Slušam pričicu kume iz Čačka - oćelavilo kuče po ušima, profesori veterinarskog odmah sazvani pošto je i prethodno kuče, još onomad, počelo tako da se "ponaša" pred smrt.

Kaže konzilijum da je kuče ok, nego, prosto, neke individue ćelave, neke ne, kao kod ljudi.

Ispostavi se da je kuče neko privremeno vreme pazio mentalno odsutniji muškarac, muž i otac, dakle, koji je kučetu servirao samo kupljenu hranu u onoj kučećoj posudi što stoji na podu.

Kad se kumina majka vratila pa je kuče ponovo postalo maženo, paženo i počelo da jede sa stola ....pogađate, dlake na ušima su se vratile.

Jel sme ovaj recept da se proba kod ljudi? :-)

10:32am -- Ana, Novak i ostali teniseri na Twitteru

Ulazak u novinarski centar svake godine ima neku novinu kojom novinarima skrenu paznju na nove tehnologije ili dogadjaje iz sveta tenisa. Neke stvari su svake godine iste, kao na primer cetri velika casovnika koji nam daju vreme u cetri Grand Slam grada -- Njujorku, Melburnu, Parizu i Londonu. Pre nekoliko godina su imali i veliki broj zastava ali je izbor tih zastava uvek bio zbunjujuci i zastave su ubrzo posle toga sklonili.

Vlada Srbije postavila je nedavno Dragana Kolarevića za pomoćnika ministra kulture i informisanja. Tih dana novopostavljeni pomoćnik objavio je svoj autorski tekst pod naslovom “Vreme je za prvi srpski kulturni ustanak”

U njemu je on izneo svoje sveobuhvatno viđenje aktuelnog kulturnog trenutka sa autorskim osvrtom i na protekle decenije. Svačega tu ima. Suzdržavam se, teškom mukom, od ulaska u tu baru i libim od komentarisanja iznetih stavova. Prepuštam to čitaocima koji imaju jači stomak od mene.

Fokusirao bih se na spisak ljudi koje Kolarević naziva “nosiocima i izvršiocima pogubne antisrpske politike u Srbiji”.

Mnogo se zla desilo na Balkanu u poslednjih dvadeset i kusur godina. Dovoljno za ceo jedan vek. Umesto da iz poraza i nesreća koje su nas zadesile izvučemo pouke i krenemo dalje, mi kao narod postajemo sve više ksenofobični. Očekujemo da nas svet poštuje, a na svakom koraku sve više pokazujemo mržnju, pravdajući je bombardovanjem, priznavanjem Kosova i ko zna čime još. Zaboravljamo da za mržnju ne sme biti opravdanja. Jer tom mržnjom uništavamo sami sebe.

Videli smo devedesetih kako jedno zlo vuče drugo, po pravilu gore i strašnije. Nismo ništa uradili da jednom podvučemo crtu i prvi pružimo ruku pomirenja. Iskreno, bez foliranja. Da pružimo ruku pre svega Albancima, ali i drugima.

gost autor: nada42

preotimanje vlasti

Nekako se sve uklapa prema očekivanju i sve postaje savršeno logično. Podigla se velika prašina oko čoveka po imenu Dejan Carević. Naime, ta zvečarka iz zloglasnog DB odeljenja se, eto, deset godina pritajila u nekoj rupi/radnom mestu gde nije bio „vidljiv“ javnosti kao što je sada. Kada je buknula ta vest da je postavljen na mesto šefa kabineta ministra pravde, prvo što mi je palo na pamet jesu oni silni komentari (kojima sam se smejao i ismevao ih) na društvenim mrežama, a nakon pobede T. Nikolića na predsedničkim izborima – „selim se iz Srbije“. Ti komentari su se toliko puta ponavljali da sam sledeće jutro napisao – jesu li se sve pičkice već iselile iz Srbije? Ili tako nešto.

A zašto je sve postalo sasvim logično?

19-22. avgust

*

Očekujući istu srdačnost na koju sam naišla na severozapadu zemlje, po izlasku iz voza uputih se pravo kod prodavačice SIM kartica. Hitno mi je trebao kazahstanski broj da bih poslala poruku Emilu, mom poznaniku i domaćinu preko Serbian travelers foruma, koji se ponudio da me ugosti u Alma Ati.
No devojka za pultom delovala je kao da joj je svega preko glave. Ne stigoh ni da izgovorim pitanje do kraja, a ona me prekide s obrazloženjem da me ne razume. I okrenu glavu na drugu stranu jasno mi stavljajući do znanja da joj ne pada na pamet da uloži i najmanji napor zbog mene.
-- Hej! Devojko! Ja hoću kupiti kazahstan numera! -- pobunih se na lošem ruskom.

Pre neki dan u Manješkom parku dečak je na klupi našao svesku rukom ispisanih stranica, posle se ispostavilo kada je napisano sricao pred roditeljima da je to dnevnik  jednog Beograđanina sa beleškama iz novembra i decembra 2035. godine. Otac dečakov mi je dao svesku i ovde prepisujem nekoliko stranica bez ikakvih ispravki, dodavanja ili oduzimanja.

Порука личне природе: Ако неко којим случајем ових дана види Ољу Бећковић - нека јој слободно поручи да убудуће стално зове само ову тројицу!

Justyna Wierzbicka

Summer holiday is almost over now and in this very period of the year I find myself growing wistful. As my holiday was quite hectic, time went by too quickly. Once more, I chose to combine business with pleasure and this is what I got. I believe my consuming passion for Italy cannot be limited to sightseeing this wonderful country so I decided to go into Italian in greater depth de novo and enroll in a one-month language course...

10:23am -- Kafa sa Noletom... Na TV-u

Dok se publika polako krece kroz redove ispred teniskog centra gde ce im pregledati karte ili preturati po torbama, novinarski centar radi punom parom. Juce se zatvorio ubrzo posle Aninog meca, nije bilo prilike zavrsiti radni dan sa tradicionalnom kaficom i Kitkat cokoladom. Jutros je kafa na mestu, pola sata pre pocetka Noletovog meca na Arthur Ashe stadionu, protiv Francuza Dzulijen Benetoa.

Novak se vec malo ranije pojavio u novinarskom centru, u kratkoj epizodi serije Bag Check, u kojoj poznati teniseri otvore svoju torbu sa opremom pred kamerama i opisu sta je unutra. Novak je imao nekoliko Head reketa, nekoliko mini Head reketa, telefon koji su mu poklonila braca, narukvicu sa pravoslavnim simbolima, i razne druge interesantne sitnice. Ovi mini Head reketi su bili pravi hit medju nasim novinarima, raspitivali su se da li mogu zapravo negde da se kupe.

you get:

Na sred dasaka koje zivot znace stoji poljski WC. Iako sveze okrecen, vidi se da je oronuo. Na vratima nesto pise, al necitko. Posto je okrenut bocno iza WC/a vidljiva  je gomila krsa, septicka jaama, sasvim je jasno, nije ciscena godinama. Ulaze I izlaze razliciti ljudi i niko se ne okrece da pogleda izaWC/a. 

Na pozornicu dolazi lik;  plavo odelo, zuta kravata, a na glavi zeleni  sesir. Deluje pomalo zguzvano, ali ipak strogo.

Prilazi poljskom WC. Otvara vrata sirom, naglo; kao da ocekuje, tj. prizeljkuje  da uhvati nekog na delu, mislim nedelu.

Obema rukama zapusi nos.

/Jebote...srpska posla...

Dolazi na scenu tip u odelu. Iz dzepa na sakou viri flasa konjaka. Trgne se malo za kravatu, prokaslja se diskretno, ali umesto liku sa zapusenim nosom, obraca se publici:

/Slusaj ti Slovenac. Postujem ja tebe, al spusti nos, mislim snizi ton.

/Sta ti bre mislis. Ja sam sisao veslo pa mislim da vi tamo kenjate pez bombone ... mirisljave?

Iz publike ovacije, gromoglasne...   pljesak..

/Neka si mu reko, svaka ti dala, bravo majstore...