by Matityahu

Desetoro glumaca sedi za jednim dugačkim stolom na sceni i mesi testo za hleb. Testo se zatim stavlja u upaljene pećnice iza njih. Pored svakog od njih stoji jedan tumač koji komunicira sa glumcima na jeziku gluvonemih i prenosi replike publici. Publika ne može videti glumce, a ni čuti nas koji tu sedimo. Ne samo što su gluvonemi, već su i slepi u isto vreme.

Nalazim se u najnovijem pozorištu Tel Aviva, Nalaga'at. Ta reč prevodu otkriva nešto što je jedinstveno s tom scenom: „Izvoli, priđi i pipni". Ovim trima rečima predstavljaju

- Хало, хитно је: мачка ми се попела на дрво и не могу да је скинем!

- Госпођо погрешили сте број.

- Ма, не околишите, маче је мало и може да падне сваки час!

- Извините, али стварно...

- Немам ја времена да извињења - грана је изнад прометне улице и ако падне прегазиће је!

- Ама, госпођо, добили сте Ватрогасну бригаду.

- А ... па што не кажете одмах. А који је број службе за спасавање животиња?

Колико пута вам се десило да вас позове неко ко нема никакве везе са вама? Колико пута вам се десило да грешком окренете потпуно погрешан број?

Који је број за ватрогасце код нас: 93 или 94, или можда 96? Не то је за телеграме. У ствари за кварове. Ма, чекај да видим...

Nacoši ponovo dižu glave.

Opet bi da nam sišu krv, ali sada sa stilom, tj. sa slamkom.

******

U čemu je razlika izmedju običnog i velikog Srbina?

Prvi je izgoreo od sunca, a drugi od usijane glave!

*******

Foto-robot domaćeg političara: gore zvekan, dole mekan!

*******

Časne političare grize savest, a nečasne - nezavisni mediji!

*******

Šta je to žuta štampa?

Toalet papir posle upotrebe!

*******

Do juče ratni huškač, danas voditelj PINK televizije.

Ta savremena

Desetoro glumaca sedi za jednim dugačkim stolom na sceni i mesi testo za hleb.  Testo se zatim stavlja u upaljene pećnice iza njih. Pored svakog od njih stoji jedan tumač koji komunicira sa glumcima na jeziku gluvonemih i prenosi replike publici. Publika ne može videti glumce, a ni čuti nas koji tu sedimo. Ne samo što su gluvonemi, već su i slepi u isto vreme.

Nalazim se u najnovijem pozorištu Tel Aviva, Nalaga'at. Ta reč prevodu otkriva nešto što je jedinstveno s tom scenom: „Izvoli, priđi i pipni". Ovim trima rečima predstavljaju nam se sredstva komunikacije

- masovnost menja pravac pa chak i smisao nekog medija

kad se televizija pojavila, na njoj si mogao videti ozbiljne chike u odelima kako ozbiljno govore o ozbiljnim temama. sad mozhesh videti svashta. u kamenom dobu interneta nauchnici sa nekoliko univerziteta i institucija je komuniciralo izmedju sebe. mislim da je ochigledno da to vishe nije niti jedina niti primarna namena. i tako je sa svim medijima bilo (novine, radio, ...) i izgleda tako ce i biti.

dakle ima nade. kad god se neshto malo potroshi i postane bljutavo ili beskoristno, uvek se nadje se

Iako sam ovo pismo tek danas dobila od Incest trauma centra ( tehnicke smetnje), mislim da je vredno pratiti ovu gradjansku inicijativu, JT

 OTVORENO PISMO-ZAHTEV KOALICIJE BRANITELJKI ŽENSKIH LJUDSKIH PRAVA – 26 ŽENSKIH NEVLADINIH ORGANIZACIJA IZ SRBIJE – UPUĆENO PARLAMENTU REPUBLIKE SRBIJE

-Predstavljeno g-dji Gordani Čomić, potpredsednici Parlamenta Srbije
u radnom susretu organizovanom od strane Incest Trauma Centra – Beograd povodom Međunarodne akcije «16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama», koji se održao 03. decembra 2008. godine

Odgovor Justine Mccarthy, novinarke lista Sunday Tribune

Kada jedan blog rezultira sa 502 komentara, kao što je to bio slučaj s blogom Zasto smo za svet i dalje parija?, onda to zaslužuje nastavak. Medjutim, kako je prethodna diskusija trajala predugo izgleda da smo svi svesni sopstvenih i rivalskih pozicija, pa bi sam nastavak diskusije bio deplasiran kao takav.

Kao neko ko voli izazove, nije me mrzelo da potražim gospodju Justine McCarthy i zamolim je da napiše

autor je moj dragi gost loader 

Sretoh danas Lazara. Šeta, zamišljen... Bez oklopa. Deluje gotovo krhko. Šest vekova provlačenja po epskim pesmama nekako... kao da ga je zasitilo. Gleda nizbrdo reku u daljini, obalu, obrise zgrada koje se prostiru kroz izmaglicu... Pitam ga, zna li šta se sve u međuvremenu dešavalo, i da li je zamišljao da će na kraju ovako ispasti. Onaj njegov blago prijazan izraz, kojim je hteo da naznači kako pažljivo sluša moje pitanje, već narednog trena postade zabrinut, skoro utučen. Savi glavu i spusti težak

Onomad je gosn Balasevic napisao pesmu "namcor" koja je   bila popularna. Eto ja se usudih da napravim mali "up date " na istu  foru , a vi ocenite:

Daklem, "Namcor"  2008

Ne volem

 One koje kad im zlocin pomenes

Ni okom jednom ne trepnes

 A vec  ce kazti : sta su radili oni nama

I tako u krug vec godinama ne volem.

Ne volem

Ove nevladine moj Miladine

Sto uporno crno beli snimaju film

Te derane sto   bi sve da dele  na nemce I partizane

Vala ta dokle vise I s tim.

Pa ondak

Karađorđe Petrović, prota Mateja Nenadović, Božidar Grujović, Dositej Obradović, Miloš Obrenović, Vuk Stefanović Karadžić, knez Aleksandar Karađorđević, Vladimir Jovanović, Mihailo Obrenović, Svetozar Marković. Milan Obrenović, Nikola Pašić, Aleksandar Obrenović, Gavrilo Princip, Dimitrije Mitrinović, Petar I Karađorđević, Dimitrije Tucović, Ljubomir Davidović, Aleksandar Karađorđević, Pavle Karađorđević, Milan Stojadinović, Slobodan Jovanović, Petar II Karađorđević, Josip Broz, Dragoljub Mihailović, Dragoljub Jovanović, Milovan Đilas, Koča Popović,

Ovisnik sam o paradajz supi. Najbolje obožavam onu koju sama pravim ( bez zaprške of kors i sa belim lukom u prahu ) i sa onim tankim, tankim testom za supu. E, kad očekujem nešto dobro na TV-u, ili sam promrzla, ili sam gladna, ili sam what ever, ja sebi napravim supu. Odbijem se kako je dobra. Uvek.
Napravila sam sebi sinoć jednu i sela pred TV, na pod, u turski sed. Stavila krpu u krilo i čekala da film počne. Dok sam čekala da prođe uvodni deo, sa bezbroj imena, pa onom „strašnom"

Gde ce sve ovo da se chuva? Ovo shto mi pishemo na blogu, ovo shto je po internetu? Ko ce to da organizuje kako bi mi to nashli nakon 5, 10, 50 godina? Dali ce sve da se sachuva? Svaka biblioteka koja ima mogucnost baca svoja shtampana izdanja i prebacuje se na online izdanja. Gde ide ovaj digitalni svet? Dal ce nam ostati neshto opipljivo za buducnost iz ovoga veka ili ce sve da bude negde na nekom serveru za koji nemamo pojma gde se nalazi?

Pogledajte ovaj video koji je napravio Michael Wesch sa Kansas State University. 

Za slavu ću našim gostima spremiti :

Šarana punjenog spanaćem, šarana na pirinču i belom vinu, punjene lignje, pržene lignje, bakalar na "bijelo", škampe "a la Orsan", koktel od škampa, brodet od škarpine i brancina, blitvu, kelj na lešo, nabujak od karfiola, bob i boraniju na salatu, celer na salatu, pohovani celer, pohovane masline, pohovane bukovače, prebranac, suve leskovačke ljute paprike punjene pasuljem utopljene u gusti

састав на тему . . . . иманас разни

протеклу ноћ преживесмо.

не да је откидала олујчина имао сам утисак да ће нас поветарац одувати низ медитерана ако нас пре тога громчине несравне сводом.малта ко атлантида.

штали згрешисмо само,тјст коме?

кад одјутрос лепота, ко да је октобар наново и ето нас на fery -у