Evo i linkova na još dve epizode i malo propratnog teksta.

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Podaci o procentu beba koje se u prvih šest meseci života hrane isključivo majčinim mlekom su poražavajući - ispod 20%, neki govore da je taj broj oko 15%. Emisija pokušava da nađe odgovor gde su problemi (mnogi tvrde da izostaje pravilno obaveštavanje i usmeravanje majki pre porođaja i nedovoljna podrška posle, uz nepotrebnu i kontraproduktivnu dohranu u porodilištima) i da prenese stavove stručnjaka o vrednosti majčinog mleka za odojče.

 

Milan Nikolić

Oni su važan deo rezimea prve demokratske decenije u Srbiji. Neka vrsta refrena između strofa podeljenih na Borisa, Tomu i Ivicu. Stari su nekada, zavisno od sredine, izlazili na prozor ili na kapiju da gledaju maturante. U tim, može biti patetičnim, osmesima i odmahivanju, ljudi u zrelim godinama ili na zalasku života, u kolonama onih koji u zrelost tek ulaze, gledali su budućnost. Mladost, koja je sama po sebi lepa, ali i nešto više od toga.

Na ovaj blog me vise ponukao tekst Svetlane Slapsak (SS) na Pescanik.net "Cajnik za Kraljicu" (http://pescanik.net/2012/05/cajnik-za-kraljicu/ ... da, da, odem ponekad da vidim sta pise, kao sto odem i na NIN, NSPM, e-novine, Politiku, Blic, Kurir, Press, Danas, Vreme...), nego predstojeci Jubilej. Posto, kao sto je vec poznato, obitivam na ostrvu vec dugi niz godina, interesantne su mi dve stvari. Prvo, koliko jedna osoba koja vazi za obrazovanu i inteligentnu moze da dozvoli sebi da ne uradi osnovni research kad pocne da pise o nekoj temi vec se sluzi informacijama iz onih istih tabloida i zute stampe koje je u svom istom tekstu onda pljuvala, i drugo kako nista tako dobro ne otkriva unutrasnji kompleks kao plitka i povrsna kritika.

U evropskoj stručnoj javnosti koja se bavi informacionom bezbednošću, zaštitom podataka, problemima privatnosti i pravnim aspektima ovih oblasti, je veoma živo u proteklih nekoliko meseci. U toku je priprema novog zakona o zaštiti podataka, koji treba da bude nadogradnja onog donesenog 1995. godine. Novi evropski zakon za zaštitu podataka bi trebao da važi na teritoriji cele EU (engl. European Data Protection Act) i da objedini neke od sada različitih zakona u pojedinim zemljama U medijima, na konferencijama, po kuloarima, dosta je razgovora na temu predloženih odredaba ovog akta. Ima i dosta glasina, pa i značajnih nejasnoća kako će neki praktični problemi biti rešavani u stvarnom svetu.

Nakon dosta rada na konsultacijama i razradi predloga EU Data Protection Acta, on se pojavio na nekim web sajtovima pred kraj 2011. godine i potvrdio različite spekulacije, koje su prethodno cirkulisale u javnosti.

Već se sada vidi da ovakav konsolidovani European Data Protection Act, može da podeli i polarizuje ljude u nekoliko grupa:

Ovih prvih dana nakon završenih predsedničkih izbora (valjda u nedostatku odgovora na pitanja o diplomi, o „ideološkom nasleđu“, o sigurnoj kući za R.Mladića itd) kao najvažniji kvalitet T. Nikolića navodi se to što je dao ostavku na mesto predsednika SNS, pa čak i prestao da bude član navedene partije, dok je Boris Tadić za vreme dok je bio predsednik Srbije istovremeno bio i predsednik Demokratske stranke, pa je, navodno, samim tim, bio manje privržen zakonitosti, kao i opštem interesu Srbije. "Argument" koji na prvi pogled deluje neumoljivo. Međutim, taj argument je daleko od onoga što u prvi mah izgleda da jeste. Jer, kad se zaviri samo milimetar ispod površine tog „demokratskog“ postera, uočava se i jedna druga, suštinskija stvar. A to je razlika u prirodi ove dve partije i u bremenu odgovornosti ove dve političke ličnosti.

 

Kad sam se vratio s Visa pomislio sam da bih specijalizirao dečiju hirurgiju, pa sam jedno vreme, nekih 6 meseci, volontirao u Tiršovoj. Sećam se jednog događaja iz ambulante.

Kopnena Odiseja

15. maj

Nakon dvadeset dva kilometra neprekidnog niza kuća sa obe strane puta koji vodi od Senakija do mesta Khoni, u ravničarskom pojasu Gruzije, izgleda da se naselje napokon proređuje. Ispred mene most, a s druge strane (opet) kuće i zidine zamka Nokalakevi. Ali zato se desno, pre mosta, odvaja makadamski put koji prati reku. Krenem njime. Trebalo bi da na obali mogu da nađem neko zgodno mesto za kamp. Zamak ću posetiti sutra jer već je kasno a i videla sam pred ulazom dvadesetak turista pa ne bih da se guram sa njima. Pogrešna procena, jer put naglo skreće posle nepunih pola kilometra i završava se pred kapijom jedne kuće. Bah, ajd nazad, pa u ponovno traženje.

Pre par dana dobio sam ljubazni poziv, na kojem se evo javno zahvaljujem, da ucestvujem u radu Politickog foruma - novog pokusaja da se artikulise politicko nezadovoljstvo koje postoji u delu nase javnosti.

Juce je odrzana i prva sednica ovog ad hoc tribunala, o cemu ste vise imali prilike da citate cak i u rezimskoj stampi. Nazalost opet senzacionalisticki i to kroz manje ili vise otvoreni podsmeh spram stavova Vesne Pesic i njihovog spinovanja u cilju predstavljanja autorke kao poludele ekstremistkinje opsednute u svojoj ludosti likom i delom buduceg premijera.

I ako nisam stigao da uzmem rec - ponajvise jer je u Sali bilo mnogo onih koje sam zeleo cuti, nadam se da mi organizatori nece zameriti sto cu se u najboljoj nameri na njihovu aktivnost osvrnuti javno.

 

ili, tabloidnije: Hrvatski škart za decu Balkana
ili, još tabloidnije: Hrvatski škart za decu Srbije
ili, najtabloidnije: Hrvatski škart za srpsku decu
(a može još... ups, zaboravio sam uzvičnike!)

Malo u šali, malo u zbilji, zbog nekih pozitvnih stvari koje mi se čine da postoje kod zapadnih suseda, sebe katkad nazovem kroatofilom. Ne pominjite mi ratove i sve druge užase, ovo sam ja u verziji Gabi Novak koja „pamti samo sretne dane"...

Ali, nedavno otkriće me je osupnulo! I preti da trajno naruši naše dobrosusedske odnose!

 

 

 

 

 

 

Krčkalo se i prepisivalo, dorađivalo i menjalo, na kraju je ispalo nešto što će i dalje da se krčka prepisuje i menja kad se nađe vremena za takve rabote. Pred vama je poduže parče podužeg teksta ali bez politike, bez naših i njihovih, bez šta bi bilo kad bi bilo jer šta god da bude njima će da bude bolje a narodu...

Imamo u turšiji i mnogo težeg štiva ali pored svakodnevice kome je više do drama i crnih misli. Pošto mi slike beže ovde po tekstu ko đavo da ih juri, počinjemo sa retkim redovima i bez slika...

          Neposredno nakon poraza, Boris Tadić se pojavio pred novinarima, čestitao Tomislavu Nikoliću (prilično neubedljivo i to mogu lako da razumem) i izjavio da se ne oseća odgovornim za poraz, da bi neposredno potom usledila i opravdanja, kako od Tadića, tako i od kolega iz njegove stranke, a kad kažem „njegove" mislim upravo na vlasništvo, ne na rukovođenje. Kriva je loša izlaznost, odnosno apstinenti, krivi su beli listići. Demokratski

... OSTANE NAŠIM POTOMCIMA.

Zaljulja mi se danas FB brod i dok sam se snašao nasučem se na stari link. Iz 1994. je godine, ali vintage mentalitet nije potreban za čitanje, Vudi Alen bi i danas dao orgazmotron za mnoge pasuse.

Posle poludnevnog cmizdrenja dobijem dozvolu da se „poslužim" materijalom, za dobrobit srpskog naroda, čovečanstva i civilizacije.

Nadam se da će vam se svideti humor, nadmodernovremenski je, meni redovno propere oči što je prava blagodet u ovim polenskim danima.

Večeras oko sedam i petnaest u Centru za grafiku i vizuelna istraživanja u zgradi Fakulteta likovnih umetnosti, ulaz iz Pariske ulice, otvorih izložbu bibliofilskog izdanja pesama Vuka Krnjevića i grafika/litografija mog drugara i prijatelja Dragana Cohe. Stavi ovaj tekst na blog molim te, reče mi Dragan Coha a Vuk Krnjević dodade: Mikele nas ishvali kao braću. I evo, upravo se vrativši iz Znaka pitanja, činim to.

Ovo je tekst kojim sam otvorio izložbu, nije panegirik nego sušta istina i samo istina, tako mi Bog pomogao.

Ne sećam se više kad sam poslednji put pisao o ptičarenju. A želeo bih.

Čitam ovih dana onu vest o jednom balkanskom selu i porodici psihopata, pa se pitam, a šta je ostatak sela radio deset godina? Deset godina su svi zviždukali u prolazu i gledali na drugu stranu? Nisu im se vratovi od toga ukočili?

I eto desilo se čudo neviđeno. I neočekivano. Vođa opozicionog bloka okupljenog oko SNS postao je voljom naroda predsednik Srbije. Čestitam. Ako je i neko verovao sve vreme u njega to sigurno nisam bio ja. U mirnijoj atmosferi, nego ranijih godina, bez nacionalno uzavrele krvi, birači su mahom praznim novčanikom odlučivali ko im više odgovara na mestu predsednika. Svojim glasom su nekog nagradili a nekoga, boga mi i kaznili.

Sada kada su prošli i parlamentarni i predsednički izbori, predizborna i međuizborna matematika dobijaju nove jednačine i nepoznate Od tvrdog zaricanja na bratstvo i jedinstvo između SPS i DS došli smo u situaciju "možda" i "videćemo". Čak i železano "NE" demokrata koaliciji sa SNS-om jedno vreme imalo zvaničnu definiciju "malo verovatno", pa je opet "NE". Sve je ponovo u igri na parlametnarnom nivou, samo je predsednik neosporan.