Ulazi u učionicu naš razredni, profesor matematike i sa daljine od oko četiri metra, nepogrešivom preciznošću baca dnevnik na katedru: B. na tablu! P. B. je ponavljao razred i sedi zajedno sa mojom malenkošću u klupi ispred katedre iako smo, pored Gara, najviši u odelenju. To nam je nagrada za igranje pokera u zadnjoj klupi.

P. B. je ošišan do glave, obučen u letnje italijansko laneno odelo savršenog kroja, sa više nego

Memoari političara, diplomata i javnih službenika su suviše često (da baš ne kažem najčešće) pranja sopstvenih biografija, a rekao bih često su i smišljene distorzije istorijske građe. Nije to moja omiljena literatura, no volim da prelistam. Sva sreća pa se na internetu pojave knjige, nikad optuženih, ratnih zločinaca za koje ne bih dao ni pet para, poput Bušove, Decision Points, Blerove, A Journey My Political Life ili Ramsfeldove, Known and Unknown, pa mogu da ih prelistam za džabe.

Međutim, Age of Deception: Nuclear Diplomacy in Treacherous Times, Muhameda ElBaradeja, bivšeg generalnog direktora Međunarodne agencija za atomsku energiju (International Atomic Energy Agency, u daljem tekstu IAEA), sam poručio (sredinom aprila) pre nego što je objavljena (početkom maja). [Zahvaljujući nesposobnosti turskog PTT-a primio sam je tek u subotu.]

Autor: Rodoljub Šabić

Upravo sam se, sa grupom svojih saradnika, vratio sa Instituta za transfuziju krvi Srbije. Ovaj put tamo smo bili u poseti koja nije bila službena, već građanska. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i veća grupa njegovih saradnika odazvali su se na apel Instituta i pridružili akciji dobrovoljnog davanja krvi.

Nisam siguran koliko je naša javnost stvarno upoznata sa stanjem rezervi krvi. Zapravo siguran sam da nije dovoljno upoznata iako je to stanje takvo da predstavlja informaciju od prvorazrednog javnog značaja.

Budući da je od brojnih opcija u praksi vrlo teško izabrati optimalnu određeno društvo može biti zadovoljno ako se umanji mogućnost da brojne relevantne odluke (koje utiču na budućnost date zajednice), koje su političkog i samim tim diskrecionog karaktera, budu neoptimalne. Pravilno određivanje šta su prioriteti jednog društva, biće operacija koja će imati manje šansi za neuspeh pod uslovom da odluke donosi sveznajuća i dobronamerna osoba. Međutim, jedna osoba teško da može imati takav intelektualni i obrazovni kapacitet da nepogrešivo procenjuje koji će od mnoštva

 

Srpsku pravoslavnu crkvu je danas pogodio još jedan skandal. U Tolisi kod Modriče, izbila je opšta tuča gde su vernici mlatili bezobrazne popove, ruke im se pozlatile (prim. aut.). Od našeg dopisnika iz Modriče saznajemo detalje ovog nemilog događaja.

Nakon što je episkop zvorničko-tuzlanski Vasilije Kačavenda, osveštao zvona hrama, pripremljena je gozba. Svi crkveni velikodostojnici su posedali za sto, dok su ih okupljeni seljani služili.

Mlade, napupele seoske devojke su donele lavore i peškire da sveštenici prvo operu ruke. Kao što je red gozbu treba započeti zdravicom i naravno rakijom. Seljani su za tu priliku odvojili najbolju šljivovicu koju imaju, ali ona i nije bila po ukusu sveštenstva.

- Paaaaa, i nije van nešto ova rakija. Slaba. A, Slađane, šta ti misliš? Da nisu stavljali vodu da je razblaže, - upita Kačavenda.

- Stoka je to seljačka, sigurno su stavljali vodu, - odgovori Slađan i drmnu rakicu na eks.

Autor: Rodoljub Šabić

Višemesečno neisplaćivanje plata zaposlenima, ili čak višegodišnje neplaćanje doprinosa za socijalno i zdravstveno osiguranje, poreska i slična dugovanja velikih firmi, kod nas postaju aktuelna tema, samo s vremena na vreme. Ali kad se to dogodi prosto počne utakmica u iznalaženju originalnih „rešenja" za ovaj problem.

Ovih dana se to događa. Pa se npr. predlaže da poslodavci koji ne isplaćuju plate budu čak i krivično gonjeni. Ratio ideje o krivičnom gonjenju je prepoznatljiv, to je dodatna pretnja kojom se misli obezbediti

 

 

ovaj tekst ne zaslužuje velika slova na početku rečenica. jer ona se nigde nije uklapala.

 

 

nijedna praznina nije imala ovakav oblik. nijedna moć nije mogla da natera ovaj deo slagalice da upadne tamo gde mu nije bilo mesto. takva moć još uvek nije viđena. jer je taj deo slagalice odlučio da će sam da bira gde će.

ne može niko o da priča o njoj jer je tako jednistvena. sama bira šta će o njoj da pričaju. ali kada

 

Vest koja se u poslednje vreme nekako očekivala, kao logična, ili senzacija za medije? Uhapšen je poslednji haški optuženik, Goran Hadžić. Na Fruškoj Gori. Dakle, sve vreme je bio tu negde, kraj nas, samo nam nije bio vidljiv.

Od magacionera, do predsednika tzv. Republike Srpske krajine. Od radnika i člana komunističke partije, do nacionaliste, saradnika policijskih struktura ... Kažu da je u ono tragično vreme veoma dobro zaradio trgujući drvenim građom. Preselio se u Srbiju, u Novi Sad. Njegova porodica danas poseduje pozamašnu imovinu. – Otprilike tako izveštavaju mediji. 

O svojevremenom nestanku Gorana Hadžića pisao sam jedan blog. Pre oko dve godine.

Clearly this is just not my week.

I really just wanted to mind my own business and get on with the summer, but then Vuk Jeremic decides he wants to censor the social media. I mean - come on, people! - how can this just be glossed over in passing?

Ovih dana se dešava tj. kulminira skandal sa hakovanjem mobilnih telefona poznatih ličnosti u Velikoj Britaniji i šire. Imperija Ruperta Mardoka se trese, ali i mnogi drugi su na velikim mukama. Pljušte ostavke, novinski stupci su puni novih senzacionalnih informacija. Cela ova situacija pokazuje koliko su mobilni telefoni i komunikacije ranjive i osetljive, a većina korisnika neoprezni.

Da li ste se zapitali koliko je bezbedan Vaš mobilni telefon? Ovaj tekst daje neke preporuke kako da se zaštitite.

Svakodnevno smo svedoci svakoraznih primamljivih ponuda, od onih da se kupi "baš ovaj i samo ovaj proizvod", preko drugih da se "upiše baš ta i samo ta škola" do čuvenih (i uvek čitanih!) "malih oglasa", sasvim posebno štampanih ili štampanih kao deo novina, gde je na ponudu sve, od igle do lokomotive, od svake robe do svake usluge.

Mi, već više od stotinak godina (ako ne i koji vek duže), žiivmo civilizaciju - ponuda.

U nedavnom razgovoru kojem su učesnici bili stručnjaci koji "žive od načina kojim se nešto nudi", a koji se bavio "ponudama", čula sam zanimljiv stav, izrečen od jednog sjajnog sagovornika:

- "Do pre stotinak i nešto godina, ponudu u današnjem smislu reči imale su samo - crkve, mene kad pitaju o pravom istorijskom početku današnjih ponuda, ja uvek kažem: Martin Luter i njegove teze okačene na crkvena vrata, bez obzira što znam da ponude možeš naći od vremena u kojem su ljudi počeli da prave pisane materijale o bilo čemu"

Zanimljiva stvar - ljudska potreba za ponudama i ljudska sklonost da se, kroz ponude, pisane ili nepisane, prvo razmenjuju "privlačnosti" sadržane u slici ponude, a tek potom - sam sadržaj ponude (u kojem ništa ne mora biti privlačno).

Internet je prepun duhovitih, kreativnih, satiričnih parodija o ponudama, kao što je i prepun sasvim "ozbiljnih" sadržaja o - ponudama, raznih vrsta, toliko i tako da se pojavljuju iznosi zarada od onoga što se na internetu "nudi" kao oglas za bilo šta.

S tim u vezi, ja sam na internetu naišla na jednu - izvanrednu ponudu:

ZNAO SAM!!! Nemci objavili u Nju Inglad medicinskom žurnalu najnovije istraživanje o sisama i zdravlju i kaže da je gledanje u ženske sise 10 minuta zdravije nego odlazak na trening.

Doktor Vaterbi tvrdi da je “10 minuta gledanja u lepe velike grudi isto, ako ne i bolje, nego 30 minuta aerobnog treninga”.

Danas sam pročitao da je Šandor Kepiro oslobođen svih optužbi. Ko je on?

 

Kepiro je kao kapetan mađarske žandarmerije učestvovao u raciji u Novom Sadu i okolnim naseljima, od 21. do 23. januara 1942, kada je pod led bačeno najmanje 1.200 Srba, Jevreja i Roma.

Krajem Drugog svetskog rata Kepiro je dva puta osuđivan na zatvorske kazne od 10 odnosno 14 godina, zbog pomenutih zločina,

- Srpski brend - lenjost i neznanje
- Studenti brkaju ćirilicu i latinicu
- Intelektualci postali prilagodljiva i kvarljiva roba
- Nema nastavnog i naučnog kadra za više od dva dobra univerziteta
- Ovde je najgore biti uspešan, jer to ističe osrednjost drugih
 - Mladi ne znaju da misle jer su ih u školi kažnjavali kad to čine

 

TEKST
- Na našim univerzitetima