Mesta simboličkog (istorijskog) pamćenja ili (poželjnog) kulturnog zaborava...

Pitanje spomeničkih skulptura u javnom prostoru (u daljem tekstu: spomenika) poslednjih godina reaktuelizovano je nizom afera koje, još jednom, dokazuju da društvo bez izgrađenog kulturnog obrasca, strategije, identiteta – jeste društvo osuđeno da tumara, čineći uvek iste greške u kojima kultura (spomenici posebno) postaje sredstvo manipulacije, ili pak polje iskazivanja političke bahatosti i ničim ograničene moći. Podizani po principu: političar na vlasti, mimo svih procedura ili pak uz provizorijum istih, po vlastitom nahođenju izabere/pronađe umetnika, po pravilu "našeg čoveka koji to zna da uradi", zatim iz gradske / pokrajinske / republičke kase (koja je već pri ruci) prebaci novce tamo di treba i stvar je rešena! Na ovaj način – umesto simboličkih mesta koja odražavaju one (stožerne) vrednosti koje u jednom društvu jesu uzorne, samim tim i nesporne ─ spomenici postaju poprišta stalnih sukoba, podela i najprizemnijih političarenja koja, neretko, prete da eskaliraju i u nešto opasnije.

Preko svih tih barikada...

Ponedeljak - 5. dan

Izjutra se sporo budimo. Izlezavanje, citanje, dorucak, tusiranje, sta obuci i slicna mucenja, usavrsavanje planova za taj dan, i TV. Na stranim jezicima, TV program je jos gluplji nego inace. Cak bi se slobodno moglo reci da kompletna besmislenost tog medija postaje sve glasnija cak i kad se iskljuci zvuk. U Beijingu se odvija Olimpijada sa velikom pompom, svi broje medalje, i drze se pravila fer-pleja. Bar tako pricaju, a sta je tu istina u to nema svrhe ulaziti. Shvatamo da nije Olimpijade u Parizu bi bilo daleko vise turista. Stvari uvek mogu da budu gore je naravoucenije koje nikada ne omasi.

Lova, biznis, ekonomija, politka - to je prava religija! Svaki dan je sve više Sledbenika i Propovednika - menadžera, ekonomista, biznismena, političara... Svuda su, uniformisani izgledom i ideologijom moći, novca i zarade, koja se objašnjava kao ne-ideologija, jer sve može i sve je dozvoljeno, a posebno ono što je zabranjeno.

Za njih religiozne, zarobljene u brojevima koji ne znače ništa više osim »bilansa stanja«, »dobitka« i »gubitka« zarade, sve ostalo je »tako - kako je«, sve se prihvata kao »realnost«. Na sve ljudsko i humano, zbog čega bi trebalo zastati, zamisliti se, učiniti nešto - oni jednostavno okreću glavu i nastavljaju dalje. Njih se »to«, šta god bilo izvan definicije »racionalnog« odnosno lične koristi (umetnost, kultura, rat, bolesti, glad...), jednostavno ne tiče i ne dotiče.

There has long been an unwritten psychological boon which comes with this. We shop when we are feeling down. We shop when we are feeling good. We feel empowered even if we do not buy anything. The very idea that we COULD decide to exchange money for the good on display before us is a powerful notion.

Gost-autor na ovom blogu danas je moj prijatelj i kolega dr Dejan Djokić, docent za modernu i savremenu istoriju na Goldsmiths College-u, Univerziteta u Londonu, autor knjige "Elusive Compromise: A History of Interwar Yugoslavia" (objavljene 2007.), i urednik knjige "Yugoslavism: Histories of a Failed Idea" (2003). Njegovim tekstom na ovom blogu, nas dvojica želimo prisjetiti na Vaneta Ivanovića, koji je umro prije točno deset godina.

Deset godina od smrti Vaneta Ivanovića (1913-1999)

Dejan Djokić

Vane Ivanović je umro 4. aprila 1999. Nekoliko

Danas, subota 4. april, u 13h ispred Gradske skupstine!

Protest i solidarnost s Romima čiji su domovi nasilno srušeni u Bloku 67!

U petak rano ujutru, iako nije prosao rok od 15 dana koji su im vlasti samo dan ranije dale da se isele, pocelo je siledzijsko izbacivanje i nasilno rusenje baraka u Bloku 67. Stanovnici ovog naselja kazu da je rusenje pocelo na prepad oko 6 ujutru uz jaku podrsku policije i specijalaca. Zbog policijske brutalnosti, dve zene je odvezla hitna pomoc. Ljudima je sva imovina ostala zatrpana u rusevinama. Deo njih provodi noc ispred Gradske skupstine, bez tople odece, cebica, hrane, a bolesnima su cak i lekovi ostali zatrpani u rusevinama. Stanovnici naselja kazu i da su ih tokom dana provocirali i plasili i neidentifikovani mladici na motorima.

Legenda se vratila, pozdravimo dragoljuba !

Волимси ја овај мој ниш,алмисе свечини даси волим неки мој,умишљени,ниш. 

- Rodom sam iz Bratunca. Za vreme

Na blogu nas ima raznih. Da je to dobro prilazem ovaj klip...

Ovo treba videti kao primer muzickog blogovanja. Ja blog B92 dozivljavam tako - blogging for change.

Nema editovanja, nema banovanja, a opet radi (u ovom muzickom blogu). Uzivajte ako imate 5 minuta vremena na raspolaganju (treba biti strpljiv i odgledati ceo klip). Lepse cete se osecati po ovom lepom prolecnom danu.

Playing For Change | Song Around The World "Stand By Me" from Concord Music Group on

Bila sam u matici. Videla sam sunce. Okruglo je, žuto i sija. Zajedno samnom sunce su zelenim potiljkom gledale i horde ljubičica, kojima se osuo moj plac u Zavičaju. Ljubičastim kao noć pocrvenela od stida, konkurisale su bele. One što imaju ljubičaste trepavice. Između njih se mogla pronaći i po koja lilasta, neodlučna ljubičica, koja će tek pri trećem izbacivanju glistastog korenčića odlučiti koje boje želi da bude. Iznad njih je žutim prahom cvetao tanušni dren, bez straha od iznenadnog mraza, očito verujući o legende o svom zdravlju.

Desno stop svetlo trepće. Trebalo bi da vas isključimo iz saobraćaja. Do najbližeg servisa ima nešto____više____od____. Kočenje: samo u slučaju krajnje_____slike.