I'm Only Happy When It Rains
i'm Only Happy When It's Complicated
and Though I Know You Can't Appreciate It
i'm Only Happy When It Rains
you Know I Love It When The News Is Bad
why It Feels So Good To Feel So Sad
I'm Only Happy When It Rains

pour Your Misery Down
pour Your Misery Down On Me
pour Your Misery Down
pour Your Misery Down On Me.......

Izabran NOVOGOVORNIK meseca septembra

Kandidati za oktobar su na svojim mestima.

Intervju sa Radovanom Hirsilom

Intervju

... "Keep ancient lands, your storied pomp!"

cries she with silent lips. "Give me your tired, your poor,
Your huddled masses yearning to breathe free,
The wretched refuse of your teeming shore.
Send these, the homeless, tempest-tost to me,
I lift my lamp beside the golden door!"

Ja ne znam ni kako da pocnem ovaj tekst. Glupost je univerzalna, sto je blesavo opste mesto te nije prikladan

- nije gotovo -

Već par nedelja se i institucije i pojedinci (i žene i muškarci) bave "slučajem predsednice opštine Knić".Situacija koja je u prvi mah izgledala lako rešiva, koja je više ličila na nesporazum i neznanje, pretvorila se u sindrom i paradigmu položaja žene u Srbiji, i kada je i žena političarka, a pogotovu kada to nije.
Pretvorila se u ilustraciju šikaniranja žena o kojima se ćuti, u sliku

 Odavno sam obećao Bol  da ću napisati  priču o Checkpont Charlie.

Za mladje blogere vreme o kome pišem je verovatno praistorija.

Vreme dogadjanja: novembar - decembar 1962.

Bio sam u to vreme u bendu koji je svirao po američkim armijskim klubovima. Bilo ih je tri vrste: EM /vojnički/, NCO /podoficirski/ i oficirski. U Zapadnoj Nemačkoj ih je u to vreme bilo veoma mnogo. Svaka veća kasarna ih je imala sem oficirskih, kojih je bilo malo.

Na angažman u Berlin smo stigli posle samo dva meseca svirki po klubovima u Nemačkoj.

As the political situation and the economy have eased in the past few years, a trickle of ex-patriots (Serb citizens who moved abroad) have begun to return. I know personally of three families in my circle alone and have received emails from several other returning Serb expats who read this blog. 

I suspect the government would like to see the diaspora reversed even more.  More expat retirees coming home to spend their last years and life savings living well in a land that's pretty cheap (as long as you stay out of downtown Belgrade.)   Plus, more young workers with college degrees

U današnjem izdanju Večernjih Novosti i Blica pročitao sam dva vrlo zanimljiva teksta. Novosti su se pozabavile kako izgleda prosečan Srbin a Blic je konstatovao da su Norvežani već u raju, što se lako i zaključi nakon čitanja tog teksta. Naravno, uvek će biti onih koji će reći kako je ovde kod nas najlepše, kako je na Zapadu (ili Severu!?) bezveze, ali činjenice su - činjenice.

Profil prosečnog stanovnika Srbije

Izvor: Večernje Novosti i Republički zavod za

TITO!

SVAKI PUT SAM GA VIDEO. TAKO SU MI REKLI. JA SAM BIO DETE A ON JE BIO TITO I UVEK NAM JE MAHAO S BELOM RUKAVICOM KROZ PROZOR. NEKO BI REKAO DA JE TO TITO I MI SMO VIKALI TITO TITO.

STANOVAO SAM U BLIZINI PUTA KOJIM JE ON UVEK IŠAO KUĆI I DALJE STANUJEM. NA VRHU PUTA SAM

Zašto volim da radim sa decom?

Zato što je to jedan, krajnje neozbiljan posao, puno se smejem i ne moram da jedem plazmu - ne pušta me da odrastem.

U mojoj učionici postoje razna pravila. Dva, iz kategorije "nema..." su:

(1) ustajanja kad neko želi da mi se obrati, (2) uslovljavanja kroz nagradjivanje (manipulacija) i kažnjavanja

Drage moje & dragi moji, 

Kažu da svaki projekat istinski počinje tek kada uđe u svoju drugu godinu.Dakle, zajedno smo tačno godinu dana – stoga nije isključeno da u ovom postu budem i pomalo patetično-nostalgičan. Al stvarno, da me neko pita (a uglavnom me ne pita) kad bih trebao da se opredeljujem, (uz kupovinu stana) Blog B92 je zaista najznačajnija stvar koja mi se dogodila u prethodnih godinu dana.

E sad, kako su godišnjice povodi za to – onda mogu da kažem kako je naš Blog (uz, recimo, Peščanik, Insajder ili ulazak LDP-a u Parlament) možda najznačajnija stvar koja se dogodila i samoj Srbiji! U situaciji kada stanje u ovoj zemlji sve više dobija dimenziju groteskno-nadrealnog ovo mesto (i vi na njemu) je, zaista, među poslednjim preostalim kopčama s realnošću.

 Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Vladimir Titov je u regionu, sutra se valjada susrece sa Koštunicom (Tadićem?!). Pogledajte dokument koji je potpisala i Rusija. Meni se svidja tačka 7. Sad, zavisi ko kako vidi "pobedu."

1. Belgrade and Pristina will focus on developing the special nature of the relations existing between them especially in their historical, economic, cultural and human dimensions.

 2. Belgrade and Pristina will solve future problems between them in a peaceful manner and not engage in actions or dispositions that would be regarded as

 Sedimo juče Dragan Papić i ja, i pričamo o tenisu - plesanju Federera po terenu i gde je tu Nole... Ok, mlad je još, ako u godinama koje sada ima Federer bude imao i njegovu pamet - biće neprikosnoven. Naravno, sa sporta prešli na politiku. O njoj ne pričamo mnogo, samo zaključimo da su tipovi kao Zoran Ćirjaković retka pojava zdravog razuma kod analitičara stvarnosti Srbije...

I onda mi sa PLJUS-a stigne pismo Nebojše, neznanog kolege sa Papićeve mejling liste, o Mark Tvenu. a ja odavno čuvam pismo Šon Pena...

From: "nebojsa" <nebojsa@..........

>Date:

Mama je rodila sestru kada je meni bilo devet. Velika razlika nije nam dozvoljavala da budemo drugarice. Ja sam bila sva bitna, a ona je bila krpelj. Kada mi je bilo osamnaest, njoj je bilo devet. Ja sam bila vukovac, ona se provlačila. Ja nisam lagala, ona jeste. Nisam pušila, ona jeste, još od osnovne škole. Ja sam se udala u tridesetoj petoj, ona u dvadesetoj, uzaludno, ne preživevši ništa pre toga, bez ruksaka  na leđima za koji se zakačila smorena džandruica, bez pasoša u zadnjem džepu farki, mirisa studentskih dana. Bila je mnogo mlađa i kada nam je iznenada i

Prošlo je dosta vremena od kada je na blogu bio prvi deo Bisera naših pacijenata.

Evo drugog dela sa napomenom, da se možda neki od Bisera ponavljaju.

Za nove blogere ponavljam uvodni deo sa podacima o sakupljaču Bisera.

Aleksandar Revišin, za nas muzičare Reša, je lekar specijalista, urolog i hirurg. Osim toga je i jazzista, odlično svira klavir. Ogledao se i kao kompozitor. Autor  je vrlo lepe balade „Plavi sneg". Tokom cele karijere u njemu su se prelamali medicina i muzika. Pobedila je medicina, iako je muzika bila i ostala sastavni