Opšteprihvaćena definicija terorizma ne postoji. Terorizam je neuhvatljiv, kad god neko poveruje da je našao pravu definiciju neko drugi dokaže da je nesavršena. Teško ga je jasno fiksirati zato što je to u suštini politički fenomen, piše Loreta Napoleoni u knjizi Terorism and Economy. Čuvena rečenica sudije Vrhovnog suda SAD, Potera Stjuarta, koju je on do duše upotrebio za pornografiju, Ne znam da definišem, ali znam da prepoznam kad vidim, može (subjektivno) biti od pomoći, ali nas ni malo ne približava opšteprihvaćenoj definiciji. Taj nedostatak univerzalne definicije može, ali ne mora, kako se već pokazalo x puta u istoriji, predstavljati mali problem prilikom sastavljanja lista terorističkih organizacija.

Naravno, principi "neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj" i "cilj opravdava sredstvo" su češće vodilje u toj raboti no bilo šta drugo.

... molba, kuku lele i ostalo...

sportskom drustvu crvena zvezda (skupstini, upravnom odboru (pismenom delu))

 Crvena Zvezda, košarkaška ekipa... Evo, ja sam zvezdaš i skoro da se i ne sećam kada su osvojili poslednju titulu prvaka. Ovih dana se ranije najavljivana pa neostvarena fuzija sa KK Železnik ipak ostvaruje. Što znači, dogorelo do krajnjih granica sportskog dostojanstva jednog velikog kluba, o čijoj tradiciji valjda ne treba ni govoriti. Tj, pojavio se u ulozi svojevrsnog spasioca istog tog kluba i iste te tradicije čovek iz naslova posta.

 

Da li Facebook igra, koja je nastala u Srbiji, može da doživi svetsku popularnost i postigne više od milion igrača? Ekipa koja stoji iza igre Pilići (engl. Chicken Lines), sa Nenadom Hrnjakom na čelu, čvrsto veruje da može. Veoma uspešan start, kao i trend brzog rasta, pokazuje da igra ima potencijal. Igra je veoma „zarazna" i prvi pokazatelji govore da je cilj dostižan. Sa preko 46.000 aktivnih igrača nakon prvi tri nedelje od pojavljivanja ove igre, autori su zadovoljni i očekuju postizanje cilja „milion igrača" za oko 6 - 9 meseci. Igrača već ima na svim kontinentima.

UPDATE 02.09.2011.: Igra trenutno ima 80,297 aktivnih igrača.

Гост-аутор: mrale54

... Ма, знаш оно, кад, овако почетком августа почну они пљускови, оно, десет минута само, па се она фина, ко пудер, прашина на сеоским путевима претвори у блато, а ти босоног гацкаш и блато ти се провлачи између прстију?

Досадно да горе не може бити!

Послали те маторци за распуст код бабе и деде у село,

Neposredni povod za ovaj post je nekoliko tekstova o položaju mladih, a mogli su biti tekstovi o položaju radnika, nezaposlenih, zaposlenih kod privatnika, penzionera, malinara,  stočara, putara,  penzionera ……. i bilo kojih drugih, jer je svima, osim uskog sloja onih koji su se “snašli” u tranziciji, svakim danom u svakom pogledu sve teže. Drugi povod je tekst anonimnog građanina pokornog koji cirkuliše mejlovima po internet, a koji će mnogi novopečeni i novoizobrazovani dobrostojeći oceniti kao “žal nekog komunjare za vremenom socijalizma kada su svi živeli od privilegija”.Iako se ne radi o tekstu vrhunskog analitičara, nazovi političara, stranačkih perjanica i poltrona, čini se da odražava razmišljanje normalnog običnog čoveka, naroda kome se desilo to što mu se desilo.

Pa evo šta građanin piše:

“Vaspitan sam po opštim moralnim principima:
 Kada sam bio mali, majke, roditelji, profesori, dedovi, stričevi, komšije
 su bile osobe vredne poštovanja i ugleda.Koliko su nam bili bliži ili stariji toliko su nam više osećaja davali.
 Bilo je nezamislivo nevaspitano odgovoriti starijima, učiteljima ili vlastima.Imao sam poštovanje.
 Imali smo poverenje u starije,jer su bili roditelji, majke ili rodbina sve dece u ulazu, ulici …..

               Da. Postoje te neke vetropiraste i razbarušene godine u kojima je zaljubljivanje prosto jedini oblik življenja. Nema načina da se udahne, a da se pri tom u krvotok ne uvuče makar i trunčica tog posvemašno opisivanog, a nikad sasvim precizno objašnjenog alhemijskog procesa koji izmešta iz ravnoteže potpunije od ma kog razarajućeg zemljotresa i čini da paperjasta krila izniknu i najpostojanijim hodačima po zemlji.
               I još kad je leto.
               I još kada srce treperi, svo satkano od tananih antenica koje hvataju i najmanji znak uzajamnosti i razumevanja.
               I još kada se strahovito žuri ispred svoje kalendarske dobi, ne bi li se što pre dosegao svet odraslih.

‬Riots in England - one view‪

Photo: Lewis Whyld/PA/AP

‬Queen has a verse in their famous song "We are the Champions" that usually doesn't catch the ears of those listening‪: "No time for losers"

‬Recent events in big cities in England have me wondering if the losers have finally decided to take things into their own hands and make their‪ "own time"?

 

OK, mislim da je većina zainteresovanih već čula - Sjedinjenje Američke Države od prošlog petka više nemaju S&P rejting AAA. pad nije drastičan (sadašnji rejting je AA+ što je samo korak niže), ali... svet se zatresao. Zašto?

Danima smo u prilici da posmatramo u vestima kako Engleska gori. U plamenu su London, Birmingem, Liverpul, Notingem... Sve svetske stanice prenose da su demonstranti na ulicama i da pale, lome i pljačkaju. Ono što je simptomatično, jeste da niko ne kaže zašto. Koliko god sam osluškivao medije i internet, nigde u javnosti se nisu pojavili zahtevi, protesti nemaju vođe, nijedna politička ili sindikalna organizacija ne stavlja se na čelo protesta. Samo se pali, pljačka i ćuti.

 

 

Većina trezvenih izveštača sa ulica punih dima i akcije protest „vatra i ćutanje" analizira u kontekstu

 

Povodom bloga "markice nedosanjani san":

 Svercovao sam se GSP beogradskim. Rijetko kad ,ali jesam. 

  Dva su  razloga sto je frekvencija mojih sverckomerc putovanja gradskim busom bila  relativno niska. Kupovao sam mjesecnu kartu preko moje izbeglicke legitimacije sto ruku na srce nisu bile ogromne pare. Naravno, kad covjek  nema novca ne postoje ni male pare ,  ali  meni se cinila mnogo skupljom mogucnost da me uhvate GSP kontrolori.   

UBeograd sam dosao,kao I mnogi iz provincije. Iako mnogi danas vole da govore kako su dosljaci svoja pravila

Nemiri u Engleskoj: jedan pogled

Photo: Lewis Whyld/PA/AP

Grupa Kvin ima u svojoj čuvenoj pesmi "Mi smo šampioni" jednu rečenicu koja obično promakne kad se ova pesma peva u čast velikih uspeha sportista: "No time for losers"

Poslednji događaji u velikim gradovima Velike Britanije navode me na pitanje da li su gubitnici konačno rešili da uzmu stvar u svoje ruke i sami sebi obezbede "njihovo vreme"?