Borislav je najveći deo života proživeo kao muškarac bez suptilnosti.

Evo kako nas je svet nekada video, samo mi nismo videli isto.

Ko je pobednik rekonstrukcije? Ona još traje, ne zna se ko će naslediti smenjene ministe, direktore itd, borba za titilu heroja promena u vladi vodi se svakodnevno na naslovnim stranama novina, ali ishod utakmice sve je jasniji.

Mnogi misle da je pobednik – Dačić. Pokazao se, misle oni, odlučnijim. Doveo je Vučića pred svršen cilj, odlučio da izbaci Dinkića, čak i po cenu pada vlade i novih izbora. Time je prekinuo agoniju u koju je rekonstrukcija srljala od samog početka, pre više od četiri meseca.

SPS, trenutno, kažu istraživači, ima rejting negde oko 11 ili 12 procenata.

Pre  pet  godina  i  neki  mesec  više otvorio sam svoj  sajt  „djordjebobic.com“  i  objavio prvi  tekst,  pa  evo  ga  sada  ovde, da se podsetim  o  čemu  to  beše ...

Beograd je svet ...

Београд, данас ујутро, у просторијама интернет провајдера који рекламира себе као „озбиљну везу":

- Добар дан.
- Добар дан.
- Имам проблем. Заборавио сам шифру свог личног, а мање коришћеног мејл налога. Послао сам три мејла Вашем супорту, али не одговарају.
- Хм. А који је налог?

9-15. juli 2013.

Kuda krenuti?

Došlo je vreme da polako napustim Kambodžu. Nigde nisam ostala toliko dugo – čak četiri meseca – manje biciklirajući a više se odmarajući. Pa iako sam se zasitila Kambodžana, njihove kulture, jezika, običaja, i toliko sam željna promene da ću 'baciti' sto dolara ne iskoristivši šestomesečno produženje vize, ipak mi nije lako da je napustim.

Tema Nedeljnika odnosi se na izbor ljudi koji su imali uticaj na društvo, u najširem smislu.

Na takvo pitanje odgovor koji se nameće je da su to ljudi iz aktuelne vlasti. Jer oni imaju uticaj na društvo. Njima je, na koncu, posao da imaju i ostvaruju takav uticaj. Njihov uticaj je svakako, iako nekad manje vidljiv, veći od uticaja svih drugih, svih medijski eksponiranih ličnoti sa estrade, i iz rijelitija, koji, takođe, ostvaruju svoj uticaj na društvo, najčešće mimo svoje volje, a svakako bez lične zasluge.

Međutim, meni se čini da se pitanje, iako to nije naglašeno,  odnosi na pojedince koji imaju pozitivan uticaj. E, kod tako formulisanog pitanja dolazimo do problema.

Autor: Rodoljub Šabić

Može li se ista situacija opisati na dva dijametralno suprotna načina a da oba, bar formalno, budu korektna? Može, naravno. To je onaj „slučaj" famozne čaše koja je istovremena „puna do pola" a i „poluprazna".
Baš na tu čašu podsetio me je način na koji su mediji izveštavali o jednom fenomenu kojim sam se i sam prilično intenzivno bavio poslednjih nekoliko meseci. Reč je o zakonskoj obavezi objavljivanja Informatora o radu od strane fakulteta, odnosno visokoškolskih ustanova uopšte.
Objavljivanje Informatora o radu na zvaničnim elektronskim prezentacijama sa odgovarajućom i uredno ažuriranom sadržinom je obaveza utvrđena Zakonom i precizirana odgovarajućim Uputstvom o izradi i objavljivanju Informatora koje je doneo Poverenik za informacije na osnovu Zakona.

Da je živ, danas bi Zoran Đinđić napunio 61 godinu. U proteklih deset godina naslušali smo se svakakvih priča o ubistvu prvog demokratskog premijera Srbije. Iako najvažnije pitanje - ko je naručilac tog zločina - još uvek nije rešeno, mene fascinira i činjenica da do danas još uvek nije postavljeno i istraženo jedno drugo, sasvim normalno i logično pitanje: kakva je i da li postoji odgovornost najbližih Đinđićevih saradnika?

Kako je moguće da u Japanu ministar saobraćaja momentalno podnese ostavku kada voz zakasni nekoliko minuta, a u Srbiji ne postoji ni pitanje o moralnoj odgovornosti najbližih saradnika Zorana Đinđića i posle deset godina od njegovog ubistva?!

Od danas su zvanično u Vojsci Srbije uvedeni u činodejsvo popovi, hodže i kapelani.To ne znači da će  sada biti uobičajeno pozdravljanje „Pomaže Bog“, „Hvaljen Isus“ i "Es-Selamu 'Alejkum“, i da ispred stroja starešine i visoki državni i vojni rukovodioci umesto „Gospodo vojnici, podoficiri i oficiri –Zdravo“, umesto „Zdravo“ izgovoriti navedena tri verska pozdrava. Pa naravno da neće. Ovo je samo još jedan marketinski i retrogradan proces u okviru revitije istorije , kakvih je mnogo od 2000.godine.

Duhovna elita.

- šta je ŠTA na računu za struju i ŠTA u stvari poskupljuje, kad poskupljuje? -

Ko god je ikad i igde bio nadležan za oblik, sadržaj i izgled računa za struju dobio je pitanje "šta je ŠTA na tom računu i zašto je tako teško napraviti jasan, pregledan i svima čitljiv račun za struju?". O pitanju o "angažovanoj snazi" i da ne govorim, Pitala sam sve vlade, sve ministru, sve agencije, sve državne sekretare, pomoćnike, bilo koga ko je nadležan da odgovori na to pitanje za vreme dok sam ja imala i imam obavezu i nadležnost da takvo pitanje - postavljam.(i nisam bila jedina s tim upitom)

I - odgovora još uvek nema.

Tako mi je (uz znakove pored puta, malo ću posle i o tome, moja pitanja o natpisima na tim znakovima traju koliko i pitanja o računu za struju) dakle, tako mi je račun za struju svojevrsna paradigma o svim našim poslovima koji se mogu obaviti, koji su na opštu korist, koji su u prilog kontroli javnih finansija, ali se ipak - NE obavljaju.

Tako da pri svakom poskupljenju struje nastaje dodatno pitanje - ŠTA u stvari poskupljuje?

Ako ne znamo jasan i tačan odgovor na osnovno i dodatno pitanje - možda ćemo svi imati sasvim bezrazložnu reakciju da je u pitanju samo neosnovano "otimanje para", mada se u stvari radi o sasvim opravdanom i razumnom određivanju cene, a problem je što zbog nejasnog računa za struju ostajemo u neznanju - cene čega?

Žarka Obradovića, sada već bivšeg ministra prosvete, ponajviše ću pamtiti prema jednoj od njegovih poslednjih izjava, koja je otprilike glasila: "Naše školstvo je na nivou EU standarda." Podsetio me na mog omiljenog ministra svih vremena, Tomicu Milosavljevića, koji je stalno tvrdio isto za naše zdravstvo. A kad ga čovek pita odakle mu ta ideja, on kaže: zakoni i propisi su evropski, statistički podaci prate evropski prosek… i sve tako nekako razne papire nabraja. Kad mu skrenete pažnju da je to tako na papiru, ali da to veze sa onim što se u praksi dešava nema, on kaže: "Pre mene nije postojalo ni na papiru!" (Baš tako, s uzvičnikom kaže.)

E, tako i ovaj, sada već bivši ministar prosvete. Za sobom ostavlja prosvetu koja je na papirima na nivou EU standarda, a u praksi se apsolutno svi elementi tog sistema za glavu hvataju i kose čupaju, i deca i roditelji i nastavnici.

                                                                        disanje