photos copyright © ms. & mr. albicilla

Put nam pretrčava sivi šumski petlić; koji nije najdirektniji predak, ali jeste rođeni brat praoca domaće živine. Dok smo se prethodnih dana vozili ruralnim predelima centralnoindijske države Maharaštrа, po selima su trčkarale živahne, sitne smeđe kokoši – nigde onog horora od brojlerskih tovljenika kakve jedem kod kuće. Ne pamtim da sam godinama unazad jeo tako ukusnu piletinu (a ni paradajz, sitan i ima ono nešto što našim uvoznicima valjda nude zasebno, pa oni, da uštede, to nikad ne uzmu – slast).

Ove nedelje imamo tri nove priče na našem konkursu.

1. Između očekivanja i realnosti
2. Ko još voli da spava
3. Srećna u svetu majki

Glasanje se obavlja davanjem preporuke (klikom na oznaku "PREPORUČI" u dnu komentara).

Za priče mogu glasati svi registrovani korisnici Bloga B92.
Svakoj priči moguće je dati glas u naredna 72 sata od trenutka objavljivanja.

Do kraja meseca ostalo je još tri dana, vaše priče šaljite na mejl: maminaprica@bitkazabebe.rs

Mogu da se pravdam time da sam tanak sa vremenom, pa nisam stigao da pročitam originalni tekst, a u Dalija imam puno poverenje. Iako se trudim, još uvek mi se desi da nekoga "osudim", a da pri tom ne znam njegovu verziju.

Link ka Dalijevom blogu

U celosti prenosim tekst Nikole Jovanovića, pošto nisam bio jedini komentator koji ga nije pročitao i iskreno me zanima mišljenje blogera nakon čitanja:

Nikola Jovanović
Šta Amerika želi na Balkanu

 2009. sam napisala jedan od  prvih blogova ovde, u potpalublju.

O Mašti bašti.

2013. vam poklanjam njihov ATTIC Session.  Na sajtu piše - ATTIC Sessions je projekat koji odabrane muzičare i autore prezentuje u neposrednom, unplugged i 100% live izdanju.
Pažljivo odabrani bendovi različitih žanrova, koji zaslužuju da se nađu na Vašim playlistama i na koje treba obratiti pažnju u danima koji slede.

              Evo načina da se napravi dodatni pritisak na nadležne da malo ubrzaju stavljanje enteralne hrane na pozitivnu listu lekova.  Pročitajte šta predlaže Bojana Mirosavljević, mama male Zoje i o čemu je želela da obavesti našu blogozajednicu:

ponekad pišem.

 S tobom se ne može lepo i normalno razgovarati...planeš za svaku sitnicu...A ovo kao nije normalno...možda nije lepo ali je sasvim normalno...i nije sitnica u pitanju...Nije ni lepo ni normalno, i čemu dranje, pogledaj se, sav si crven u licu...dobićeš infarkt...I hoću verovatno...ne derem se, samo sam povisio ton...afekat je bre u pitanju...ne mogu više da ponavljam jedno te isto...meni je i više nego dovoljno što se svakodnevno žderem, što noćima ne mogu da zaspem...Dobro, ali to možeš mirno...smireno da kažeš...žena je sigurno povređena...toliko si bio hladan razgovarajući s njom, osećalo se da želiš što pre da završiš razgovor...pa i ona je u istoj situaciji kao ti, kao mi, bori se jadna...uostalom idi...tamo gde si krenuo, rashladi glavu...

Šetaju Tagore i Ajnštajn tamo gore po rajskom ugođaju, pogledaju dole na planetu i vide šta se tamo svašta nešto događa i konstatuju: - jbte, džabe smo krečili ... ! 

U svom nedavno objavljenom tekstu u listu politika" Sta zeli Amerika na Balkanu, autor, Nikola  Jovanovic, daje odgovore na neka ,po Srbiju, znacajna pitanja.

Zasto je Amerika, iako dugogodisnji saveznik Srbije u proslom vijeku, glavni sponzor kosovske nezavisnosti?

Zasto je NATO, odnosno Amerika, bombardovala Srbiju, svog   nekadasnjeg saveznika?

 Iako Jovanovic, kako sam kaze, ne amnestira od odgovornosti tadasnju "tragicnu  generaciju jugoslovenskih politicara", SAD su bombardovale Srbiju  kako bi uspostavile ravnotezu izmedju slabih, od SAD zavisnih, balkanskih drzavica.

Tamo negde 1999. godine , danas poznata, novinarka pitala je portparola vladajuće stranke, danas premijera, o kakvom oporavku posle bombardovanja priča ako čak u režimski mediji pišu o nestašicama ulja, mleka, brašna.... Njegov odgovor bio je : 'Gospođice, to je dobro pitanje ali nije pravo. Pravo pitanje je : Ko nas je bombardovao' Ove nedelje je vlada tog premijera dala skoro isti odgovor. O mleku, a trebalo je da daju odgovor o aflatoksinu. I, onda, ko o čemu moram ponovo da pitam. Ko je kriv zbog toga što je aflatoksin u našoj hrani? I mleku, naravno. I napišem pismo.

Šta je to što povezuje Gebelsa, Ždanova, Makartija, Vučelića, Šešelja, Gorana Matića i Službe za informisanje SNS?

Jezik.

Zastrašujući, nemilosrdni  vokabular kojim se služe kad opisuju svoje političke oponente. Neprijatelje, u stvari, jer oni nemaju protivnike. Sudeći po onome što izgovaraju i pišu. Nema drugačijemislećeg do kriminalca i veleizdajnika, i nema kazne do najteže.

 или  Газда Маркова нечиста крв 

Крв и сперма. Ерекција и револуција. 

Кама и слобода. Некој почна...

Дејан Дуковски, Маме му ебем кој прв почна 

Iz Amsterdama sam se vratila za BG autobusom. Putovanje redovnom autobuskom linijom iz Holandije za Srbiju traje 29 sati i do bola podseća na film "Ko to tamo peva", samo 72 godine kasnije i na dužoj relaciji (1760 km). Doduše, vozilo je moderno i ne kreće iz zabiti kao u scenariju Duška Kovačevića, već iz Amsterdama. Ali, cilj putovanja je isto Beograd, a i putnici liče, kao da su ispali iz vremeplova.

"Ti nisi normalna", kažu mi moji. I još "kako si preživela".

 Kad je već tako ne gledam u zube nego u suštinu, od jutros svi kanali komunikacija zajednica, kako FLOSS-a tako i Piratskog pokreta krenu da bruje, čude se ljudi. U tekstu koji je B92 preneo od Večernjih novosti, a tiče se zaštite podataka o građanima i njihove, eh, zloupotrebe,  a glavna uloga dodeljena jeRodoljubu Šabiću. Sam tekst ima zabavan antrfile, može se pregledati >>>ovde<<< pa oku pažljivog čitaoca neće promaći ime Piratske partije Srbije.