Ko bi se osećao prijatno dok se provlači kroz dugačke sterilne hodnike, dok stoji u redovima pred šalterima i gura se u gužvi pred pokretnim trakama gde se torbe vrte u krug, tamo gde se niko ne zadržava duže no što mora? Pošto dočeka i poslednji komad prtljaga, putnik gurajući kolica hita kroz neonsko svetlo ka izlazu. A onda se otvore automatska vrata od mutnog stakla i ukaže mu se svet: praznično osvetljen i okićen, mnogobojan i mnogoljudan.

Putnik zastaje na vrhu rampe, osvrće se, pokušava da u mnoštvu uoči poznato lice. A tamo, ko zna koliko stotina ljudi svi do jednog gledaju u njega jer svako ima nekoga svoga ko treba da kao kukavica iz sata iskoči iz otvora na zidu kroz koji je on baš izašao. I gleda putnik sa vrha rampe, paralisan kao zec pred farovima, zvera naokolo sve dok ne ugleda ruku koja maše negde iz mase i poznat nasmešen lik ispod nje. Onda se i on sav ozari, odmahne, pa brže pogura kolica s prtljagom niz rampu u pravcu dočekivača. Susret je dirljiv trenutak.

Mudrost je primenjeno znanje!

Pamet vs Mudrost

Pročitala sam pre neki dan da čovek ne mora biti pametan da bi bio mudar! Često razmišljam o toj razlici između pameti i mudrosti. Znam mnoge pametne, obrazovane, inteligentne ljude, koji su potpuno nemudri – žive nesrećno, zbrkano, ljuti na sebe i druge, analiziraju sve događaje ‘u sitna crevca’ tražeći krivca, i pritom, veliki deo teško i ‘pametno’ zarađenog novca, troše na lekove i razna lečenja. A poznajem i one druge, manje obrazovane, srećne, zadovoljne, pune

Iako je koncept prebrzo ušao u upotrebu, pa tako postao marketinški kliše, malo ljudi spori da je koncept korisnika u centru zbivanja jedna od osnovnih karakteristika što definišu umrežavanje, pa kroz to umrežavanje mnogobrojne druge vertikalne tehnologije, koncepte, delatnosti i na kraju informacije uopšte. Tako, neminovno, i identitet pojedinca u svoj svojoj varljivoj i neodređenoj strukturi. Maglovitosti, čas vidljivoj, čas nevidljivoj, a uvek prisutnoj. Tačnije, jedan, ili nekoliko, od više identiteta.

Kao neki vir oko koga se svašta vrti dok u tom viru ne nestane.

Ako u razlikama između popularne i visoke kulture izoštrimo onu o količini vremena i truda potrebnim da se ugradimo u neki novi identitet, a u razlikama između popularne kulture i folklora onu gde mi, ili „naši“, možemo brže i efikasnije da „poguramo“ neku polugu, ili njenu interpretaciju, šta reći za svet gde je korisnik u centru zbivanja – mi smo identitet, i mi smo poluga. Mi smo pop.

Već deset godina na web strani EDGE postavljaju  se pitanja kojim se, tražeći odgovore, bave razni ljudi.raznih zanimanja, s cele planete.Po jedno pitanje za svaku godinu od kojeg se kreira rasprava, objavi knjiga, podeli raznovrsno znanje, svima dostupno. (Blagosloven nam internet bio, danas i doveka ! :))

Ne

Sta je ovo sa pochetkom Nove, izgleda da ona nije obaveshtena da sve ruzno treba da ostane u Staroj i da sada okrece novi list chist i bolji i da ispisivanje barem na pochetku treba da daje neku nadu.

Kako stvari stoje, Velja obavio glavno ugovaranje za podrshku, te bez obzira shto ga dil za premijersko mesto obavezije da pridrzi lepog Borisa, Koshtunica se prestrojio iza lidera Nove Srbije.

Pa dobro, to barem garantuje potpunu opushtenost, jer se nishta promeniti nece, pa da sad nedaj Boze treba da se uchimo i navikavamo na neshto drugo.

 Zamishljam neki sastanak

Da li ste vec culi / videli / probali CAGE? 

Ah, sećanja
 

Sećaš li se sa kosovskog polja, pesme kosa

i kako je samo trčala bosa

kosovka devojka

            dok joj na lahoru viorila kosa

a stopala vlažila rosa?

Sećaš li se polja što od dušmana vrvi

gde gmižu i puze, o pogani crvi?

Sećaš li se Sitnice crvene od krvi

odsečenih dušmanskih glava

i Miloša palog kao da spava?

Sećaš li se slavnoga boja

i zastava naših u hiljadu boja?

Sećaš li se kako vijore

Pošto smo, nepravedno kako kaže Pravda izbacili Mariju Šerifović sa gej ikonostasa (celu noć smo gulili njenu sliku) ostalo je upražnjeno mesto između Seke Aleksić i Jelene Karleuše koje, kako pederska tradicija i kanoni Kvirije nalažu, mora biti popunjeno pre nego što se navrše 40 dana od izbacivanija.

Uz činodejstvovanje sveštenstva Kvirije i nesebičnu pomoć Ljiljane Smajlović objavili smo konkurs za popunjavanje upražnjenog mesta u Politici i ovog puta smo odlučili da na to mesto postavimo pravo muško.

Stiglo nam je preko tri hiljada kandidatura, ali smo najviše pažnje posvetili pismu naših queer vernika iz Kraljeva, koji smatraju da upražnjeno mesto treba da popuni jedino i samo Milanko Šarančić.

Foto: Mira Zdjelar

Pre petnaestak godina, jednog bečkog 24. decembra uveče, pitali smo se šta da radimo mi koji smo bez porodica, bez predbožićnih rituala, mi koji nemamo nameru ni sami da jedemo kod kuće, ni da idemo na ponoćnu misu. Bilo nas je troje; ja, jedan moj prijatelj koji je jednog leta osamdesetih došao na mesec dana iz grada Bowling Green u državi Ohio da predaje engleski u Salzburgu na mesec dana, i do dana današnjeg ostao da živi u Austriji, i jedna moja prijateljica rođena gde i ja, a koja sada živi u Americi, koja mi je tada bila u poseti. Otišli smo u kafanu u kojoj sam vrlo često obitavao za vreme svog života u Beču, Adlerhof, u 7. Bezirku (gradskoj opštini), u ulici Burggasse broj 51, čije se ime sa ulice ni ne vidi. Jedino što se vidi jeste fasadna lampa sa reklamom za malo poznato Schnaitl pivo.

Koji smo mi pagani. Kao sada će nešto biti mnogo drugačije :)

Anyway, moj prvi utisak jeste da smo mi, Novosađani, posle mnogo vremena konačno bili dobri pa nam je Coca Cola poslala čiku u crvenoj garderobi sa belim detaljima da nam donese sneg. Pravi sneg! Hvala Finskoj! Tako lepo sada i drugi mogu da se ugledaju na nas i da ne dozvole silama mraka da marširaju ulicama pa će njima možda Zeka doneti nešto lepo. Ne znam tačno kada stiže Zeka ali ga ovom prilikom molim da mi u maju odnese Maju i buldožere i da mi vrati biciklističke staze i ukradeni bajk. Za početak.

Bilo je to vreme oko nove godine. Neka suvomrazica. Bili smo mladi, golobradi klinci. Niko od nas nije vozio. Svuda smo išli pešice. Živeli smo u istom kraju, išli u iste škole, krali šljive iz istog dvorišta, zaljubljivali se u iste cure... Čak smo i rodjeni istog dana. Imali smo zajedničko i jos nešto veoma bitno. Obojica do ušiju bili zaljubljeni u košarku. Igrali smo na istoj poziciji u juniorskom timu KK "Student" i priželjkivali

Razmisljanje o starenju pocinje relativno rano - kad smo prvi put svesni smrti bliske osobe, zabrinuti pojavom prvih bora oko ociju, kada nismo u stanju da bez posledica probdijemo noc, kada nam telo ne oprasta sto ga ne hranimo, vezbamo i uspavljujemo koliko trazi…

Bioloski, covek je na vrhuncu u 25oj, sa malim individualnim i maksimalno 2godisnjim medjupolnim odstupanjem. Polse 25te, opada lucenje hormona rasta, smanjuje se reproduktivni potencijal, gustina kostiju, kolicina vode u tkivu, visina…  Reparacija na celijskom nivou nije vise tako efikasna. Postoje 2-3 tkiva

Pripreme nisu bile ništa posebno. Žena je kupila meso, tašta ga lepo ispekla. Pripremiše i pileću salatu sa susamom (mnogo lepu), pitu krimpirušu, paprike punjene orasima (za šuraka koji se pridržava posta), jaja u renu. Ssupa pod obavezno, za ujutro. Ja, za svaki slučaj, svratih popodne do mesare i uzeh još dva kila jagnjećine, da se nadje. Srećom. Bilo je desetak gostiju. Donesoše i oni ponešto: brat i snaja piće, kum Voja i Branka proju, Mira salatu od tunjevine (opet za šuraka), šurnjaja rolat od mesa. Pun astal - lepo za videti i kušati.