Nači, nije bilo Pantele al je bilo Šekija.  

Nači,nije bile karaoka ali je bilo karamela. Onih mlečnih sa lešnikom (obične i bezimene) i "Visoko C" od Šumi, Lubljana.
Nači, bili su klakeri i kabeze sa sodom i bio je "Dvojni C" (na cevčicu, u tetrapaku, bratteee). I onaj sa Diskobolosom, što sam, priznaem, zaboravio kako se zove.
Nači, bio je sladoled na točenje, u kornetu (vanila, čokolada, jagoda, limun, šlus) i "Somboled" na štapiću!
Nači - pre Leviski bile su farmerke. Onda su ostale Leviske u smislu brenda dodatno izoštrene kao petstokec, i one neke Rifle, Lee, US Top. Ovo pod neke nisam poređao po kvalitetu; jednostavno, pored Levisa sve je ostalo bilo druga klasa.

 Prosto je neverovatno kako dobro uspeva šibicarenje u politici u Srbiji. Sve po proverenom principu: mašem desnom, lupam ćuške levom. Naslušasmo se analitičara, preokrenute i nepreokrenute opozicije, politika Kosovo i EU je ovakva ili je onakva, treba da se preokrećemo ...

Treba da se usvoji budžet države za 2012.godinu. Najvažniji ekonomski događaj. Da li neko priča o budžetu? Ekonomija u rasulu. Zaposlenost u slobodnom padu. Da li je ovo uopšte tema?

Više puta sam u raznim novinama pisao i na TV govorio o Lubardi, slikarskoj i umetničkoj gromadi u evropskim i svetskim razmerama. Ovih dana čuh kako će se obnoviti, restaurirati i dovesti u pristojno stanje, legat ovog velikana. Postoji izreka: Nikad nije kasno ali kad je u pitanju Petar Lubarda, onda je to neviđena sramota. Od 1974 godine kad je umro pa do danas, njegov legat, poklonjen gradu Beogradu, propadao je iz dana u dan a da niko glavu nije okrenuo. Veliki broj slika je netragom nestao, mnoge su zbog neuslova u međuvremenu teško oštećene, mnoge ukradene. U državi u kojoj muzeji godinama zvrje zatvoreni i nedostupni publici, pod izlikom da će biti restaurirani, podatak da će obnovljen legat Petra Lubarde uskoro biti otvoren za javnost, nije mogao da promakne mojoj pažnji. Ko god da se toga dosetio, skidam mu kapu!

Kad su se Suzen (naglasak na 'zen') i Džo uselili u stan preko puta nas, kroz njega su već prošli bili brojni ljudi u tih 7-8 godina koliko smo tu živele, svi od reda zaboravljivi. Ništa o njima nismo znale osim redovnih pozdrava kad smo nailazili jedni na druge u hodniku i liftu, i kad ih dugo nismo videle to je značilo da su otišli i obično smo pre ili kasnije naišle na nove stanare, ili bi ih opet srele posle nekog vremena i pozdravile kao i pre toga - bezlično i beznačajno. Da je novo vreme došlo za 14. sprat u našoj zgradi je postalo jasno kad su se ubrzo po dolasku oni predstavili.

Mnogo mi se dopao Nikolić, dakle Tomislav, večeras na TVb92, u emisiji u kojoj je gostovao zajedno sa Mirkom Cvetkovićem.

Kaže Tomislav u jednom trenutku kako je premijer Cvetković nebitan, kako ne donosi odluke i kako «verovatno ne sme ni fikus u kancelariji da pomeri bez da pita za dozvolu»!

I to kaže niko drugi nego on, dakle Tomislav, onaj koji je javno priznao da mu je svojevremeno Šešelj naređivao da (protivno njegovoj, dakle Tomislavljevoj volji) izlazi za govornicu Skupštine i po desetinu puta, bez obzira na temu sednice, i da govori za nekoga da je lopov, kriminalac ili izdajnik. Pa je on, dakle Tomislav, to poslušno radio, izlazio za govornicu, protivno navodno svojoj volji, i govorio da je taj i taj lopov, izdajnik, ustaša, kurva i šta god je već trebalo. Večeras sedi on, dakle Tomislav, u studiju, sluša Dežerove izjave (preko slušalice mu prevodilac prevodi na uho) i mrtav ladan optužuje nekog da je krpa!

Ljudi, dajte da pomognemo malom Milanu.

In my continuing quest to learn the Serbian language (a quest which is often interrupted and curtailed by intervening events, obligations, and Tuesdays), I have come to realize that I have overlooked an essential part of learning this language that has nothing to do with my six-word vocabulary, my mastery of one tense and one grammatical case, or my inability to deal with multiple declensions.

Attitude.

Milan Nikolić

Sjajno

Zabavno

Zastrašujuće

Dosadno

Dokle više

Kreativno

Dno dna

Konačno

Ovo su ponuđene opcije kojima čitaoci na jednom portalu mogu da ocene tekstove i vesti koje čitaju pa samim tim i izveštaj o novoj ideji države da popovima dodeli penzije. Ja bih rekao – Kreativno. Tamo gde je sve što može biti tagovano pojmom politika postalo toliko besmisleno, destruktivno i tragično interesantno je posmatrati da li u užasu, jadu, ludilu, ruganju, propadanju, može da

Da li patite od hemoroida? Da li vam hemoroidi zagorčavaju život? Pokušavali ste sa kremama, melevima, lekovima, operacijama... i ništa nije pomoglo?

Ja imam lek.

Za samo 800 dinara, najefikasniji lek protiv hemoroida može biti vaš. Ako pozovete u narednih 30 minuta dobićete na poklon ovaj predivni komplet seks igračaka i ostalih pomagala.

I to nije sve, ako naručite tri leka na poklon dobijate kolekciju golišavih fotografija i ostalih rukotvorina iz moje kućne radinosti.

Pozovite odmah i rešite se hemoroida!

Promocija knjige "Vreme hemoroida" zakazana je za subotu, 10. decembar u 19.30 u sali Americana Doma omladine Beograda.

Vidimo se,

Predrag M. Azdejković

Danas je rodjendan Džima Morisona, jel znaš - kaže mi kćerka sedeći na pletenoj fotelji ispod Morisonovog postera u nasoj velikoj kuhinji zakrčenoj njenim torbama, jer je upravo pristigla na par dana u Beograd.

-Danas? - pitam.

-Aha, imao bi  68 godina. Oces da vidis kako su ga nacrtali neki hejteri? Mislim, stvarno nema smisla, zamislili su ga kao namrstenog dedu, zasto nisu mogli da ga zamisle drugačije?

-Zato

        Siže: 

1. Moja knjiga ima naslov, možete ga videti uzbrdo.
2. Moja knjiga ima i koricu, takođe.
3. Ana i ja pravimo Blog-žurku.

Sa ćirilicom na kompjuterima često muka, em siromašan izbor, em ako ti nekad zatreba neki specifični font ćirilica ne valja...

 Skoro je Ubuntu design team izašao sa novim Ubuntu fontom, i ovaj font je bez lažne skromnosti pobrao svetku slavu, u London`s Design Museum, je izložba pod imenom ‘Shape My Language' autora fonta Bruno Maaga bila itekako zapažena.

Ok, lep je font, lepo stoji u Ubuntu, sve bi bilo sjajno da i ćirilična verzija radi kako treba.

Megalopolis

Nakon oduševljenja Dalmacijom i svim onim ostrvima i poluostrvima koja smo gledali samo s kopna ne otišavši na njih najviše zbog paprenih cena ferija, teško je bilo i zamisliti da bi crnogorska obala, neuporedivo manje razuđena, mogla da joj parira. Ali odmah iza najjužnijeg hrvatskog poluostrva -- Oštrog rta, koje poput kuke nekog džinovskog kapetana izranja iz plavih dubina Jadrana, ukotvio se ništa manje upečatljiv Bokokotorski zaliv.

Zdravo, kako si?... Kako ti izgledam?... Odlično!... Onda sam odlično. Ovako obično odgovaram na pitanja osoba koje dugo nisam sreo ili sa njima održavam površne i neobavezujuće odnose, iako znam da je to pre i iznad svega kurtoazno pitanje. Niti njih odista zanima kako sam, niti sam ja spreman da se upuštam u šira i duža i bilo kakva objašnjavanja o tome kako sam. Englezi su davno izmislili razgovore o vremenu kao neutralnom i nepovređujućem i neindiskretnom razgovoru pri susretu sa sličnim, čak i sa bliskim osobama.