Ako je sudeći po početku godine onda će nam ova biti izuzetno zanimljiva jer donosi promene, nadamo se na bolje.

Sve je krenulo sa dočekom koji je bio za sve nas iznenađenje i dobrodošlica  omikronu, jer se redovi ispred kovid ambulanti povećavaju. Opet idu apeli da budemo odgovorni itd.a ja lično ne vidim da je odgovornost na nadležnima za odobravanje masovnih okupljanja i slavlja, niti da je bilo kakvu odgovornost preduzeo krizni štab, sem što nas zasipaju informacijama o vakcinaciji.

Ja sam da se razumemo vakcinisana 3 puta Sputnjikom, jer

Ako sam ja ja, kako ti to znaš? Postavljam ti pitanje na koje ni sam ne mogu da dam odgovor. To što me vidiš i govorimo jedan drugom, ne znači da sam ja ja ili znači da sam ja ja. Možda je sve iluzija?

Nagnem se nad bistru mirnu površinu potoka i vidim lik. Da li sam to ja? Bacim kamičak i lik se raspline u hiljade neprepoznatljivih delova i oblika.Da li sam to ja? Kada se voda ponovo umiri, opet vidim lik. Da li sam ja bio ja kada sam se prvi put nagnuo nad vodu potoka, da li sam ja bio ja  kada sam bacio kamičak ili sam ja bio ja kada se voda umirila? Možda ni jednom nisam

Računovođe/knjigovođe, prodavci, novinari, neki majstori, polako završavaju posao za ovu godinu*. Majke i očevi pokušavaju u tajnosti da uviju poklone koje će deca posle ponoći (ili posle buđenja) naći pod jelkom. Prase se peče, sarma je zamotana i skuvana, krastavčići za salatu će biti seckani kasnije. Nova godina je tu. Kalendar je surov.

Pre deset dana smo Milivoju davali pomen. Godina je prošla kao par dana. Pop, pojac, nas četvoro i tri spomenika naše familije na Starom bežanijskom groblju.

***

           писати,уистину,није ли то стално бити на почетку (Р. Константиновић)

полако спознајем да блог приче требам сажимати и чувати се старачког мемоарског причања нашироко ,уствари, уклапати се у динамику тренутног живљења држећи се обриса који могу бити исто тако мамљиви као и јасне ствари, јер мала је разлика између мутног и изоштреног, обраћајући пажњу да у тој тематском замешатељству не залутамо у принцип чудних петљи који је био полазно основиште чувене Геделове теореме некомплетности, тог грандиозног логичког светионика модерне мисли ,те залутамо у оно што нам она поручује (ово је крајња банализација) - да има присета до којих можемо доћи, али их не можемо и доказати, па стога враћање у прошлост захтева и нови поглед на њу ,а у ово данашње мучно време ,тај чин претставља прави ужитак.

Ех, наслов ко наслов...

Никада није ни било рата, барем оног правог, а ни тог неправог у иоле оштријем облику (ваљда је таква генерација била (и остала)), између следбеника црног и белог блуза.  

 "Црни":   

  http://www.youtube.com/watch?v=cGs-b3sNBqA

"Бели":    

 http://www.youtube.com/watch?v=kUGEikZBHvo&list=PLHlE2fgsqRwYb2DcIsJvemr6_c_W65o4F&index=3