U nemačkom "Tagesspiegel"-u u rubrici "Kontrapunkt" objavljen je pre par dana  komentar pod naslovom "Srbi na Kosovu - žrtvovana manjina", novinara Nika Afanasjeva.

Postavljam integralni prevod teksta zato što mi se čini da pretstavlja ohrabrujući znak da klatno koje ode na jednu stranu, vremenom mora i da se vrati:

                   Nakon što su Kosovari osvojili dva kontrolna punkta, na granici prema Srbiji je eskaliralo nasilje. Dolazi vreme da zapad bolje zaštiti srpsku manjinu na Kosovu.

Mali, naivan tekst o čežnjama iz detinjstva i mladosti, pisan pre sedam godina

Ne znam šta bi pevačica "Novih fosila" odabrala da ju je neko suočio s dilemom: "Čokolada i(li) kakao ILI Valentino i(li) Renato"... Da meni neko kaže "Čokolada i(li) kakao ILI Valentina i(li) Renata", nisam siguran šta bih odabrao (valjda to zavisi od trenutnog (de)balansa hormona)...  Doduše, imali smo lek i za takve dileme - čokoladu "Dragana" (od pola ili čak celog kilograma, valjda ju je beše promovisala Dragana Mirković), i "Milicu"

Maline, malinari, otkupna cena, hladnjače, pljačka, izvoz, naš znoj, mi radimo, drugi se bogate... To su naslovi i transparenti koje viđamo svake godine u ovo vreme. U poslednjih desetak godina, kad dođu najtopliji meseci, vrlo često smo u prilici da vidimo u vestima neke ljude koji protestuju zbog otkupne cene maline.

 

 

Spontano sam se dodatno zainteresovao kad sam video snimke na kojima „goloruk" narod bije miliciju i demolira službena vozila. Baš me zanimalo da proniknem u suštinu i saznam ko su dobri momci, a ko unutrašnji neprijatelji. Prvo što sam saznao bilo je poražavajuće. I pored toga što sam mogao da se opkladim da država propisuje otkupnu cenu maline, nisam bio u pravu. Cenu formira tržište i na nju uglavnom utiče jedan od osnovnih principa ekonomije poznat kao „odnos ponude i potražnje", kao i kvalitet samog proizvoda.

Prema izveštaju BirdLife Internationala, iznetom na nedavno održanoj konferenciji o krivolovu koju je na Kipru organizovala Bernska konvencija (a), posvećena zaštiti divljih životinja i prirodnih staništa, komercijalni krivolov i ilegalna trgovina ubijenim pticama u svrhu pripremanja jela po restoranima EU predstavlja ozbiljnu pretnju njihovom opstanku u zemljama jugoistočne i srednje Evrope.

У пролеће 1995. године причао сам са једним пријатељем о будућности Србије. Помињао је неке словеначке новине које су пренеле текст из неког угледног холандског часописа. У том тексту се спомињало етничко чишћење книнске крајине, крај рата у Босни и укидање санкција Србији до краја године. Мислио сам да Крајина никада неће пасти

Mehmed Šebo, Zafer Hadžić, Medo Hadžić, Medredin Hodžić, Ramiz Begović, Derviš Softić, Medhad Softić, Mujo Alihodžić, Alija Mandal, Sead Pecikoza, Mustafa Bajramović, Hajrudin Sajtarević, Esad Džihić, Ramahudin Ćatović, Idriz Gibović i Mevlida Koldžić.

Dok Hrvatska danas slavi "Dan Pobjede", Srbija tuguje. Dok naši zapadni susedi polažu vence i pale sveće za pobednike, u Srbiji se služe parastosi za žrtve tih istih pobednika. Mit o "pravednom ratu" odzvanja kroz etar nacionalnih medija u Hrvatskoj. Vinovnici zločina koji proslavu prate iz Haga, još jednom mogu da prisustvuju sopstvenoj apoteozi, specijalima u kojim se još jednom konstruiše dogma o „Oluji", štampaju posteri osuđenih generala a njihova uloga glorifikuje do nivoa epa.

Iza kulisa pobede koja liči na onu „Pirovu", nazire se stravična slika i cena koju ta pobeda nosi. 200000 progranih Srba sa svojih ognjišta, deportacija, pljački, bezobzirnih razaranja, ubistva, zločina protiv čovečnosti, kršenja zakona i običaja ratovanja. I pored presude u Hagu, državni vrh Hrvatske i dalje smatra da na stratištima još uvek može da se gradi praznična scenografija i državotvorna mitologija. Sa druge strane Drine, u našem vilajetu, promovišu se knjige osvedočenih ratnih zločinaca... Jesmo li tako bliže pomirenju?

Gost autor: Stjepan Mimica

 

Ne znam, vrlo sam nesiguran, teško da ću umeti…

Mada, naravno, kad bismo iščačkali neko zajedničko iskustvo…, ništa specijalno, eto, neko  koračanje…, najbolje Hilandarskom ulicom, najbolje u rano jutro, u praskozorje, ali ne u bilo kakvo, već u zimsko, bljuzgovito, da te Bog sačuva praskozorje… Pa još kad bismo (jer ima li ičeg prirodnijeg?) tom eventualnom koračanju dodali jedno baš onako…, baš očajno upinjanje da sopstvenu čeonu kost osetite iznutra…, e, onda bi moja neveština tu bila nebitna, onda biste odmah znali o čemu pričam.

Jer, dok je, prepostavimo, samo pretpostavimo, ta vaša čeona kost, održavajući kako-tako i pravac i visinu, u laganim trzajima micala nad pločnikom, dok je bezmalo pravolinijski brodila kroz gnjecavi beogradski tvajlajt, morali ste, u zamućenom obodu vidnog polja, uočiti četvorokatnicu potresne ružnoće.

 

Danas jedna mala gotovo neprimjetna vijest vratila je bujicu sjecanja. Kako pise "Vecernji List", zapalio se vagon na zeljeznickoj stanici u mjestu Licka Jesenica. Pozar je brzo  lokalizovan i pruga Zagreb-Split je ponovo otvorena za promet.

Kao tad devetogodisnjeg klinca, majka bi me dopratila do Zagreba gdje nas je cekao moj djed. Ona bi se istim sinobusom vratila kuci dok smo   djed i ja cekali vlak za Split,ali do Splita nismo isli. Sisli bi mi u Lickoj Jesenici,da je vlak na maloj stanici podno Male Kapele uopste i stajao.  Sisli bi smo tek koju stanicu dalje, u

Bio sam na odmoru. Resetovao se. Uživao u odmoru. Tamo i nazad besmisao onoga što se naziva Srbijom. Sve to u nekoliko slika. A ja nisam slikao.

Matej Zvir je stajao oslonjen donjim delom tela na metalnu ogradu pored puta. Seo bi na nju samo da se od struka nadole nije tresao kao vrbov prut na vetru. Jednom rukom je Matej pokušavao da prihvati drugu koja je bila lako savijena i bolela ga je onoliko koliko je on tog  trenutka bio prisutan u stvarnosti. A to je bilo tek navlaš. Matejeve oči su, iako široko otvorene, gledale u prazno i jedva primetnim pokretima bez treptaja se odazivale na pitanja ljudi oko njega. Ništa nije odgovarao, samo je povremeno klimnuo glavom, nesvesno pokušavajući da se osloni na ogradu od koje je njegovo telo odskakalo tresući se.

Deficit federalnog budžeta Amerike za 2010.godinu iznosi oko 1.3 trilona dolara. Za 2009.godinu je iznosio oko 1.4 trilona dolara. Projektovani deficit za 2011.godinu je na istom nivou.

1.300.000.000.000,00 $. I zvuči i izgleda zastrašujuće.

Autori: Alselone (pisao ćirilicom) i Libkonz (pisao latinicom)

Колико год да си се најео „остале" хране, увек може да стане један тањир паприкаша.
- Локална мудрост

На једном од скорашњих блогова блогодомаћин је поделио са мном мудрост да се рибљи паприкаш не једе у месецима који у свом називу немају „р". Пало је ту пар ПП-ова као и договор да напишемо

U podnozju moje zgrade nalazi se Renomirani Ugostiteljski Objekat, Renomirane Klijentele i podjednako Renomiranog Repertoara Renomiranih Pesama i vanredno Renomiranih Izvodjaca. Renomirana Klijentela, Renomiranih Automobila i prateceg Renomiranog Acesoara Renomirano se zabavlja do Renomiranih jutarnjih casova, na takav narocito Renomirani Nacin da od njihove Renomirane Zabave Renomirano Tutnji citav nas nimalo Renomirani Kraj.

I tako, renomirano, do 3, pa i 4 izjutra, bez ikakvog renomiranog obzira na to sto su okolo samo i iskljucivo Nerenomirane Zgrade i sto Nerenomirana Lokacija uopste nije predvidjena za tu vrstu Renomiranih Ugostiteljskih Objekata.

Autor: Rodoljub Šabić

Presretanje elektronskih komunikacija i pristup tzv. „zadržanim podacima" će i ovog leta biti aktuelna tema. Nekako, sticajem okolnosti, nekoliko zadnjih godina, uvek u leto, kad mu (zbog smanjenih mogućnosti da se u kvalitetnoj stručnoj javnoj raspravi otklone dileme i pronađu dobri odgovori na brojna otvorena pitanja) „vreme nije", predlagano je ili pokušavano usvajanje, za ovu delikatnu oblast, itekako važnih propisa.

U leto 2008. RATEL je doneo Pravilnik o tehničkim uslovima za kontrolu Interneta. Nakon „gužve" izazvane reakcijama Poverenika za informacije i Zaštitnika građana kojima se pridružio i dobar deo javnosti taj pravilnik je stavljen van snage.