Piše Rodoljub Šabić

Pre nekoliko dana sam ovde na blogu (u postu It works!Radi!? ) podsetio na famozni "slučaj Infostan". Povod je bila presuda koju je u postupku pokrenutom po zahtevu Poverenika povodom slučaja u kome je JKP Infostan iskoristio zbirku ličnih podataka svojih korisnika da bi u račun za komunalne usluge koju je dostavio uvrstio i nedugovani iznos za osiguranje stana u korist Generali osiguranja, kojom je Prekršajni sud u Beogradu oglasio odgovornim i osudio na novčane kazne JKP Infostan (400.000 dinara) i direktora Markovića (10.000 dinara).
Ta presuda,

gost autor: Karlo Vukić

Subota je, spremam se za odlazak na Radio 057 vezano za najavu jedne sportske manifestacije, i dok čekam, kao i većina  ljudi, priključujem se na facebook. Čitam novosti i otvaram post Dejana Ilića. Čovjeka osobno ne poznajem, ali mi se sviđa njegovo razmišljanje i razina znanja koju posjeduje, te nesebično dijeljenje istoga, pa ga rado pratim. Za oko mi zapinje slučaj Ivane Španović, te komentar poveznice sa slučajem Phelps-Čavić.

Godina 2008. bila je definitivno najveća prekretnica u plivanju.

JEDAN BAKSUZ I MNOGO MALERA

*

Turistička unija Kirgistana organizuje četvorodnevnu turu do jezera Kul-Suu. Srećno podudaranje datuma sa pretposlednjom nedeljom mog raspusta. Taman za oproštaj od Kirgizije. Slutim da bi to mogao biti nezaboravni završetak ovog leta. Avantura koje ću se sećati u predstojećim mesecima dok budem živela kao ‘sav normalan svet’. Uspomene kojima ću se hraniti u teškim trenucima.

Krećem po njih.

*

Ima

Narandžasto sunce njiše se na nebu kao odsečena glava, nežna svetlost rasplamsava se u klisurama oblaka, zastave sumraka lepršaju iznad naših glava.

Vlada mukla tišina i samo mesec, obuhvativši modrim rukama svoju okruglu, bezbrižnu glavu, luta pod prozorom.  

Plavičasti putevi proticali su pored mene kao mlazevi mleka koje je šiknulo iz mnogih dojki.

Zemlja je bila mokra od aprilske vlage. U crnim jamama blistali su smaragdi. Zeleni izdanci prošivali su zemlju sitnim bodom. I zemlja je odisala kiselinom kao vojnikova žena

Mogao bih da razumem da sudija kod jame nije u trenutku video šta je poslednje ostavilo trag u pesku, ali nakon žalbe i pregleda snimka, dileme nema. 
Teoretski, broj je mogao i da se otkači sa dresa i ostane dva metra iza. Kako bi to merili? 
Jel to znaci, kada se sprinteru odlepi broj sa šorca ( sto se često dešava ) i padne u susednu stazu, da je sprinter prestupio?
Čemu tehnologija? Čemu mogućnost pregleda snimka? 
Ovo je samo još jedna u nizu apsurdnih situacija koje vređaju inteligenciju čitavom svetu.

Kao i u slučaju Čavić-Felps, presudili su viši interesi koji mi možda ne razumemo jer nismo u situaciji da zloupotrebljavamo pravdu. Slabi jesmo, ali budale nismo.

Ne znam da li je skok bio za zlato, ali za medalju svakako.
Ivana, čestitam

Piše: Rodoljub Šabić

Jutros mi saradnici skrenu pažnju na jednu zanimljivu presudu Prekršajnog suda. Stvarno zanimljivu jer se tiče slučaja koji je pre nepune dve godine privukao baš ozbiljnu pažnju najšire javnosti - "Slučaj Infostan".
Da podsetim Poverenik je u oktobru 2015 podneo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka povodom slučaja u kome je JKP Infostan koristio zbirku ličnih podataka svojih korisnika da bi u račun za komunalne usluge koji im je dostavio uvrstio i nedugovani iznos za osiguranje stana u korist Generali osiguranja.
I presudom se utvrđuje

Pođi sa mnom, rečima ti ne mogu opisati, to moraš da vidiš, da se uveriš svojim očima. Pošao sam za njim zainteresovan iako sam znao ili bolje reći naslućivao o čemu se radi. Imao sam dvadeset godina a on, saznao sam kasnije jer sam ga pitao, šezdesetsedam. Vid je već tada počeo da mu slabi, pogoršanje je bilo skoro galopirajuće, bližilo mu se slepilo. Idući za njim pitao sam se otkud ja u Argentini, u Buenos Airesu, otkud je baš mene odabrao? Držao me ispod ruke, koračao je dosta sigurno, tek ponekad bi desnom rukom dodirnuo zid zgrade pored koje smo prolazili.

Ljudi se dele na one koji :

Vole Ameriku

Ne vole Ameriku

I manjinu koja bi da razume o čemu se radi

Takodje,

Ljudi se dele na ne koji :

Veruju u Bogove

Ne veruju u Bogove

I manjinu koja, kao, zna da se Bogovi radjaju, stare i po neki umire ako dovoljno ljudi ne veruju u njega.

Isto tako

Ljudi se dele na one koje :

Vole Neil Gaimana

Ne vole Neil Gaimana

I velika većina koja nije čula za njega

Ja sam voleo Neila-a zbog

...ništa nije sporno. 

Pre petnaestak godina, bio sam na seminaru koji je držao Kanađanin, Čarli Frencis, jedan od najboljih trenera koji su hodali ovom planetom. Pomenuću samo 32 svetskih rekorda u sprinterskim disciplinama, 8 medalja na Olimpijskim igrama u Los Andjelesu itd.

(Foto-reportaža)

Još uvek ne mogu biciklom, ali zato mogu peške: pridružila sam se Treking uniji Kirgistana i sa pedesetak drugih ljubitelja pešačenja u prirodi krenula na jednodnevni izlet do jezera Kolj-tor, koje se nalazi na 2733 mnv, na severu Tianšan masiva.

неки дан прочитасмо у гневној штампи о ......изузетно доброј идеји Министарства одбране да ће све жене у  Србији млађе од 50 г морати да прођу обавезну обуку  ...... маштовитим није много требало и ево већ интернетом кружи писмо адекватно могућој породичној ситуацији ...... у таквом случају.

Imao sam novac da kupim zemljište, ali sam ipak odlučio da kupim par novih cipela. – jedan sapeur.

Dugo sam razmišljao da li, i kako, da napišem blog koji je pred vama. “Da li” – zato što ja nisam nikakav stručnjak, ili poznavalac, za temu o kojoj će biti reči,  i “kako” – zato što se ovo pisanje može protumačiti na različite načine, pa i maliciozne,

Kompjuterska poezija

Čitam u kulturnom dodatku Politike od 5. avgusta 2017.

Tekst Milana Mišića

"Može li poezija da se piše na kompjuteru"

Naglašavam datum ne bez razloga

Naravno da može

Evo ja je tako pišem, sednem za svoj Mek i kad osetim potrebu, želju i mogućnost

Krenem da pišem

Da se razumemo

Nije to neka naročita poezija

Ali

Jeste poezija

Zašto jeste, ko je odredio da jeste, pitate se vi, moji verni čitaoci

Vi koji čitate sve što