• Srbija je jedina evropska zemlja bombardovana posle drugog sv. Rata .
• Milošević je jedini posthladnoratovski predsednik jedne evropske zemlje koji je koristio službu državne bezbednosti za političke likvidacije nepodobnih novinara i političkih protivnika.
• Posle vlade premijera Djindjića, u Srbiji ne postoji niti jedna vlast koja uopšte pominje evroatlantske integracije, odnosno ulazak Srbije u EU i NATO.
• Jedan od kriterijuma za članstvo u Severnoatlantskoj alijansi jeste vladavina prava što podrazumeva poštovanje zakonskih procedura i demokratsku

 

 

Prošle nedelje procvetalo je drvo šljive. To je trenutak na koji japanski pesnik čeka čitavu godinu kako bi napisao svoj haiku. Prošle nedelje obeležili smo 16. godišnjicu NATO agresije. To je trenutak na koji Srbi čekaju čitavu godinu kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo svetom.

Ima ona anegdota o onoj noći negde pedesetih, kada je Josip Broz Tito pobegao svom obezbeđenju da bi otišao u neki hotel da tamo u restoranu jede i pije slobodno celu noć.

Ja sam je davno čuo u nekoj TV emisiji od pisca Dušana Kovačevića, ali nisam više siguran da li se taj događaj stvarno desio (tj. da je on prepričavao nešto što je čuo od nekog) ili  je on autor anegdote (napisao u nekoj drami ili priči)  ... 

Prošle godine u CZKD gledasmo predstavu Olivera Frljića sa naslovom IZBRISANI, bilo je to o izgeglicama. O ljudima koji ne mogu naći svoje mesto u spiskovima nastanjenih kada su zbog neke muke velike pristigli odnekud gde beše strašno. U predstavi se radilo o Sloveniji gde ih ne priznaju i zovi se Izbrisani. Oni, izbrisani, postoje ali njihov glas ma kako čujan guta neka nejasna magla, ma kako glasni kad progovore to niko ne čuje, nema odgovora kad pitaju, kao da su u nekoj virtuelnoj stvarnosti, izmeštenoj u drugi prostor. Ali nije to samo tamo, ima primera i drugde, ovde u Beogradu  na primer, nastala je jedna nova i posebna kategorija ovakovih bića, pridružujemo se procesima iz sfere komšijskih evropskih manira izgleda. Tamo, kako je u pozorištu rečeno, da bi bio izbrisan trebalo se odseliti od negde nekuda a ovde se isti epitet može dobiti ostajući na licu mesta bez pomeranja. Taj glas koji niko ne čuje je ovde znak prepoznavanja izbrisanih i uočen je nedavno oko raznih kazivanja o Beogradu na vodi.

Ko su zapravo Dušan i Dušan?

  Nismo uspeli da opravimo kolače niti da kupimo crni i žuti sok ali smo, umesto đakonija, došli da pokupimo pohvale i pogrde i,  sa ono malo ponosa što nam je preostalo, podelimo novi projekat ekipe

 

Prvo je bila NATO agresija.

Sada je bombardovanje NATO.

Računam da će za nekoliko godina to biti NATO intervencija

Pa onda NATO akcija.

I onda samo muk.

Na grebenu beogradskom stoje tri važna i prepoznatljiva mesta: Kalemegdan, gde je grad započet i koji je čuvar istorije i njegovog bića, zatim Terazijska terasa, gradska dnevna soba, i najzad Vraćarski plato kod Hrama, za koji je rečeno još odvajkada da bude duhovno središte grada. Na Teraziskoj terasi, pošto je u sredini, događala su se važna gradska zbivanja, stvarale ideje, pisale pesme, kovale zavere, neke se i ostvarivale. Beograd ima Terazisku terasu kao vidikovac ka Evropi sve do Pešte, tamo preko Save koja je nekada bila granica, pa su Beograđani gledali granicu odozgo, sa visine, i možda se tako i osećali, važno.

Teraziska terasa je takođe dobila na značaju ne samo zbog prekrasne pozicije na mapi grada sa dugom, neprekinutom vizurom u beskrajni pejsaž, već i stoga što je decenijama, još s početka prošlog veka, prostor stasao kao arhitektonski izazov, pa su mnogi probali da se na njemu iskažu.

 Obaveštavam da je objavljena knjiga LINIJE sa mojim crtežima i  kratkim stripovima nastalim u protekle dve godine. Knjiga se može naručiti kod izdavača ORION ART na telefon 063 288 913 ili na e-mail orionart@sbb.rs. 

Takođe, knjigu možete pogledati i u knjižarama – DELFI u zgradi SKC, CEPTER u Knez Mihailovoj, ALEKSANDAR BELIĆ u Kolarcu i BIGZu u Kosovskoj ulici.

 

 

Zabrana lova na prepelicu i grlicu je neizbežna

Palić, 19. 3. 2015.  – Reagujući na zahtev Koalicije NVO Srbije za zaštitu ptica da se prepelica i grlica proglase strogo zaštićenim vrstama, što su predložila i dva državna zavoda za zaštitu prirode, Lovački savez Srbije se 3. marta oglasio da i sam potvrdi nalaze stručnjaka da se broj ovih ptica smanjuje. Ipak, LSS odbija da prihvati uzrok tog smanjenja koji istog časa može da se eliminiše: lov. I tako već 12 godina, koliko to zaštitari ptica od vlade zvanično zahtevaju.

Nakon odlične kampanje "Hvala što ne dolazite" Filharmonija nas je počastila novom kampanjom "Nije za svakoga" i slikom praziluka, kao simbolom seljaštva koji viri pojedinima iz dupeta. Kampanja je odlična jer privlači pažnju, izaziva polemiku, već se danima svađamo oko nje... I sve bi to bilo u redu da je to kampanja, kao na primer komanije Louis Vuitton, ali ovde imamo slučaj da se jedan budžetski parazit usudio da vređa i ponižava ljude koji je plaćaju! Elitizam i snobizam Beogradske filharmonije je samo pokazao njihovu malograđanštinu od koje ne vide praziluk koji viri iz njihovog dupeta!

Zato, #pravdazapraziluk

Sport je izmišljen zbog Srba.
Ukoliko ga Srbi nisu izmislili, samo još nema dovoljno dokaza. Da pojasnim, u vreme kada je nastajao moderni sport, Srbija se još borila za nezavisnost; nisu postojala sportska borilišta, a da ne govorimo o organizovanim takmičenjima, ali prosto ne mogu da zamislim da se Srbi nisu oduvek tamičili među sobom, makar ko će dalje da pljune.

 

Braneći svoje ministre od moguće odgovornosti za odluku da  aerodrom Beograd, uprkos vremenskim uslovima, bude   jedina destinacija za sletanje helikoptera tog kobnog petka 13, Vučić je pokazao da se jedna neodgovornost može braniti samo još većom neodgovornošću.

Proglašavajući  sa druge  strane deo javnosti koji  traži odgovore na sasvim legitimna i konkretna pitanja za  mrzitelje njegovog veličanstva, te posledično i njegovih ministara, srpski  je premijer   demonstrirao istinitost tvrdnje da se jedna sramota može braniti samo još većom sramotom.

Рођендан као и сваки други. Пар сати у играоници, све чешће у куглани или у биоскопу, листинг позваних је све мањи срећом али се и даље иде с истим ентузијазмом као да се нису видели деценију а не пар сати од последњег часа.