ovde u beogradskim sudnicma, kako rece Srdja Popovic, ovih dana najbolje se knige pisu u sudnicama...Ocekujemo od njega knjigu o atentatu na Zorana Djindjica (quote Ceca Lukic). Medjutim htela sam da vam skrenem paznju na jednog sedog coveka, ala gospodin covek ocigledno penzioner, koga vidjam na Vracaru na pijaci cesto a I u sudnicama gde ponekad odlazim da bih se suocavala i zapisivala. Uvek se dotera u odelo, namirise, sedne i pazljivo i tiho slusa, kao da je u pozoristu
I onda mi pada na pamet prica o jednoj siromasnoj devojcici u Americi cija samohrana majka nije imala para da je vodi u pozoriste ili bioskop te ju je vodila na sudjenje, cak tu i ostavljala , da je cuva sudska policija dok bi ona obavljala razne nuzne poslove. Ta devojcica se iskolovala i probila kroz zivot zahvlajujuci tom zanatu i edukaciji. To je Amerika, ovo je Serbija u tranziciji. Mi Zene u crnom idemo da pratimo sudjenja i to se zove projekat suocavanje sa prosloscu ali zamislite kako bi bilo da povedemo i neke studente umesto na rostiljijadu ili utakmicu ponekad u sudnicu... isto je kao u americkim filmovima koje gledamo...sudjenja su otvorena i besplatna, imaju grejanje i hladjenje i mnogo toga sto mladi ljudi mogu da nauce o ovom nasem svetu takvom kakav jeste. A i penzioneri koji zive u ko zna kojoj paranoji imali bi realnu istoriju da podele na Tasmajdanu...



Izveštaj sa suđenja Suva Reka, 4, 5, 6, 7. i 8. jun 2007. Beograd

Povelja UN kaže: "Mi, ujedinjeni narodi, odlučni smo sačuvati buduća pokoljenja od užasa rata". Zvuči ujedinjeno i humano. Da li je baš uvek tako?

Krajem prošle godine, nakon desetogodišnjeg mandata, otišao je Kofi Annan i po mišljenju mnogih ostavio za sobom prilično diskutabilan legat i najvreliju diplomatsko - humanitarnu stolicu prepustio nasledniku Ban Ki Moonu,

Ko zna kako izgleda sinteza proteina? Koga to uopšte zanima? Dobro, možda vas i ne zanima, ali pogledajte jedan filmić, urađen početkom sedamdesetih godina na Stanfordu. Film na fantastičan rasvetljava misteriju sinteze proteina, ali takođe rasvetljava i misteriju veselih sedamdesetih. Nama, neokonzervativnim generacijama rođenim u to vreme, ovo možda izgleda smešno ili čak glupo, ali od ove ekipe se da mnogo toga naučiti. Naročito ovih dana. Kliknite na play i uživajte (update: ako ne radi, kliknite na ovaj link).

Dodato 15.06.: Zahvaljujući Draganu Pavličeviću ispravljam grešku koja mi se u nedostatku koncentracije i zbog istovremenog rada na više poslova, potkrala. Ovdje je, naime riječ o RIZIKU, a ne o KRIZI. Lapsus Memoriae. Ispričavam se čitaocima na nehotičnom navođenju na pogrešne zaključke.

Kineski ideogram za RIZIK [veiđi] se sastoji

Osamdesetosam godina pozivio je Kurt Waldheim prije nego se pridruzio mnogim drugim svjetskim vodjama koje su zivjele priblizan, mozda kraci, rijetki i duzi zivot. Ovaj covjek za mene predstavlja olicenje mnogih stvari u svijetu, prvenstveno hipokriziju vlasti, potom svjetsku krovnu organizaciju ciji celni covjek nije mogao biti bolje odabran. Neutralna Austrija, neki naivci je nazivaju prvom zrtvom nacizma [Her Bokerer (ako se dobro sjecam) je (preko 20 godina star) film koji takvi trebaju pogledati ako im je vec lijeno stosta procitati], uredna proslost u drzavnom servisu takve zemlje, ratna istorija koja je pokazala da je poslusan, a cini se i njen dio koji je pokazao da je znao za ratne zlocine ucinile su ga idealnim generalnim sekretarom UN-a. Teorije zavjere kazu da ga je to napravilo poslusnim prema onim koji su znali za njegovu ulogu u grupi armija E, zapadnoj Bosni i Grckoj. Medjutim nije sve tako tajnovito bilo za one koji su htjeli da znaju. Jos je 1947. godine njegovo ime stavljeno na listu potencijalnih zlocinaca u Jugoslaviji.

Beogradska berza je nedavno objavila vijest o prodaji licence na Belex15, koji je kupila njemačka Bayerische Hypo und Vereinsbank Bank. Ideja ove banke je da, putem emitovanja certifikata koji bi bili vezani za Belex15 i kojima će se trgovati na berzama u Frankfurtu i Štutgartu, omogući pristup srpskim akcijama i onim investitorima koji ne žele ili ne mogu da ulažu direktno u Srbiju. Na taj način, kupci ovog certifikata postižu investicionu prisutnost na srpskom tržištu kapitala, a postižu diversifikaciju portfelja srpskih akcija u istom procentu u kome su one zastupljene u „15“-ici.Ovo

prvo da nagalsim da ovaj tekst ne smatrate postom, vishe je komentar, a ne znam gde bih ga uglavila, da ne smeta, a da se ipak razjasnimo. Vidim da vecina cuti, a deshavanje od ova poslednja dva dana je barem meni neprijatno.

Shta je stvarni problem na blogu, da je doshlo chak do poziva na shtrajk i to meni vrlo dragih uchesnika, (one koje vidim na spisku)?

Ne mogu da verujem, da je to stvarno uvlachenje replika! Koliko sam shvatila, novi program radi tako, malo je nepreglednije, a i navikli smo se na onaj stari sistem, pa nam je onako bilo lashe. Da li to moze da se popravi,

1. juna 2007. godine, na putu od Ženeve ka Helsinkiju

Prethodnih dana pričao sam nekolikim ljudima o nesuglasicama koje sam poslednjih meseci imao sa jednom mladom koleginicom.

Stvar je, nekako, ispala sasvim banalna. U vreme kada se sve desilo, bio sam u nekim svojim preispitivanjima, a ona verovatno opterećena poslom. Nekako, desio se trenutak. Iz najbolje želje predložio sam joj da jedan materijal drugačije uradi. Ona je to, kako mi kasnije reče, shvatila kao tutorstvo i moj pokušaj da omalovažim njen rad. U svakom slučaju, otresla me je rekavši da se šef složio sa materijalom i da joj ne pada na pamet da sa mnom o tome razgovara.

Učini dan lepšim sebi i drugima - Daj krv

You know, someone said the world's a stage where each must play a part.

(“Are you lonesome tonight” –Elvis Presley)

Latinska izreka Ceo svet je pozornica je bila popularna u Šekspirovo vreme, pa je izabrana i za moto koji je zapisan na ulazu njegovog čuvenog Globe teatra; graditelji ovog pozorišta su iz nekog razloga najmili akademsku osobu, moguće čak i advokata, koji nije umeo ovu

Preko puta škole Top Shop.

Tu negde, ovih dana, poznata manekenka Kata Mahovina je ispred, unutra ili okolo dotičnog dućana kupovala, pozirala, promovisala ili već nešto od neverovatnog značaja radila što su kamere vredno i uredno dokumentovale, retuširale, umnožile a potom objavile.

Elem, bilo kako bilo, sad ispred tog Top Shopa horde žena rade to nešto isto sto je radila manekenka.