego decenijama, ili celog života.

Pa udevanje značenja i ne baš ni u sve zajedničko u tom egzistencijalnom, za koje ne znamo da li je samo mehur oko naših pojedinačnih života kojeg ne umemo da se otresemo, ili su prostor-vreme prosto takvi kakvi jesu, dok se mnogi od nas, još prostije, na pojedinačan način krećemo u njemu, njima, prostor-vremenu.

Dakle, slacker serenity u i oko onoga što nam se čini kao tegoba celog života.

... ništa se ovde ne menja, sve je stabilno i uobičajeno ... ginjol predstava i prikazanje stereotipnog i ovde već viđenog libreta je i dalje u toku ... rezervcije za sedišta u gledalištu su obezbedjene do u beskonačno ...

Ovaj blog ne dolazi zbog Novakovih najnovijih velikih titula. One su samo aktuelizovale inače permanentnu temu, ko je najbolji.   

Arita Frenklin (1942-2018)

Pre više godina, nastupale zajedno Arita Frenklin i Smaraja Keri uživo nekom prilikom, ne sećam se, Gremi možda ili tako nešto.

Retki su ljudi koje je nemoguće sameriti. Visoki između dva i osam metara, a sasvim retko i samo u intimnim prilikama, sa porodicom i prijateljima svojih stotinu i sedamdeset centimetara.

Još su ređi oni kojima se pod bolničkim prozorom bez poziva i molbe okupe stotine dobrovoljaca da ponude svoju krv za spas i ozdravljenje. 

Onih koje poštuju naši i njihovi, ovdašnji i tamošnji, levi i desni, crveni, zeleni i plavi i o kojima nikad niko ne izgovori ružnu reči - nema.  

A bilo ih je, do nedelje. I danas je baš takav jedan ispraćen hiljadom sugrađana i poštovalaca otišao na počinak i odmor.

Enes Taso, general i Ljudina.

I evo na sahrani  nepročitanog govora Živoslava Miloradovića, vozača kamiona u zemlji talijanskoj, kao opela jednom velikom čoveku i jednoj zamalo velikoj zemlji. 

Čini se da je Heraklit iz Efesa bio zaboravan čovek, jer kada je pre 25 vekova, u svom kasnije nebrojeno puta citiranom fragmentu  No. 53, zapisao:  „Rat je otac svemu, svemu kralj...“,  zaboravio je da napiše ko je majka svega i svemu kraljica. Siguran sam da taj veliki aristokrata, kako u životu, tako i u svom političkom i filozofskom učenju, koliko god da je bio «mračan», nije verovao da nešto može nastati samo od oca, a bez majke ili da nije znao da kralj bez kraljice, kako u šahu, tako i u kraljevini, ne vredi mnogo.  Traženju odgovora na pitanje: «Ko je majka svega i svemu kraljica?» posvećen je ovaj blog.

„...па слепило није прелазно, Није ни смрт, па на крају сви умремо.;-”

Ж. Сарамаго: „Слепило”

Пита се пита министар просвете да ли професор географије треба да има исту плату као лекар. 

Питам се питам да ли министар просвете треба да заступа интерес професора или лекара.  

Још једна (ре)ФОРМА чека прваке, петаке и ученике гимназије – најављена као суштинска промена образовне парадигме, обучени наставници два дана ин виво и један дан онлајн, што би се код нас рекло – увече прелиста, ујутру заблиста. Ко се снађе, снашао се, ко се није снашао зар је и битно, испиши све петице на крају, биће свима потаман. Имамо и нове предмете, звуче сјајно: Језик, медији и комуникација, Појединац, група, друштво, Здравље и спорт, Образовање за одржив развој, Примењене науке, Уметност и дизајн – шта тачно значе, то ћемо видети, а чему служе јасно је свима: куповини социјалног мира. Дакле, те предмете неће држати најкомпетентнији наставници, нити наставници који су имали сјајне резултате, нити они који имају искуства са пројектном наставом, већ наставници који су технолошки вишкови. У предводу: без икаквих критиреријума ка светлијем образовању. Али, да не дуљим, о реформама сам већ много писао, покушавао да учествујем, не вреди.

 Naravno, država to ne čini koristeći birokratske zavrzlame da izbegne rušenje po naredbi koju su napisale i izdale njene institucije a sve da bi zaštitile interes nekih koji su joj bliski po lukrativnoj osetljivosti. Pored ministarstava i opštine i policije od kojih se čuje po koja nejasna reč o svemu tome iskazao se i predsednik države začuđen zašto se baš oko te divlje gradnje na Kopaoniku diže tolika galama kad ovde u Srbiji ima nekih milion i još više takvih objekata, ali dobro, pokazaće on da se i to može urediti i da će sve biti po zakonu ali ne reče kada i kako.

... i moderna šahovska otvaranja

Malopre, juče valjda, je dal porota negde u Kaliforniji, dal sudija pošto je porota u tamo nekom vremenu odradila svoj deo posla, donela odluku da je za rak jednog čoveka tamo kriv monsantov herbicid RoundUp, sa aktivnom supstancom Glyphosate, i dodelila čoveku odštetu od 289 miliona dolara (ako je neko ikad poželeo da fasuje rak zbog dobre odštete now is the time (ajd, blog je ionako već neko vreme zašao u domen crnog humora)).

Ponekom nestašnom geo-političkom do društveno-medijskom analitičaru bi već ovde bile oproštene uznemiravajuće osećajne niti kako „konspiracioni" teoretičari bede (to su oni što ne veruju novim izjavama proverenih lažova) pa ću ja, onako s kuka, da ispalim i korelaciono-kovarijantnu potencijalno-činjeničnu provokaciju da je nemački Bajer kupio Monsanto pre samo par meseci za preko 60 milijardi dolara.

Piše: Zorica Miladinović, izvor: DANAS, Foto: Ivana Lužanin

Nišvil je nikao devedesetih. Imenu ovog mitskog grada kumovalo ja više ljudi, malo i ja, pa malo i književnik Zoran Čirić (alijas Magični Ćira), koji je ‘94. izdao i knjigu pod tim naslovom. Razlika je u tome što je Magični tada video ulični Nišvil, a ja Nišvil u kojem se finim ljudima nudi lepo življenje. Bilo kako bilo, Nišvil postoji. Sve je veći broj stranaca koji u njega dolaze, i sve je više svetski priznatih imena koji veruju da je to grad, pa često pitaju, ima li Nišvil aerodrom, gde je u Nišvilu železnička stanica, kakvi su u Nišvilu hoteli. Oni znaju za Nišvil, a ne za Niš.

Da li vi koji pisete razmisljate o tome da to sto pisete mora biti interesantno (po vasem misljenju) citaocima? Ja vala ne.