NOĆNA STRAŽA

Gost-autor:  Voislav Vasić, ornitolog

U svojim Pogledima Politika je 3. aprila 2017. objavila u sažetom obliku moje reagovanje na članak Snežane Kovačević o nepravedno lošem imidžu lovaca, objavljen u istim novinama od 12. marta. Kako je taj članak bio samo neposredni povod da se oglasim, stavljam na uvid javnosti

Bujke, izađi slobodno, nema nikoga

Tu smo samo mi pilići.

Šta hoće pilići? 

Slušajući parole i skandiranje insistiraju na onesvešćivanju, sprečavanju izborne krađe, hapšenju lopova i izvesnom samoubistvu.

Gledajući kako se ponašaju spremni su i na sve vrste subverzija dobrim vaspitanjem, ljubaznošću i veseljem.

"Свако има право захтевати од суда или другог надлежног органа да нареди престанак радње којом се повређује интегритет људске личности, личног и породичног живота и других права његове личности."

Тужба за престанак обављања делатности политике на овакав начин, са оваквим последицама, имала би доста шанси за успех. 

Нарочито

Ovu Milanovu stvar sam cuo u filmu o Limunovom Drvetu od nekog njegovog ortaka. Pesma je nastala 1975 i nikada nije snimljena. Svirao sam je nedavno na par mesta ali nikada nije naletela na veliko interesovanje. To je zato sto sam je verovatno lose svirao. Nesto mi doslo da podelim sa vama tu moju losu svirku i da se setimo jednog velikog coveka.

znaci,  jos samo veceras za vas ... svira spira (glas iz pozadine: "oprosti mu boze, on ne zna sta radi".)

„Naši pogledi na svet daleko su superiorniji u odnosu druge zahvaljući jednostavnoj činjenici da je svako nama suprotstavljeno mišljenje pogrešno, čim je suprotstavljeno našem mišljenju."

1. Zgranemo se nad oslobađajućom presudom za počinioce nekog gnusnog dela. Rđav pravni ishod demorališe građane. Blizak nam bude lik sluge Jerneja: nekažnjen kriminal povređuje čulo pravice. Pre četiri stotine godina zar Šekspir nije pevao

For in the fatness of these pursy times
Virtue itself of vice must pardon beg.

U našem prevodu:

Dođu vremena kad se ugoji javno mnjenje
Pa sami porok od vrline ište izvinjenje.

Da sam kojim slučajem na mestu politiačara, koji je na jučerašnjim izborima ostvario više nego ubedljivu pobedu, sve bi biračima po spisku.  I onima koji su glasali za mene, a pogotovo ostalima.

    Jedna zanimljiva istorijska anegdota kaže kako je Vinston Čerčil, upozoren od strane vlastitog izaslanika kod partizana Ficroja Maklina, da puna podrška Titu i njegovim borcima našu zemlju - tada Jugoslaviju - gura u komunizam, s njim zapodeo sledeći dijalog:
     - Hoćeš li ti živeti u toj Jugoslaviji posle  rata?
     - Ne.
    - Neću ni ja. Pa zar nije bolje, onda, da ih pustimo da naprave vladu i državu kakvu oni hoće? A nama je jedino važno od koga Nemci više stradaju.

    Jednom je to bilo stradanje

"Iskvario se ovaj svet toliko

Da carić grabi tamo plen

Gde ne sme orao ni da sleti.

Budući da je dobio plemstvo svaki gejak, to je i mnogi plemić gejak postao".

Gradić St. Pierre posle erupcije vulkana 1902. godine

Vi stalno pričate o događajima, a ne o onome što se zaista desilo – (TS Eliot, Family reunion)

Noćas počinje predizborno ćutanje, pa se ovaj post  bavi politički neutralnom temom: katastrofalnom erupcijom vulkana koja se dogodila pre 115 godina, 1902. godine, na dalekom Martiniku,

Da, to bi bilo to. Naslov ne bi bio tačan ukoliko bi se dalje reklo išta više. A i narušila bi se regularnost ...  Neke odluke slavnog RIK-a možda bi stigle ovamo, na sam blog. Stoga, sledi kratka i za neke verovatno korisna oda belom luku. Zašto baš belom luku? I to u ovako delikatnom nečasu! Pa, najkraće rečeno, zato što on reguliše i revitalizuje brojne procese u organizmu ...  

 Naime, sve ono što je organizam izgubio ovih mesec-dva, i sve što se u organizmu

Ivan Đurić, Milan Panić, Dragoljub Mićunović, Boris Tadić, Boris Tadić, Boris Tadić.

Saša Janković.

Od devetog marta '91 do danas učestvovao sam na mnogo mitinga. Čini mi se da je onaj predizborni miting za Sašu Jankovića na Trgu Republike možda poslednji u postpetooktobarskoj eri koji je prošao bez nasilja.