Sećate li se one epizode Mućki kad Del tajno prijavi  neki Rodnijev crtež  za takmičenje i isti osvoji nagradu-letovanje u Španiji, al kvaka je u tome što je konkurs bio za decu do dvanaest godina. E pa  tako nekako sam i ja konačno uspela da vidim Ženevu na par dana. Koristim ovu  priliku da se organziatorima  puta, mojim ex GOS drugarima, najtoplije zahvalim i poželim da ova putovanja pređu u tradiciju.  

Pre desetak dana postavio sam blog o Holodomoru, velikoj gladi kojom su boljševici desetkovali Ukrajinu početkom tridesetih godina prošlog veka. Poslao sam link prijatelju čija žena je Ukrajinka. Juče mi je stiglo njeno pismo, u kome mi iznosi priču njene familije. Prenosim ga u celini, verujući da će nekome biti interesantno.

Vanredno izdanje: "Alo presidente" popio šamar 

Čavez je sve lepo spakovao: radni dan se sa osam smanjuje na šest časova, a usput se predsednički mandat sa šest povećava na sedam godina, uz mogućnost neograničenog reizbora. Međutim Venecuelanci su rekli ne.

Alfamski prozori su taman toliki da se u njih urami po jedna omanja bakica. Oni služe da se kroz njih viri i špijunira ko prolazi ulicom. Posebno ako ste starija osoba; nalaktite se na parapet pa kibicujete, šta vas u tim godinama briga šta će ko da kaže. Prija a nije greh.

Deo Alfame okrenut reci zove se Žudiarija. Ali njene stanovnike pogled na reku kao da ne zanima. Promet po Težu je suviše spor a promene suviše sitne da bi se uočavale iz daljine. Zato stanovnici ili preciznije stanovnice Alfame, osobito one već zašle u godine, po provode svoje dane na prozorima nadgledajući šta događa dole na uličici ispod veša što se suši gore na kanapima. Kroz Alfamu se ne može kolima, ulice su preuske i prestrme, tuda ne vode prolazni putevi, a kaldrma je neravna i klizava; tuda se uglavnom muvaju komšije i zalutali turista s rancem na leđima i mapom u rukama.

Kako reagovati na grubost i prostotu, na bahatost koju smo, bar u ovoj zemlji, tako dobro upoznali da na njen otužno-bljutavi ukus, ukoliko ste iole pristojni ne možete da reagujete drugačije nego mučninom. Naravno, našom mučninom ili pak pristojnošću ne rešava se ništa. Oni koji bi, da je pameti, odavno već morali da budu politički mrtvaci ─ poslednjih meseci i dana opet izlaze iz svojih sanduka i kidišu na poslednja utočišta ljudskog dostojanstva i zdravog razuma u ovoj nesrećnoj i poniženoj zemlji.

Ideološki vampiri nahranjeni (mito)manijom vlastite (nacionalne) veličine usudili su se da po drugi put spreče pokušaj promocije Peščanika. Ono što u tom kontekstu valja da se zapitamo jeste: dokle ćemo to više da dopuštamo i da trpimo?! Ima li granica mazohizmu (građanske) Srbije koja i dalje dopušta da njenu institucionalnu moralnu vertikalu predstavlja dobro uhodani trojac bez kormilara: Velimir Ilić ─ Dejan Mihajlov ─ Aleksandar Tijanić.

Ako se dobro secam- demokratijom se u staroj Grchkoj bavio povlashceni obrazovani sloj gradjana, (vladavina mudrosti i znanja)- znachi shta izglasa vecina od onih koji neshto znaju. Nikako vecina plebsa.

A kod nas je situacija- bez da bilo koga omalovazavam, da je vecina , neobrazovana, nacionalistichki i primitivno nastrojena, zatucana, sa teshkim istorijskim nasledjem u shvatanju problematike, a josh je drzava u katasrofalnoj situaciji, gde ni ona osnovna konstrukcija nije postavljena.

Pa sada ja pitam, kakva vecina ovde moze bilo shta efikasno u dobrom smislu da izglasa

By Julia Vorobiova

Ne znam da li sam ocekivala da ce biti bolje ili gore. Valjda, nije moglo biti drugacije kad za izbornu kampaniju je bio iskoriscen i administrativni i sportski i popularni resurs - svi su navijali za Ujedinjenu Rusiju, ili Partiju Putina.

Takodje, bila je 'dobro' sprovedena reforma izbornog zakona koju je odobrio Parlament (gde su vecina clani putinske partije): ukinuta je bila opcija da glasujes prtiv svih partija, ukinut je ranije neophodan ukupan broj glasaca da izadju na izbori i povecena je granica za ulaz u Parlament sa 5 na 7 odsto za partiju. I jos nesto: glasovi za partije koje nisu prosle granicu 7% ce biti proporcionalno podeljeni medju partijama-pobednicama...

Sat 24-Sep-05 11:01

Večeras je četvorici ljudi u crnom nedostajao samo Cane iz Agapea pa da utisak nedelje bude zapravo ukus Srbije krajem 80tih a ne krajem prve decenije jednog veka kasnije.

Nije mi namera da prepričavam sadrzaj jedne ili druge emisije niti šta je konkretno koji gost govorio jer to uopšte nisu bitni detalji za ovaj tekst. Sve i da su svi izmenjali uloge pa da su ovi iz Agapea bili gosti u Utisku nedelje i obrnuto, uopšte me se to sada ovde ne tiče. Radi se o tome kakva je atmosfera u Srbiji na kraju 2007. godine i šta su danas otvorena pitanja na koja očajno tražimo odgovore .

Inače, ovo je samo još jedan dan u dugačkom nizu koji nas tera da događaje tetoviramo po svom telu kako ih ne bismo nikada zaboravili, jer po svemu sudeći drugačije ne umemo da pamtimo.

One of the benefits of having two homes is being able to look at life from different points of view. My favourite pass time is putting Serbian approach under scrutiny of English psyche and another way around.

Ever since embracing life on the dump island, I have been admiring English sense of charity. While I head straight for hedonistic retreat of Mediterranean coast, two of mine English friends spend their entire summer holiday in Nicaragua helping locals with issues of everyday life.

Oduvek sam voleo majstorske radnje. Naročito automehaničarske. Kao mali sam znao jednom u dve nedelje (koliko su mi obaveze i roditelji dozvoljavali) ceo dan da provedem kod kuma među automobilima i alatom. Fasciniralo me je to okruženje u kome je postojao poseban red kataklingera, cicubicni, bumpufni, zicni, glajzni i bumštrucni. Ni do dana današnjeg ga nisam upoznao kako treba. Kada gledam iz ove perspektive dve stvari mi se izdvajaju iz celokupne slike:

- Jednostavnost. Za sve je bilo rešenja. Naročito mi se dopadalo to što dva dela spojena daju treći koji se dalje uklapao

Prva stvar. Pre par dana pričam jednom prijatelju kako me u mega marketima sve više spopadaju raznim akcijama „ako kupiš ovaj prašak dobićeš 658 brijača“ ali kažem mu i da im te akcije slabo prolaze kod mene. Prijatelj mi, uz osmeh „kako ne razumeš?“ između redova, govori da kada njemu priđe promoterka on ide za njom i radi sve što mu ona naredi. Njen je rob. Ona je mlada, lepa, zgodna i zanosna u svakom smislu, dovoljno je da mu se obrati i on će učiniti sve kako ona kaže. Nema nikakvih problema.