Gost autor:  jamari

I, ako mislite da je za vas kasno, obratite pažnju na svoju decu. Oni sigurno nešto vole da rade više nego nešto drugo. Radite to zajedno sa njima, pomozite im da budu ono što žele i što mogu da postanu. Pomozite im da jednog dana znaju zašto su postali to što jesu.

Za drugu polovinu septembra dvehiljadeprve godine imao sam zakazanu (nekoliko meseci unapred) strucnu konferenciju. Veoma sam se radovao odlasku u New York. Nikada pre nisam bio u Velikoj Jabuci. Planirali smo ostanak tako da nedelju dana imamo za privatno zezanje po Menhetnu i okolini. Celog tog leta se po kuci pevalo "start spreading the news...", bas je bilo uzbudjenje. Dobro, neko ce reci bezveze, sta se pale matori (tada ne bas toliko) ljudi na Njujork i slicno, ali je neka marsruta bila isplanirana (in no particular order):

Prve reci koje je Novak Djokovic izgovorio u tunelu ispod Arthur Ashe stadiona posle pobede nad Jankom Tipsarevicem bile su upravo o njegovom vecerasnjem protivniku i bliskom prijatelju. Smatra da je Janko mogao lako da dobije prva dva seta i da je mec lako mogao da ode drugim tokom. Njihove konferencije za stampu su se malo poklopile, pa smo morali brzim koracima da predjemo iz sobe broj #2 u sobu #1 da popricamo sa Noletom. Nole je vec na engleskom odgovorio na pitanja o Janku, ali je tema krenula tim pravcem i sa domacim novinarima.

Svaki mec koji pocne sa rezultatom 7-6, 6-7 obicno puno obecava. Susret Janka Tipsarevica i Novaka Djokovica poceo je upravo tako ali se nazalost zavrsio Jankovim predavanjem meca, zbog povrede zadnje loze. Aplauz publike u toku Jankovog izlazenja sa terena trajao je dovoljno dugo da je razgovor izmedju Novaka i Bred Gilberta na centralnom terenu morao da priceka nekoliko trenutaka. Ubrzo posle tog toplog pozdrava Njujorske publike, Janko se pojavio na konferenciji za stampu prepunoj domacih i stranih novinara.

Sećam se svog krštenja, u malo poznijim godinama. Mislim da sam imao više od 25. Kako kaže ćale, samo sirotinja je nosila kolač i decu u crkvu na bajanje i krštenje. Viđenijim porodicama je pop dolazio na noge, gajbi. Sećam se i čuvenog dijaloga:
„Odrekni se satane!"
„Odričem se", povikasmo uglas kum Riki i ja.

A pop kao da nije čuo, pa nas još dva puta terao da ponovimo. I eto, odrekli smo se satane, pa nek ide život.

Stariji Beograđani se s radošću sećaju prvog samita nesvrstanih i našeg odricanja satane.

 Raspored kad ko trenira na pomocnim terenima ovog teniskog centra iz godine u godinu menja lokaciju. Nekad je bio napisan crnim flomasterom na velikom belom papiru, rasirenom po jednom od saltera unutar medijskog centra. Podsecao je pomalo na US Open postere koji vise po hodnicima Arthur Ashe stadiona, pogotovo na one iz kasnih 80-tih kad su na tim posterima vise tezili ka grafickim resenjima nego ka fotografijama. Ove godine, raspored treninga sakrili su na sporedni zid gde ih je iz prve ruke dosta tesko bilo naci. Mozda je i odgovorno lice za te rasporede zaboravilo gde su, posto Noletov i Jankov danasnji trening nisu bili upisani.

Maja Uzelac će najverovatnije biti osuđena na deset godina zatvora jer je u aprilu mesecu pretila vlasniku kluba „Apartman" u kome se održavaju gej žurke.

Reč je o tvitu u kome je pisalo „Ida Prester prenosi svoje impresije iz noćnog života velegrada. Zaključak: ljude koji drže 'Apartman' treba tući jako i dugo. Dobrovoljci na DM."

Problem je ispao zato što je Presterovoj bilo isplaćeno samo pola od dogovorenog honorara za gostovanje u Apartmanu.

I u ovom blog uopšte ne želim da se bavim Majom Uzelac, Idom Prester ni vlasnikom kluba „Apartman", već licemerjem države i državnih organa.

Autor: Rodoljub Šabić

Državni organi su kod nas vrlo prisutni u medijima. To, razume se, nije nikakav problem, naprotiv, kad pažnju medija privlače svojim aktivnostima. Ali, svakako može da bude odnosno jeste problem kad tu pažnju privlače javnim novcem, kad za nju plaćaju.

Nedovoljno jasna, maglovita, ali ipak izvesna predstava o tome da za svoje prisustvo u medijima mnogi organi vlasti troše velike svote javnog novca, otvara bar nekoliko interesantnih pitanja. Ima li je i kakva je svrha oglašavanja državnih organa u medijima, na komercijalnoj osnovi? Šta su stvarni efekti te potrošnje? Koliko se zapravo novca troši?

Dublje i duže su reči koje se često čuju u društvu ronilaca na dah. Ako ih pitate većina će Vam rado objasniti kako da zaronite dublje i ostanete duže pod vodom da bi produžili uživanje u čarobnom podvodnom svetu.

uspeo sam da se ne pojavim na kljucnim ratistima

Carpatii Orientali

Septembar

Kotrljajući se po Istočnim ili Orijentalnim Karptima kao da prolazimo kroz vremeplov. Konji upregnuti u zaprege klackaju se putevima lagano, ne narušavajući dremež putnika koji se voze u njima, na nestvarno zelenim pašnjacima pastiri lenjo, podlakćeni u debeloj hladovini, nadgledaju stada ovaca i krava, a sela sa ljupkim drvenim kućama, sa čijih se terasa i balkona šareni cveće, spokojno

Снове сам одавно почео да бележим, први 19. Новембра 1982 године:

U poslednjih 15 meseci bilo je više dobrih šansi da se napetost između Izraela i Turske spuva. No, kako uglavnom unutrašnja politika diktira spoljašnju to se nije dogodilo.

Do nedavno međusobno "diplomatsko" pljuvanje turskih i izraelskih političara nije pogađalo običan svet. Međutim, tuk na luk politika se nedavno spustila i do tog nivoa (hmm, nivoa). Desetine Izraelaca nadugačko ispitivano po sletanju u Tursku kaže prekjučerašnji naslov izraelskog dnevnika Haaretza. Ko pročita ceo članak videće da je maltretiranju i ponižavanju izraelskih turista u Turskoj prethodilo identično maltretiranje i ponižavanje turskih turista u Izraelu (s tim što će samo pažljivi čitalac ukapirati da su oni maltretirani u procesu izlaska iz Izraela). Zvaničnik ministarstva spoljnih poslova Izraela je požurio da objasni da je maltretiranje Turaka pri ulasku u Izrael rutinska, business as usual, stvar:

U lozi za igrace na drugom spratu Arthur Ashe stadiona, situacija podseca na scene sa tribina u ponedeljak -- ima vise posetilaca nego slobodnih mesta. US Open nema prekrivenih terena, ali je bar ova loza daleko od oblaka i kise. Tu igraci provode svoje slobodno vreme, kojeg je nazalost zbog kise sve vise i vise.

Već neko vreme razmišljam o ovom tekstu i svaki put odustanem, bojeći se dve stvari: da neću biti dovoljno jasna u onome što hoću da kažem (a ne jednom mi se desilo da ne ne procenim kako treba sagovornika i  da rasprava ode u pogrešnom pravcu) i da će priča postati previše lična jer o onome o čemu planiram da pišem skoro svako ima lično iskustvo.