Народ који нема своје књиге и свога писма, својих књигописаца и својих књигољубаца не може се назвати народом.

Dragi blogeri, treba mi pomoć. 

Da počnem od početka...

Krajem avgusta Nacionalna Biblioteka Amerike je uvela nove jezičke kodove za Hrvatski i Srpski jezik (HRV i SRP). Ranije su bila dva koda u opticaju i to SCC za srpsku ćirilicu i SCR za Srpsku, Hrvatsku i Bosansku latinicu.

Problem

Zaista zbunjujući podaci, piše Politika:

Ma sto puta sam se zarekla da ću radije i duplo da platim, nego s ovim mojim rat po kući oko popravki da vodim, al’ namesti se, bre, svaki put u nevreme neki kvar. K’o da gleda kad niko ne radi i šta ću – puštaj muža da pravi lom, a znam da ćemo oči da povadimo i na kraju opet majstora da zovemo.

Jutros curi ispod kade! Kako ne procuri radnim danom, kad  prodavnice raznih delova rade, a  i majstori jedva čekaju da ih neko na intervenciju pozove, nego u nedelju? Nema druge, mora domaćin malo da izigrava vodoinstalatera, a vidim smrk’o se, k’o da sam

Kao što znate, nije mi običaj da pišem prečesto blogove - ali još jedna vest mi je privukla pažnju i mislio sam da bi bilo korisno da je podelim sa vama.

Kada su napijeni sa drzavno sponzorisnog izvora nacionalne patetike i paralnolmalnosti te medjunacionalne mrznje, veseli mladici beogradski i razdragane cure beogradske, krenuli da razbijaju sve sto ima stranjski predznak i nosi stranjsko ime, pocevsi od ambasada preko prodavnica do automobila, ni sanjali nisu da ce za to proci nekaznjeno.

Po Beogradu se taj dan palilo, pljackalo i urnisalo - na racun kuce.

Baciti molotovljev koktel na ambasadu nije dobro. Nije civilizacijski dobro, niti sme da bude prihvatljivo kao nacin iznosenja politickog misljenja u demokratskom drustvu

"Да ли је потребно да на сваких седам минута имамо други државни систем унутар једне државе. Да ли је потребно да на сваких 15 минута транспортне раздаљине имамо другачији поредак, да ли је то функционално, корисно друштво, да ли то економија једне земље може да издржи."

Gde je čije kreativno srce, i gde je čije srce kreativne pažnje verovatno nije lako odgovoriti ni samom pojedincu. Odsustvo svake kohezije po ovom pitanju, kako nam pojedinačni životi teku, samo nam, prosečnom pojedincu, obogaćuje život.

Ko-kreacija onda donosi još jednu, i najčešće još lepšu dimenziju.

Kad nam jednog dana algoritmi u procesu kreiranja otmu ono što sad imamo mi ćemo kreirati nove algoritme, ili novo okruženje za kreiranje.

A ako bi nam jednog dana prestali otimati (a ko su oni, sudbina!?) verovatno bi nam i ugasili plamen koji su zapalili još davni preci, kao što je obilje što su onomad donela neka ostrva u Tihom Okeanu posle više od hiljadu godina ugasilo plamen koji je goreo u onima koji su ta ostrva prvi pronašli, najbolji i najhrabriji na putu od nekoliko hiljada kilometara.

cinema

Harmonikaš Peca rešio je da oženi neoženjene u svom selu nadomak grada.

Njegov otac je nekada kao matičar venčao na hiljade parova i Peca kreće očevim putem uz moto pesme koju izvodi sa svojim bendom „Oženiću celo selo makar mi preselo“.

Ovo je priča o pokušaju jednog običnog čoveka da stvari uzme u svoje ruke i

Italijanski fudbal podseća na loš holivudski film, otprilike: mnogo velikih imena, moćan pi-ar, uvek isti scenario i isti dosadni sadržaj

Koliko, recimo, ljudi (žena) samo gleda fudbal zato što želi da vidi Kristijana Ronalda („Bred Pit efekat”), da li Bekam ima novu frizuru ili tetovažu, ili da li će se Gatuzo potući sa nekim.

Teško može da se govori o nekoj većoj razlici između Toma Kruza, Ronaldinja, Hi mena ili Paje Patka. 

Pre neki dan, sa zadovoljstvom (a i malim iznenađenjem) pročitao sam članak "Poželjan je ubilački instikt" koji je u Politici objavio nekadašnji naš reprezentativac Ivan Ergić (do skora kapiten Bazela a sada fudbaler Burse). Tekst mi je dao vrlo zaniljiv ugao na neke od pojava u mojoj organizaciji. Tragajući po Netu, naišao sam na ceo niz tekstova koje je Ivan napisao. Svi oni bacaju specifilčno svetlo na sport, ono što ga prati i šta on izaziva, iz ugla jednog razboritog i pametnog "insajdera" koji nema dlake na jeziku. Prenosim ovde jedan njegov tekst i preporučujem da pročitate i njega i ostale Ivanove priloge.

Fudbal kao rijaliti šou

Pre neko vece pogledala sam film Kieslowskog „A Short Film About Love". Film je tih. Ne vidjaju se cesto tihi filmovi ovih dana. Jasna su mesta gde bi mogao da postane glasniji, ili da urlice, ali i kad placu, likovi u njemu su tihi. Takva jedna gospodska vrsta filma izaziva i slicnu reakciju. Bila sam ucutkana.
Odjednom mi se po zavrsetku pojavila bila neka radoznalost, i otisla sam na google dok se DVD vratio na pocetnu stranu i muzicka spica rotirala svoj melanholicni lament; zanimale su me kritike filma.

Tog septembarskog popodneva gledala sam kako gori. Kuća gde smo odrastali.

Spustila sam slušalicu, a olovka koju sam držala u ruci, ispala je iz nje i otkotrljala se niz pod balkona. Kotrljala se sporo do ivice, a ja sve što sam mogla bilo je da je gledam kako se kotrlja. Kad je nestala iza ivice, pomislih kako je to jedina olovka koju trenutno imam. Momenat saosećanja sa nedužnim prolaznikom par spratova niže, proleti na kratko mojom glavom.

Obuhvatilo

Prag je mnogo lep grad .

Šteta ne poneti lepe uspomene.

Još jedan ružan primer u srpsko-hrvatskim odnosno hrvatsko-srpskim odnosima

Ovoga puta ostalo je samo na nivou verbalnog, što ne znači da će i neki drugi put na nekom drugom mestu. Teško je biti siguran sve dok  u udžbenicima istorije u Hrvatskoj i Srbiji, a češće kroz tisak i promidžbu i štampu i propagandu ima mesta za one koji Srbe prikazuju samo kao

četnike,.

odnosno  Hrvate kao ustaše .

 Sve dok se ovakve slike pojavljuju kao ilustracije celokupnih naroda, incidenata će biti. Uostalom, sa masovnijom upotrebom ovakvih slika svojevremeno je sve i počelo.

Samo okoreli hrvatski šovinista sve Srbe naziva četnicima, a srpski šovinisti sve Hrvate ustašama.

Pošto je praktično neprestana kiša od četvrtka uveče do subote uveče potpuno poremetila raspored igranja mečeva na USO moram da otvorim novi blog kako bi svi zajedno ispratili mečeve polufinala i finala u muškom singlu i finala u ženskom singlu i ženskom i muškom dublu.

Za danas nije najavljena kiša te bi mečevi trebali da se igraju po sledećem rasporedu: Prvo će od 18 časova po našem vremenu na teren Rafael Nadal i Huan Martin Del Porto u prvom polufinalnom meču muškog singla. Za njima sledi meč između Rodžera Federera i Novaka Đokovića (taj meč neće početi pre 22 i 30 po našem vremenu), da bi se program na Artur Ešu završio ženskim finalom Karolina Vozniački - Kim Klajsters.

U isto vreme se na Armstrongu igra prvo nastavak drugog polufinala ženskog dubla između Stosur/Stabs i Blek/Huber - trenutni rezulat je 7:5 za Stosur/Stabs, a nakon tog meča (ali ne pre 20 i 30) igra se finale muškog dubla između Dluhog/Paesa i Bupatija/Noulza.