Preko dežurnih ministara i kontrolisanih medija, Vučić ulaže dosta napora da u svojevrsnoj političkoj formi održi to antievropsko tj prorusko glasačko telo. On to naravno radi i sam,  koristeći se  "dog/whistle/politics", tj. maskiranom retorikom extremizma.  Prestao jee direktno nazivati neistomišljenike stranim plaćenicima, već koristi doskočice tipa, znamo mi koga i zbog čega plaćaju neke uticajne strane sile. Iako predsednik te strane sile ne imenuje, radikalsko glasačko telo zna dobro na koga vodja misli. Malo se upristoji forma komunikacije, ali suština donekle skrivene

Odvajkada je Gospođa Justicija teglila terazije i mač a povezanih očiju donosila odluke sama i bez ikoga i beše zato usamljena i tužna ... ali ovde, humanisti i pravdoljupci je prigrliše kao rod rođeni i dobi svu podršku i potporu ...

(Младост гледа у будућност, старост гледа у прошлост, средње доба гледа у огледало и ....не верује својим очима.)

мој рођак, пропали студент Вукашин Прокупац звани Грозд, свирао је звечку у deBil - овом гостујућем оркестру у кафани код баба Чангризе . наиме ти уметнички пролазници по винском Срему имали су новину. 

Moram da se pohvalim, jako sam ponosna.

Večeras Jugoslovensko dramsko pozorište slavi sedamdeset godina postojanja. Premijerom predstave kojom je i počelo svoj rad – »Kralj na Betajnovi«, Ivana Cankara.

Ovo je nastavak!

Prva polovina puta opisana je u 1. DELU TEKSTA! 

(nije bilo moguće da sve stane u jedan post)

★

Back in the day when things were cool, hey
All we needed was bop-bop, bop-bop, bop-ba-domp
Ooooh, bop-bop, bop-bop, bop-ba-domp
Well well well

Nedavno sam vozio svoj prvi brevet (biciklistički maraton) i bilo je to stvarno nezaboravno iskustvo. Svašta se izdešavalo. Bilo je jakog vetra, kiše, umora, snalaženja u "prirodi", pa i malo suza na kraju (nešto u vezi s mojom decom i ovom medaljom sa slike). Ali idemo redom...

Svi znamo da se danas gotovo sve može isprogramirati. Digitalizacija naša nasušna (koja izgleda da je baš ovih dana i postala reč u trendu, iako je tu već decenijama) uspela je da dospe do manje-više svega, i to na načine od kojih se mnogi tek sada počinju istraživati. Ali, postoji oblast za koju bi verovatno pomislili da je poslednja u kojoj bi tako nešto uopšte i bilo moguće, ona koja se uz još malo čega drugog toliko vezuje za same osnove ljudske prirode - pričanje