U kulturi vlada autizam – naslov na koji mi je juče u svom komentaru skrenula pažnju  blogerka outcast.

Ni prvi, a pretpostavljam, nažalost, ni poslednji , koji vređa osobe sa autizmom.
Ali ovaj put neću o naslovu. Neću ni o novinaru koji verovatno misli da je njime napravio pun pogodak. Njegovim amaterizmom,  i loše obavljenim poslom, neka se bavi urednik koji ga je zaposlio ili oni koji ga plaćaju.
Ovaj put me zanima onaj iz čije je izjave izvučen takav naslov, a koji je odgovoran i meni kao poreskom obvezniku.
 Verovali ili ne radi se o savetniku predsednika za kulturu Radoslavu Pavloviću, a izjava glasi:
U kulturi Srbije vladaju velika zapuštenost, autizam i mešavina nezainteresovanosti i besparice.

Uličnim svetlima u delovima Sofije uskoro će upravljati uređaj koji je izmišljen i napravljen u Beogradu. To je za grad pilot projekat i mali korak ali je veliki korak napred za malu privatnu kompaniju iStreetLight LTD, iz Beograda. Sve se događa zahvaljujući donaciji Fonda za inovacionu delatnost Srbije, koji se finansira iz predpristupnih fondova Evropske unije, poznatih kao IPA fondovi. Lično se nadam da je među vama koji ovo čitate mnogo onih koji su dovoljno pametni i hrabri da postanu inovativni preduzetnici koji mogu nešto slično da naprave, pa bih voleo da sa vama podelim neke detalje.

Pola sedam ujutru, tek jedan iznad nule, ali jovanjski sneg se ubrzano topi... Krećemo niz Dunav, u Labudovo okno. Na domak peščare preleće nas „V“ sačinjeno od stotinak lisastih gusaka. One noće na vodi, pa se ujutru raspršuju ka poljima na kojima će se hraniti; no, glavnina odlazi u cik zore i ove što nas nadleću su neke zakasnele spavalice.

Prosečni stanovnik Srbije, pokazalo je jedno obimno istraživanje, svoje poreklo zna samo do čukundede.  Ukoliko bi hteo da sazna više mora se obratiti Arhivu Srbije i zaviriti u zbirku teftera i popisnih knjiga. Međutim, ti tefteri sežu samo do 1816.g, pa naovamo. Ko želi da zaviri dalje u prošlost svoje porodice, mora u Istanbul. Ispada da Srbi, toliko ponosni na svoju istoriju, o prošlosti svoje porodice ili ne zanju ništa ili znaju vrlo malo.

Margitu sam upoznao 77. na žuru kod Jovana Stojanovića.  On se tad zabavljao sa Sanjom Adamović koja je iz Pete prešla u Prvu, u trećem razredu, i stanovao je u Dobračinoj, u Sandinoj zgradi.

"It's now very common to hear people say, 'I'm rather offended by that.' As if that gives them certain rights. It's actually nothing more... than a whine. 'I find that offensive.' It has no meaning; it has no purpose; it has no reason to be respected as a phrase. 'I am offended by that.' Well, so fucking what."

Stephen Fry

  ____________

Ban

...i ovog vikenda/nedelje na programu imAmo:

Australian Open

Imamo po dva predstavnika i u muškoj i u ženskoj konkurenciji

Marioneta je odvajkada ... novotarije sa vremena na vreme su samo u držaocima končića ... do sledeće promene ... a posle dolazi za marionetu (svaka sličnost ili identifikovanje sa njom je namerno) uživanje i opuštenost jer (marioneta) uvek ima izgovor da je držaoc (konaca) tako hteo i zato ... šta je mogla ... 

Karajan nikada nije dirigovao izvođenje "Marša na Drinu".

Svako ko ima malo muzičkog obrazovanja i pažljivo pogleda i posluša snimak, koji kruži netom kao krunski dokaz nevinosti, videće i čuće da je u pitanju montaža (tapše se, tradicionalno, jedino uz izvođenje "Radecki marša").

Ko svojim ušima i očima ne veruje, taj bi trebalo prvo da pokuša da dođe do pravih informacija. Ja sam to jutros uradila - u roku od tri minuta našla sam program čuvenog koncerta iz 1987. Čuven je upravo po tome što je to bio jedini Bečki novogodišnji koncert sa Karajanom u ulozi dirigenta.

22-27. decembar 2012.

Prvi znak da se približavam gradu su ograde oko kuća. Do sada ih nigde nisam videla -- sojenice načičkane uza sam asfaltni put, gotovo na njemu, nisu imale čak ni katance na vratima: kada ukućani nekuda odu, samo navuku spoljašnju rezu – i svi znaju da su odsutni. No kuće nadomak grada ograđene su bambusovim ili drvenim ogradama a na vratima su katanci, iako one ne deluju ni mnogo veće ni bogatije od seoskih. Strah od mogućih lopova ili samo potreba da se svima jasno stavi do znanja gde je granica privatnog vlasništva? Po svoj prilici oboje. Uticaj grada i – rekla bih –  belog čoveka, jedan od mnogih koje ću otkriti narednih dana.

Nije mi namera da veličam naše komšije, ni da ih unižavam. Naravno, niti nas. Samo, eto, imamo tu nesrećnu istoriju uglavnom loših odnosa sa nezdravo mnogo zle krvi. Sada se može reći da su ti odnosi civilizovaniji, uljuđeniji, ali i dalje se gledamo ispod oka, sumnjičavo. I naravno, poredimo se.

Juče je Ministarstvo finansija objavilo podatke o realizaciji budžeta za 2012.godinu. Rebalans smo usvojili 25.septembra. Koliko smo dobro planirali? Prihodi su za gotovo 400 miliona evra manji od planiranih. Rashodi su za skoro 500 miliona evra manji.