Los dan dolazi kao glasnik zla koje orgija na nekom drugom mestu. Odjeci sto dopiru do mene donose teskobu i bes, frustraciju i opstu mizeriju. Od loseg dana se ne moze pobeci - njega treba preziveti.

Dok srčem čaj u pet ...i pravim se Englez ...

Srk ...

Gledam pre neko veče na jednoj televiziji kako Boris Bizetić reklamira Zezofon...Naime treba da okrenete odredjeni broj i pošaljete na njega telefonski broj vašeg komšije,a Zezofon će da ga zeza...pozivajući ga da se pojavi u sudu,dodje u policiju,plati ratu za kredit...( ima 8 opcija ...)...kao i ona gde se komšiji preti batinama što gleda u vašu ženu...Prilično zeznuto, mislim sve to...mada će najviše zeznuti one koji to naruče kad im stigne račun za telefon...

Nemam sta da dodam fotografijama, uzivajte.

U sredu i četvrtak sam, zajedno sa mojim švedskim kolegom, bio u poseti Vranju, u okviru našeg promotivnog programa - serije poseta ambasadora EU zemalja koji se nalaze u Beogradu, drugim gradovima Srbije. Obično se tokom tih poseta sretnemo sa lokalnim političkim liderima, predstavnicima medija i poslovnim ljudima, ali posetimo i škole.

 

Ne zna se tačno godina njenog rođenja, uzima se približno da je to 1400, moguće je da je rođena i nekoliko godina ranije. Njen otac bio je Dimitrije

Krstovdan iliti Vozviždanije časnog krsta (to mu je valjda zvaničan naziv)  pada 27. septembra. Iako je to praznik usko vezan uz post, u našoj pravoslavnoj papazjaniji i nelogičnostima kojima obiluje praktikovanje vere kod običnog sveta, povezan je sa vašarom, jednim zbitijem ispunjenim pečenim prasićima i drugim bravima, glasnom muzikom i penjanjem po astalima, pripitim teturanjem do vrteški i vrštanjem sa isith.

U prastara vremena, dok je tlo Evrope još većinom bilo pod velikim morem koje je ostavilo samo par zemalja na jugu i hridi na severu, živela je u moru pred obalama današnje Litvanije prelepa sirena. Njen dom bio je dvorac od ćilibara, čudesnih boja, od prozirno žute, preko zlatne, smeđe crvene do tamno zelene. Živela je u izobilju, ali prilično usamljena.

Jednoga dana, odvažni mornar otisnuo se sa južne obale velikog mora, sa stene ispod današnje Avale, nameran da preplovi veliko more i istraži svet iza horizonta. Nedeljama je jedrio, pržen nemilosrdnim suncem ili šiban jakim vetrovima, dok se na obzorju, jednog olujnog jutra, nije pojavilo kopno. Istrošena barka nekako je stigla do opred obalu, ali je tu moćni talasi baciše na stene i ona se konačno raspade, dok hrabri mornar poče da tone. Videvši nesreću, sirena priteče u pomoć i iznese mornara na obalu. Negovala ga je i pazila sve dok nije ojačao.

Ljubav izmedju stasitog, preplanulog momka i nežne sirene bujne plave kose bila je neminovnost. On je pozva, i ona pristade da krenem sa njim. Sagradiše novu barku i prejedriše mora ka jugu.

Videvši da mu je ljubimica otišla u daleki sveti, sveti Ilijas Žalgiris se razljuti i pobaca munje i gromove koji razoriše ćilibarski dvorac.

Mi smo od ovog događaja nasledili lepotu koja nas krasi, a narodima duž Istočne obale Baltičkog mora ostali su komadi ćilibara koje more izbacuje tokom svakog nevremena, a koje oni onda vredno sakupljaju, obrađuju i stvaraju umetničke predmete koji podsećaju na lepotu otišle sirene.

...pa i huligana, zar ne?

"Policijski službenici Policijske uprave za grad Beograd podneli su danas Gradskom sudiji za prekršaje u Beogradu, u redovnom postupku, zahteve za pokretanje prekršajnog postupka protiv Fudbalskog saveza Srbije kao pravnog lica i Tomislava Karadžića kao odgovornog lica u pravnom licu, kao i protiv fizičkih lica Borisa Tadića iz Beograda, Tomislava Karadžića iz Subotice, Aleksandra Antića iz Beograda i Snežane Marković-Samardžić iz Beograda, zbog izvršenog prekršaja na osnovu Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama Republike Srbije", saopštio je MUP.

Ko kaže da se ne radi na reformi policije u Srbiji? :))))

Trenutak za istoriju...

Tvrdi mi jedan čovek da je „ko traži taj i nađe" narodna izreka. Ja sam tražio jednu pristojnu dinarsku pozajmicu, ali pošto je u narodu nisam pronašao potražio sam je u banci. I to sam odabrao jednu s „naj". S najglasnijom kampanjom, s najvišim bilbordima, s najviše ubačenih brošura po sandučićima, s najviše poslatih sms-ova, s najvećim procentom belih košulja po glavi zaposlenog (znam, i meni je smešno da se u bankama košulje nose po glavi) i s, naravno, najboljim kamatama i kravatama.

Međutim, taj bankarski službenik počeo je odmah

Ovih dana je objavljeno da je u BiH za vrijeme rata život izgubilo 99 000 ljudi.
Odnos koji uspostavimo prema ovih 99 000 nesrećnika je kamen temeljac kojim možemo povratiti sebi svoj ljudski oblik
Jer tek onog trenutka kada počnemo da ih kolektivno oplakujemo, ne radeći momentalno DNK i analizu nacionalne pripadnosti ove brojke, počećemo da se liječimo i ozdravljujemo kao društvo.

preuzeto sa www.6yka.com

Prošlog je petka u Butmiru započelo još jedno dugotrajno mrcvarenje

Autor: Rodoljub Šabić

Početkom juna, brzo i bez prethodne stručne javne rasprave, utvrđen je i dostavljen Skupštini na usvajanje Predlog zakona o tajnosti podataka. Napravljena je poprilična „gužva". Sticajem okolnosti započeta kritikama koje sam, kao Poverenik za informacije, izneo ocenjujući da je zakon i sa koncepcijskog i sa elementarnog, pravno tehničkog stanovišta ispod minimalnog nivoa. U tome me je podržao i Zaštitnik građana, a potom udruženja novinara, mnogi subjekti iz civilnog sektora, stručna javnost. „Gužva" je posle nekih dva meseca, krajem

Pre dve godine, baš na ovom blogu, napisao sam tekst za početak nove sezone Evrolige. Tada sam mislio da će Partizan teško (skoro bez ikakvih šansi) ponoviti sezonu 2006/2007. kada se, nakon više godina, plasirao u Top 16. Bila je to sezona kad su se u tim vratili Kecman i Drobnjak, došao Tepić iz Vojvodine. Te godine izbacio nas je Olimpijakos, uz, mora se priznati, čudan sudijski kriterijum.

U sezonu 2007/2008.

Misliti svojom glavom, pa još reći šta misliš a da to nije mišljenje šefa, pa još biti okrenut reformama i modernizaciji, nije nikada bilo popularno na ovim prostorima, pogotovo ne u vojsci, a bogami ni u strankama.

Генерал Понош је показао да официру, а поготово генералу, глава не служи само да се на њу стави шапка па макар била и војводе Путника, већ  да се њоме мисли и сме рећи то што мисли. Иначе, за капе је довољан и чивилук. Он је човек који мисли својом главом и са шапком

и без шапке.

 За разлику од многих који су углавном радили и раде на другима,правећи од њих послушнике, Понош је вредно радио на себи и стекао завидно образовање. За оне који не знају, Краљевски колеџ који је завршио у В.Британији школује највише војне, дипломатске и политичке функционере у области савремених међународних односа, спољне и одбрамбене политике.То га квалификује да може бити на свакој високој дужности па и министар, за разлику од многих који би тешко без страначке припадности могли бити и нижи руководиоци тамо где су сада највиши.

Када је својевремено Колин Пауел после  дужности начелника генералштаба постављен на место државног секретара за иностране послове САД, или код нас Коча Поповић, нико није ни сањао да ће у некој даљој будућности бити говора о неком генералу Поношу који би, наводно , могао бити помоћник министра

Bilo je to jedno toplo julsko leto. Predsednik je položio zakletvu i preuzeo dužnost vođe nacije. Sedeo u svojoj kožnoj fotelji na Andrićevom vencu i čitao novi broj Praktične žene na koji je bio pretplaćen. Najnovija brokoli dijeta mu je zapala za oko.

- Malo sam se ugojio, mogao bih da je probam, - reče predsednik, koji je bio veoma lepa, ali i veoma zao čovek, koji nije mogao da podnese da je neko lepši i zgodniji od njega.

- Ma kakvi ugojili, Vi ste najzgodniji predsednik na svetu, - reklo je čarobno ogledalo sa masivnim zlatnim ramom, koje je dobio na poklon od roditelja za osamnaesti rođendan.

Predsednik je ustao iz fotelje i prišao čarobnom ogledalu.

- Pa hajde to da proverimo. Ogledalce, ogledalce moje, kaži mi na svetu najlepši ko je?

- Vi ste najlepši predsedniče!

Predsednik je znao da ogledalo govori istinu i bio je zadovoljan. Međutim, vreme je prolazilo, krize su dolazile, muke i problemi na poslu ostavili su traga na predsednikovom licu i telu. Jednog hladnog oktobarskog jutra, posle pet godina predsedničkog rada, stao je pred ogledalo i zapitao:

- Ogledalce, ogledalce moje, kaži mi na svetu najlepši ko je?

- Vi ste lepi predsedniče, ali Julija Timošenko je ipak lepša!