Ovih dana novine i internet su puni naslova „Seks kod Arene“ i „Omladinka DS ne zna da recituje“. Ljudi smo, nasmejali smo se, protračarili... Naizgled, ništa sporno.
S tim u vezi, pada mi na pamet jedna, dosta realna, pernata priča o kokoškama i kljucanju. Od trideset besprekorno belih kokošaka na farmi, dvadeset devet su skroz i sasvim bele, a jedna ima crni beleg na temenu. Najviša od svih kokošaka to primećuje, i to je razdražuje, i malo-malo pa je kljucne u glavu. To vide ostale kokoške, pa i one počeše da kljucaju obeleženu kokošku...

Neke su kljucale zato što ne vole različitost, a druge iz puke radosti što one nemaju beleg. Kljucale su dok je nisu ubile. Nekoliko nedelja kasnije jednoj, ne baš najpametnijoj kokoški učini se da najviša od svih kokošaka ima beleg, pa poče da je kljuca. Naravno, ostale kokoške po automatizmu prihvatiše. Kljucale su je dok je nisu ubile.

...zato što je smrt u pravom smislu reči sveopšti i nepobitni događaj: jedino u što smo odista sigurni - iako ne znamo dan i čas, zašto i kako - jeste da moramo umreti. U tom pogledu, smrt izgleda radikalnija od života.

Nije li značajno to što u Francuskoj postoji Institut za život ali još ne Institut za smrt? Treba se setiti upozorenja koje je dala Gospođa de Sevinje u svom pismu od 23. Februara 1698: Kakvo

Zabrana izvoza pšenice.

Iz godine u godinu kao nacija sve smo gojazniji! Svaki treći stanovnik Srbije ima problem sa težinom i tako sledimo trend koji od pre 20 godina postoji u Americi...

Od ukupnog broja „preteških" čak 20 odsto su ekstremno gojazni, a posebno zabrinjava podatak da čak 13 odsto predškolaca ima višak kilograma.

Zvanična statistika pokazuje da u Srbiji ima svega 39 odsto normalno uhranjenih, a najviše gojaznih je u Vojvodini. Bilo je potrebno dosta vremena da se i u našim krugovima usvoji stav da je gojaznost bolest.

Zbog toga Vlada Republike Srbije usvojila je Strategiju za smanjenje gojaznosti, po kojoj svaki građanin Srbije u proseku treba da oslabi 15kg u naredna tri meseca.

UPRAVO SU JAVILI IZ DOMA OMLADINE DA MORAMO DA POMERIMO OKUPLJANJE ZA 14H U NEDELJU.

Kaže malopre kukusigameni.

 Poziv medijima sam izmenio i dostupan je na:

https://docs.google.com/document/d/1sFX7iwrSDwN-c8b35y5vCcliKID7bi19_XXb4BkcydM/edit?hl=en#

Javljam nove informacije iz minuta u minut...

 Napravite zdralove kod kuce, fotografisite ih i posaljite Hemicarki na mail!

Svi predlozi za muzičku podlogu su takođe dobrodošli.

Još

Martina Navratilova je Federerov forhend nazvala "Great liquid whip". Veliki vodeni bic.
Martina ... svaka ti se dala.  

Thank you for praying.

People in this video tried to collect contributions on the street for the Tohoku area.
 

We are under the anxiety, but I think that we can help each other with smiles even in such matter.

We are also praying and we are doing what we can do for Japan.
So please, we need your help.

 Ako se malo bolje prisetimo, ista omladina DS-a u Nišu je pre par godina digla halabuku da je kod Crvenog Pevca, na početku Bul.Zorana Đinđića, ukradena tabla sa njegovim likom. Digli bili frku "GDE JE TABLA?", a onda se ispostavi da ista nikada nije ni postavljana!?!?!

Čak  ni apsolutni protivnici Zorana Điđića ne  bi učinili ono što je omladina niškog DS-a učinila. Ovakvo nišodaštavanje lika ubijenog Premijera i predsednika DS-a ne bi napravio ni sam Šešelj ili koji drugi politički istomišljenik, toliki je apsurd cela ova situacija. 

март 2011, пучина медитерана

угодности тескобе лежаја у бродској кабини доприносе ритмички покрети нагог тела Ксујше надамном те повремени одбљесак о таласе месеца кроз окно прозора
- недостајаћеш ми, вели
- ха, ко зна ,случајности нашег сусрета можда је суђено да се понови, јаћу

Ovaj blog je namenjen za kreiranje programa događaja, najlepše bi molio da se ograničimo na tu temu, prosto preglednosti i efikasnosti radi. Sada izveštaj šta smo postigli.

 Biće događaj u Domu omladine, ili subota ili nedelja oko podneva, do kraja dana rešćemo dilemu. Od njih dobijamo salu, ozvučenje za prigodan govor i muziku, projektore i platna da možemo da pustimo uputstvo za pravljenje ždralova sa YT, i šta god rešimo drugo.

 Kontaktirao sam ambasadu Japanu, odeljenje za kulturu, javiće mi se u toku dana oko

Opet MUST WATCH video i opet prvi objavljujem :-)

Aerodrom Kairo, ogroman i prazan. Prolazim pasošku kontrolu, viza na licu mesta, $15 u dolarima. Redovi dugački, popunjava se neki formular. By the way, strašno me nerviraju zemlje koje forsiraju taj glupavi formular koji sadrži pitanja tipa - datum rodjenja i broj pasoša. Svi odgovori su u j*****m pasošu, kupi skener od $20 i skeniraj prvu stranu ako već hoćeš te podatke. Uvek imam osećaj da radim njihov posao, mater im lenju.

Prošao pasošku, uzeo torbu, taksisti saleću kao u Beogradu 90-tih. Mene čeka kolega iz kancelarije u Kairu, Marun, Libanac. U Egiptu već dve godine,

Autor : Rodoljub Šabić

Mediji su upravo preneli vest da je protiv odbeglog narko bosa D. Šarića podignuta još jedna optužnica. Predmet optužnice doduše nije trgovina kokainom, već «pranje para». A način «pranja» - kupovina preduzeća Mitrosrem, čime je, kako navodi optužnica, «oprano» nekoliko miliona evra stečenih trgovinom narkoticima.
Ova vest me je neminovno podsetila na to da je pre tačno godinu dana «eksplozija» informacija o fantastičnom bogatstvu pomenutog vođe narko kartela priuštila našoj javnosti suočavanje sa neobičnim primerom komunikacije

Kolega bloger kukusigameni je došao na sjajnu i hvale vrednu ideju da ova naša blogozajednica pokrene akciju pomoći Japanu. Ima reč:

 Pozivamo sve blogere da u skladu sa svojim mogućnostima pomognu akciju pravljenja origami ždralova u Beogradu u znak solidarnosti sa narodom Japana.

Legenda o Ždralu

Tokom istorije, ptice su doživljavane kao životinje posebnih vrednosti i tovarene su značenjima često izvedenim iz legendi i priča koje su preživele tokom mnogih generacija. Ždral može biti ubedljivo najstarija ptica na Zemlji; postoji

Dramatični događaji u Japanu, zemljotresi, cunami, incidenti u nuklearnim elektranama su me naveli da razmišljam o tome šta bi mi ovde uradili u slučaju da se, ne daj bože, slični incidenti dese u našem neposrednom okruženju. Takođe, podsetio sam se i kako smo doživeli i kako smo reagovali na događaje u nuklearnoj elektrani Černobil, pre nešto više od dvadeset godina. Sećam se da je bilo skrivanja informacija, netačnog informisanja o stepenu opasnosti kojoj